Vaskršnji post je najznačajniji post za pravoslavne hrišćane i predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs. Naziva se još i Sveta četrdesetnica ili Časni post i mnogo je stroži od Božićnog posta. Sem uzdražavanja od vrste i količine hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli i dela. Telesni post ne doprinosi duši ako nije u skladu sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone i obuzda svoju volju i njene prohteve, ali treba da pojača molitvu, razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu i da otvori dušu za praštanje i srce za pomoć drugima.
Ovaj post se naziva još i Sveta četrdesetnica, ili Časni post.
Uz ovaj post crkva vezuje i post strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda Isusa Hrista. Za pravoslavne vernike počeo je višenedeljni veliki Vaskršnji i časni post, koji se završava praznikom vaskrsenja Isusa Hrista, koji se svake godine u Srbiji proslavlja u radosti i miru.
Tokom ovog posta vernici ne jedu meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava po običaju ulje i vino.
Razrešenje na ulje i vino se dešava još i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Riba se jede samo na Blagovesti i na praznik Cveti.
Prve nedelje časnog posta provodi se ponedeljak i utorak bez ičega, ko ne može jede hleb i tečnost, i to posle večernje službe, i sve po dozvoli duhovnika veliki četvrtak jede se jednom i to posle svršetka Svete liturgije koja počinje u 14 časova.
Na veliki petak se ne jede ništa dok na veliku subotu jede se hleb i voda. Ukoliko neko ne može da ispoštuje pravila posta, odlazi se do crkve i savetuje se sa sveštenikom na koji način je najbolje postiti.
Nikako ne treba smetnuti s uma da post nije samo hrana, već dela i način na koji se odnosite prema bližnjima. Neka vam dobra dela budu prirodan gest, a praštanje način života.
Otac Tadej je savetovao da se tokom posta obavezno ponavlja molitva i čitaju knjige. Voljno uzdržavanje od jela, pića, loših misli, dela i reči u svim kulturama je poznat kao post.
Post kao generalno uzdržavanje od količine i vrste hrane u pravoslavlju ima i još elemenata, a to je uzdržavanje od loših dela i reči. Samo uzdržavanje od hrane, pomaže mentalnu, emotivnu, i misaonu mirnoću u duši. Posteći stalno i redovno, čovek stiče smirenost i mir, čisti svoje telo od nagomilanih zaliha hrane, isceljuje se od otrova, i obnavlja imunitet.
Mnogo je važnije da se postom regeneriše vaše emotivno i duševno stanje, koje je savremenim i brzim životom kao i stalnim pritiscima, strahovima, i psihozama raznim napadnuto od strane društva, medija, novina, interneta, vaših očekivanja, i strasti koje su vas obuzimale. U tom smislu je potrebno da uz post redovno se i moli, kao i činiti dobra dela milosrđa, pomirenja i praštanja. Uz Vaskršnji post se vezuje praznik i spomen na stradanje i smrt Gospoda našeg Isusa Hrista, tim danima se strogo pazi na hranu i posna jela, postoje knjige gde se nalaze veliki broj posnih recepata, a ko posti mora redovno da ide na liturgije kao i da misli u miru i da prašta svima.
U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta i to na vodi samo.
Međutim svako može izabrati bilo koju sedmicu, u toku posta, koja bi trebala da se isposti na vodi, i te nedelje se možete i pričestiti.
Pri kraju ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno trajanje posnog perioda 48 dana, pa je zato ovo najduži post u toku godine, i završava se jednim od najvećih praznika Vaskrsenjem. Veliki post se naziva još i zbog velike važnosti kao i zbog dužine trajanja. Časni post zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst, i velika četrdesetnica jer je ukupno trajanje posta četrdeset dana.
Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze i hrane, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega moralni i etički čin kao i izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim primerom i stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
