Damnjanović (BIRN): Čekić diplomatija neće rešiti spor oko Kosova

Ako nova američka administracija usvoji čvrst pristup prema Srbiji po pitanju Kosova, ili nekog drugog problema na Balkanu, mogla bi dodatno da učvrsti zamrznuti sukob i gurne Srbiju dublje u naručje Rusije i Kine, ocenio je analitičar BIRN-a Miloš Damnjanović.

U tekstu objavljenom na portalu Balkan insajt (Balkan Insight) autor čestitku, koju je povodom Dana državnosti američki predsednik Džozef Bajden uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, opisuje kao  „stavljanje soli na ranu“ zbog spominjanja „postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom usredsredjenog na uzajamno priznavanje“.

„Čestitati drugoj državi dan državnosti, a u istom dahu negirati njenu percepciju državnosti – pozivom da prizna državu koja se odvojila protiv njene (kontinuirano) čvrste želje – u najmanju je ruku bizarno“, navodi se u tekstu.

Uz ocenu da Bajdenove reči nisu iznenadjenje za Beograd autor medjutim dodaje da „za sve postoji vreme i mesto“.

„Osnovna empatija i zdrav razum sugerišu da bi, kad čestitamo drugoj državi dan državnosti, bilo dobro propustiti priliku da je teramo da prizna  teritoriju koja se otcepila protiv njene volje”, navodi se.

Pod naslovom  „Američka diplomatija čekića prema Kosovu neće pomeriti Srbiju“ autor dodaje da je malo verovatno da je takvo „stavljanje soli na ranu“, kako opisuje Bajdenovu čestitku Vučiću,  promašaj administracije koja je tek stupila na dužnost jer Bajden i njegov tim imaju veliko spoljnopolitičko iskustvo.

Jedini stvarni zaključak je da nova američka administracija želi Beogradu da pošalje poruku da je vreme za suptilnost prošlo i da im se žuri, navodi se.

Po oceni autora, pravo pitanje, medjutim, glasi hoće li takva diplomatija čekića išta postići. Trinaest godina pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, teško je zamisliti da bilo koji srpski lider potpiše bilo kakav akt o priznanju. Još je manje dokaza da je srpsko javno mnjenje krenulo u smeru da podrži išta slično.

Suprotstavljanje srpskim liderima ili javnosti oko Kosova, po oceni autora, neće pomoći SAD da postignu svoje spoljnopilitičke ciljeve. Vučić je postigao stepen kontrole nad srpskom politikom i javnim mnjenjem koji je toliko bez presedana da je u boljoj poziciji od bilo kog od svojih skorijih prethodnika ili potencijalnih naslednika da „isporuči“ neku vrstu istorijskog kompromisa koji bi rešio spor Srbije s Kosovom, navodi se.

Pitanje je, medjutim, da li Vučić uopšte želi takav dogovor, navodi autor i dodaje da odgovor verovatno nije da ili ne.

Ni jedan srpski lider ne želi da udje u istoriju jer je potpisao odricanje Srbije od Kosova. Vučićeva spremnost da postigne kakav-takav dogovor o Kosovu zavisiće od toga šta se zauzvrat ponudi Srbiji. Kako Vučić voli da kaže, definicija kompromisa nije da jedna strana ne dobije ništa, dok druga strana dobija sve, što znači nezavisnost.

Za razliku od drevnog Gordijevog čvora, spor Kosova i Srbije neće se rešiti mačem ni čekić diplomatijom, već nekom vrstom kreativnog razmišljanja i kompromisa, koji izbegava ostavljanje bilo koje strane poniženom, a svima pruža obilje smokvinog lišća, navodi se u tekstu.

Bilo bi dobro da Bajdenova administracija to shvati. Ako usvoji „čvrst“ pristup Srbiji zbog Kosova – ili bilo kog drugog problema na Balkanu – samo će naterati  Srbiju da udje u svoj bunker „nećemo nikada priznati Kosovo“.

To će dodatno učvrstiti ono što postaje zamrznuti sukob. Takodje, SAD ne bi trebalo da iznenadi ako Srbiju gurnu dublje u zagrljaj suparničkih sila, poput Rusije i Kine – što bi za njih bio nepotreban, samonametnuti, spoljnopolitički auto-go, zaključuje autor.

Izvor Danas

Comments