RSE: Izgledi dijaloga sa Srbijom posle izbora na Kosovu

Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije neizbežno je pitanje u predizbornoj kampanji za prevremene parlamentarne izbore na Kosovu zakazanim za 14. februar, piše Radio Slobodna Evropa.

Iz redova vodećih političkih parija, Demokratskog saveza Kosova, pokreta Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova tvrde da će upravo “njihova vlada” izdejstvovati priznaje od Srbije.

Šta kaže Hoti?

Kandidat za predsednika Vlade ispred Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti, koji je i aktuelni premijer na dužnosti, u intervjuu za RSE 9. februara je kazao da je njegova Vlada od samog početka imala jasne principe po pitanju dijaloga, odnosno da se u Briselu isključivo pregovaralo o konačnom sporazumu koji podrazumeva priznanje između dve strane bez mogućnosti razgovora o teritorijalnom integritetu.

“Na tim principima smo započeli proces dijaloga i postigli rezultate. Sada, pismo koje je stiglo od predsednika Bajdena upućeno Srbiji, potvrđuje da smo bili u pravu u vezi tih principa po pitanju dijaloga”, kaže Hoti.

Hodžaj smatra da njegovo lično poznanstvo sa predsednikom SAD Džo Bajdenom, državnim sekretarom SAD Entoni Blinkenom, direktorom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom, te nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, može doprineti konačnom sporazumu između Kosova i Srbije.

“Kosovo mora da iskoristi istorijsku priliku u 2021. godini, dok je tu predsednik Džo Bajden i kancelarka Merkel, da se zaključi dijalog između Kosova i Srbije uz međusobno priznanje. Prijatelji Kosova postaju stariji, nove generacije ulaze u politiku, pažnja na Kosovu”, navodi Hodžaj uz konstataciju da se prethodne vlade, odnosno Vlada Ramuša Hardinaja, Aljbina Kurtija i Avdulaha Hotija, samo gubile vreme po pitanju dijaloga.

Ukazuje i da su neki od bivših premijera Kosova bili protiv Vašingtona, Brisela, Pariza i Berlina, te da je Kosovo zbog toga trpelo posledice.

Kakav je stav Abazija?

Kandidat za premijera Kosova ispred pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti nije se odazvao pozivu na intervju za RSE, uz obrazloženje da je bio puno angažovan u samoj kampanji. Bivši zamenik premijera i kandidat za poslanika te partije Haki Abazi navodi da će Kurti voditi dijalog sa Srbijom radi obostranog priznanja.

On je ponovio i raniji stav ove partije da će Vlada na čelu sa Kurtijem razmotriti sve do sada postignute sporazume između Kosova i Srbije koji se vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

“Svi potpisani sporazumi biće razmotreni kako bi se videlo šta je realizovano i u čemu je zapelo, kao i razlozi zbog kojih (sporazum) nije realizovan. Pristup Kurtijeve vlade dijalogu će biti u okviru definicije uzajamnog priznanja. Neće se voditi dijalog o unutrašnjim poslovima Kosova već o otvorenim pitanjima između dve ravnopravne susedne države”, precizira Abazi u izjavi za RSE.

On smatra i da administracija predsednika SAD Džoa Bajdena neće insistirati na striktnom sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koji su Kosovo i Srbija potpisali u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

“Insistiraćemo da posrednici, odnosno međunarodna zajednica, SAD i EU pruže garancije po pitanju dijaloga, da se jednom zauvek zatvore otvorena pitanja između Srbije i Kosova”, poručuje Abazi.

Ocene analitičara

Izvršna direktorka organizacije CiviKOs iz Prištine Donika Emini ocenjuje da vodeće političke partije na Kosovu izbegavaju da govore o dijalogu sa Srbijom tokom predizborne kampanje i napominje da u svom programu nemaju ništa konkretno po pitanju spoljne politike.

“Ne sme se izbegavati to pitanje, posebno sada sa Bajdenom, tu je naravno i EU koja čeka Kosovo da formira nove institucije kako bi se nastavio dijalog. Kakav je njihov plan, kakav je stav Kosova, kako će se rešavati problem je već sada problematično pitanje”, smatra Emini i podseća da je Vlada Aljbina Kurtija srušena jer nisu ukinute takse kako bi se dijalog nastavio.

“Sada samo ponavljaju da hoće priznanje, bez ikakvog objašnjenja kako planiraju da postignu to… Nije u opciji Zajednica srpskih opština, nije u opciji razmena teritorija ali ne postoji ni plan b, ni plan c koji bi nam pokazao koje druge opcije imamo”, navodi ona.

Svi građani Kosova, na vanrednim parlamentarnim izborima 14. februara, mogu da glasaju samo ukoliko poseduju kosovska lična dokumenta.

Kosovski politikolog Ramuš Tahiri navodi da ni jedna partija na kosovu nema strateški plan, za spoljnu politiku, u konkretnom slučaju dijalog.

“Političke partije nemaju platformu za dijalog, već kampanju koriste da kritikuju jedan drugog a da nisu svesni štete koju nanose na međunarodne odnose i kako to koristi Srbija. Ali ono što ja primećujem, radi se samo o pompeznim izjavama bez praktičnog efekta. Buduća vlada, ko god bude na njenom čelu, treba da nastavi proces i da se ponaša odgovorno”, navodi Tahiri.

Uskoro će se navršiti deset godina od kako su Kosovo i Srbija otpočeli pregovore o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije. Ovaj proces je na tehničkom nivou počeo 8. marta 2011. godine.

Politički pregovori su otpočeli u oktobru 2012, a već u aprilu naredne godine je postignut prvi sporazum između tadašnjih premijera: Ivice Dačića i Hašima Tačija.

Postignuto je preko 20 sporazuma, ali se mnogi od njih ne primenjuju na terenu.

Izvor RSE

Comments