Kulturni centar “Dragica Žarković” zbog pandemije funkcioniše otežano, neophodna interakcija sa publikom

Mitrovički Kulturni centar “Dragica Žarković”, funkcioniše veoma teško u vreme aktuelne pandemije korona virusa, pa je organizovanje kulturnih događaja, nemoguće uz različita ograničenja koja su na snazi. Sve ono što se radi u vidu onlajn programa – nije to to, jer je neophodna direktna interakcija sa publikom, kaže za Radio Kontakt Plus, direktor Miodrag Radomirović.

Radomirović dodaje, da je zdravlje najvažnije, da treba poštovati epidemiološke mere, i da zato Kulturni centar trenutno ne organizuje filmske projekcije i pozorišne predstave u Kosovskoj Mitrovici.

„Vidim da pojedini pokušavaju to da rade, razumem njihovu nameru, ali to predstavlja rizik, pogotovo u velikoj sredini kao što je Kosovska Mitrovica. U sali od 250-300 mesta, u vreme ovih restriktivnih mera koje su neophodne kako bismo se zaštitili od virusa, okupiti samo 30-50 gledalaca jeste nerealno ograničenje. Kako ću ja vama da zabranim da dođete na predstavu, a da neko drugi ipak može da dođe? S druge strane, pitanje je i odgovornosti samih posetilaca, jer ukoliko neko od njih ne bude poštovao mere može se desiti da se unese virus u salu, a onda će biti kriv organizator“, objašnjava on.

Uloga kulturnog centra jeste da bude nosilac kulturnih aktivnosti, centar svih kulturnih zbivanja u gradu i da se oko te ustanove okupljaju svi kulturni poslenici.

„Kulturni centar treba da ’oseti’ šta je potrebno narodu kada je kultura u pitanju i da mu to priušti kroz svoje programe. Međutim, specifičnost Kosovske Mitrovice i uopšteno područja na kojem živimo, govori nam nešto drugo, a to je – da je uloga ovog kulturnog centra očuvanje kulturne baštine i kulturnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji. To radimo kroz različite programe – književne, likovne, muzičke, pozorišne, tematske programe sa različitim tribinama… Uglavnom, to je osnova i okosnica našeg rada“, kaže Radomirović.

Kulturnom centru “Dragica Žarković” podršku u radu pružaju lokalna samouprava, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Direktor Kulturnog centra, tvrdi, da najveći problem u funkcionisanju te ustanove, predstavlja nedostatak prostora za rad, jer je objekat u kojem su radili pre sukoba na Kosovu 1999. godine, ostao u južnom delu grada.

„Imamo izuzetno veliko iskustvo, tradicija je na našoj strani, radimo 35 godina sa velikim uspehom… Oslanjamo se na prostor u školama, na Dom kulture u Zvečanu, imamo odličnu saradnju sa Fakultetom umetnosti i njihovom galerijom, kao i sa Studentskim centrom… To su prostori koji nadomešćuju nedostatak našeg objekta. Sa druge strane postoji i javni prostor – trgovi, plato kod Tehničke škole… Da nije tih ustanova i preduzeća koji nam pomažu, mi ne bismo mogli da radimo i ja se svima njima od srca zahvaljujem“, dodaje.

Kada je u pitanju početak izgradnje novog objekta Kulturnog centra u Kosovskoj Mitrovici, Radomirović očekuje da će se to dogoditi već na proleće.

„Mislim da dobro radimo svoj posao i da smo pokazali da zaslužujemo novi objekat. To je ozbiljan projekat, očekujem na proleće prve konkretne korake – tendere i početak radova na izgradnji. Nadam se da ćemo za dve godine dobiti velelepni objekat.“

Teško je odgovoriti na pitanje šta ljude u Kosovskoj Mitrovici najviše zanima kada je kultura u pitanju, jer svaka generacija ima različita interesovanja.

Prema Radomirovićevom mišljenju, najprivlačnije za publiku su pozorišne predstave i filmske projekcije.

„To je ono što je godinama nedostajalo Kosovskoj Mitrovici i kulturnom životu. Sale su pre korone uvek bile pune, jer su predstave i filmske projekcije kvalitetne. Kruna svega jeste jun mesec i Sabor kulturnog stvaralaštva Srbije. Lep je osećaj kada se završi Sabor i narod odmah pita kada će sledeći… Odmah posle Nove godine i na proleće svi pitaju da li se spremamo i kada će nam doći gosti. Onda u grad dođe više od 500 kulturnih poslenika iz regiona, a to je nešto najlepše i predstavlja nam zadovoljstvo, jer smo organizovali program koji je postao brend našeg grada“, smatra direktor Kulturnog centra.

Kada je kultura u pitanju, Radomirović današnjoj omladini zamera nezainteresovanost i navodi primer:

„Kulturni centar organizuje Sabor kulturnog stvaralaštva Srbije, napravi vrhunski program i sve to vam predstavi na pet metara od vas, kod spomenika knezu Lazaru i na šetalištu. Međutim, vi sedite u prepunim baštama kafića, jednom ili dva puta okrenete glavu ka bini, vratite se svom mobilnom telefonu i svom društvu i ne udostojite goste koji su vam došli, iako mi stalno pričamo kako je Mitrovica grad otvorenog srca, kako imamo to tradicionalno gostoprimstvo… Priđite bini, aplaudirajte im pet minuta i vratite se vašem stolu, napravite bar taj jedan gest.“

Da bi kulturu približili ljudima, Radomirović podseća, da je prethodna likovna kolonija organizovana na ne tako uobičajen način.

„Organizovali smo likovnu koloniju na šetalištu. Slikari su tada radili na svojim delima u baštama kafića. Prilazili su im roditelji sa klincima, žene sa bebama u kolicima, stvarno je bila prelepa slika…“

Dugodogišnji kulturni radnik, novinar i voditelj, a sada direktor mitrovičkog Kulturnog centra “Dragica Žarković”, šalje jasnu poruku pre svega roditeljima i omladini.

„Molim roditelje da kada kod dece osete talenat za nešto, kada je kultura u pitanju, da dođu u Kulturni centar, u Gradsku biblioteku, književni klub ‘Trepča’, KUD ‘Kosovski božur’… Mladi treba javno da iskažu talenat, bez ikakvog ustručavanja. Treba vršiti pozitivan pritisak na decu i mlade da shvate da je kultura neophodna. Ako ste čuli npr. da je danas u Galeriji Fakulteta umetnosti izložba studenata – prošetajte sa devojkom, sa porodicom ili sami, svratite pet minuta i bacite pogled, zar je to teško… Ako je u gradu pozorišna grupa ili neka filmska projekcija – idite i pogledajte. Treba uticati pre svega na mlade, da promene svest i da se okrenu kulturi.“

Kada su u pitanju planovi za naredni period, Radomirović je kazao da će rad ustanove na čijem je čelu zavisiti od epidemiološke situacije.

„Videćemo šta i da li možemo da organizujemo u narednom periodu, kada su u pitanju pozorišne predstave i filmske projekcije. Imamo neke planove i kada su književni programi u pitanju. Nadamo se da će vakcinacija učiniti svoje, da će se pandemija smiriti, pa da polako i dozirano vraćamo publiku, da počnemo da se družimo na otvorenom prostoru, u školama i tako dalje, na radost i građana a i nas u kulturnom centru“, poručio je.

Izvor: Radio Kontakt plus

Comments