Episkop Irinej: Ako pristanemo da nam uzmu Kosovo, nestaćemo sa lica zemlje

Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej Bulović navodi da trenutno postoje različiti procesi kojima se, kako navodi, “umanjuje značaj ne samo ustavnog poretdka Srbije u pogledu Kosova i Metohije, nego i taših tapija na tu zavetnu zemlju”.

Episkop Bački Irinej u intervjuu za “Pečat” kaže da je “stara Srbija za naše pretke bio nedvosmisleni i neupitni imenitelj za Kosovo i Metohiju, jasan svima, a naročito strancima toga doba”.

“U naše vreme, mahom među omladinom, rodila se nova deviza: Kosovo je srce Srbije (podrazumeva se, naravno, i Metohija). Doživljaj Kosova i Metohije kao svete, zavetne srpske zemlje u novim naraštajima, možemo slobodno reći, još je jači i izrazitiji nego u ranijim naraštajima. To veoma ohrabruje i ja u tome vidim Božji blagoslov i ukrepljenje za još snažniju borbu za naše svetinje i naš narod na Kosovu i Metohiji.

Sa druge strane, postoje različiti procesi kojima se umanjuje značaj ne samo ustavnog poretka Srbije u pogledu Kosova i Metohije nego i naših tapija na tu zavetnu zemlju. Ti procesi, nedovoljno poznati našoj široj javnosti, odigravaju se na nekim stranim univerzitetima i u izvesnim naučnim institutima. Pišu se disertacije i naučni, odnosno kvazinaučni radovi sa temom navodne srpske mitomanije u vezi sa Kosovom i Metohijom. Spisateljima takvih sočinjenija osnovna je namera da istoriju i kulturu naše južne pokrajine „objasne” pomoću navodne velikosrpske politike i srpskih teritorijalnih aspiracija u 19. veku.

Po kreatorima ovih teza, pokušaj tek oslobođene mlade srpske države da oslobodi svoj narod u Bosni i Hercegovini i proširi se ka zapadu naišao je na bedem velikih sila. Stoga je, opet po njima, ona bila prinuđena da se okrene ka jugu – Raškoj, Kosovu, Metohiji i Makedoniji. Na ove konstrukcije, koje se potom plasiraju političkim i drugim uticajnim krugovima, nadovezuju se bajke šiptarskih kvazinaučnika, po kojima su kosovsko-metohijski manastiri baština fantomskih, izmišljenih albanskih velikaša iz roda Nimani i slične izmišljotine”, kaže episkop Irinej.

O tome šta je cilj pomenutih “teorija”, crkveni velikodostojnik navodi:

“Cilj im je zajednički: da se zadužbine naših svetitelja, kraljeva i careva oduzmu ne samo od države Srbije nego i od naše Crkve i da budu predate Albancima. Ova pseudonaučna demontaža srpskih nacionalnih prava i ciljeva koji su bili prirodni tok razvitka srpske države posle oslobođenja od turskog ropstva plaćena je i naručena, a servira se naučnim i političkim krugovima po svetu kao istina. Kvazinaučne studije i disertacije te vrste dobrim delom su, nažalost, pisane rukom ljudi poniklih u Srbiji koja im je sve pružila, a oni su joj rekli hvala tako što su svoj naučni rad i talenat oglasili na prodaju i upregli se u službu tuđim interesima. Ovakve pojave uvećavaju i umnožavaju odgovornost naših naučnih ustanova, Akademije nauka, istorijskih instituta, univerzitetskih katedri za istoriju, pojedinaca istoričara, ali i nadležnih ministarstava, kao i naučnih kadrova u krilu naše Crkve. Svi moraju da ulože napor da istina ne ostane skrivena. Ovo nije borba na jednu, dve ili tri runde. Ovo je borba neprestana”.

Episkop bački Irinej citira i reči patrijarha Irineja.

“Duhovno blago koje smo nasledili, vidljivo u našim svetinjama svuda gde živi srpski narod, naša slavna istorija, najzad – tačnije najpre – vera koju imamo i koja, uz naš trud, blagodatnim silama izgrađuje sve nas, pojedinačno i kao zajednicu, jesu onaj zalog sa kojim slobodno i bez bojazni stupamo u odbranu onoga što žele da nam preotmu i prisvoje. Ostaju i ostaće reči našeg blažene uspomene patrijarha Irineja: „Može Kosovo da bude oteto, da bude okupirano, kao što i jeste danas, ali Srbija nikada ne može da kaže: Mi to poklanjamo. Jer, ono što se pokloni, zauvek se gubi, a ono što je silom oteto, jednog dana će biti vraćeno.” To su nadahnute reči koje govore i o veri, i o nadi, i o unutrašnjoj spremnosti i rešenosti da svoje odbranimo, a tuđe priznajemo i uvažavamo.

Uostalom, jasno je: onaj ko želi da nam oduzme deo teritorije, ne želi samo naše Kosovo, deo nas. On želi sve naše! On želi da nas ne bude! A Kosovo je tu samo početak. Otuda i onaj poklič – Kosovo je srce Srbije – pogađa samu suštinu. Ako pristanemo da nam uzmu Kosovo, nestaćemo sa lica zemlje”.

Izvor Kosovo Online

Comments