Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej Bulović navodi da trenutno postoje različiti procesi kojima se, kako navodi, “umanjuje značaj ne samo ustavnog poretdka Srbije u pogledu Kosova i Metohije, nego i taših tapija na tu zavetnu zemlju”.
Episkop Bački Irinej u intervjuu za “Pečat” kaže da je “stara Srbija za naše pretke bio nedvosmisleni i neupitni imenitelj za Kosovo i Metohiju, jasan svima, a naročito strancima toga doba”.
“U naše vreme, mahom među omladinom, rodila se nova deviza: Kosovo je srce Srbije (podrazumeva se, naravno, i Metohija). Doživljaj Kosova i Metohije kao svete, zavetne srpske zemlje u novim naraštajima, možemo slobodno reći, još je jači i izrazitiji nego u ranijim naraštajima. To veoma ohrabruje i ja u tome vidim Božji blagoslov i ukrepljenje za još snažniju borbu za naše svetinje i naš narod na Kosovu i Metohiji.
Sa druge strane, postoje različiti procesi kojima se umanjuje značaj ne samo ustavnog poretka Srbije u pogledu Kosova i Metohije nego i naših tapija na tu zavetnu zemlju. Ti procesi, nedovoljno poznati našoj široj javnosti, odigravaju se na nekim stranim univerzitetima i u izvesnim naučnim institutima. Pišu se disertacije i naučni, odnosno kvazinaučni radovi sa temom navodne srpske mitomanije u vezi sa Kosovom i Metohijom. Spisateljima takvih sočinjenija osnovna je namera da istoriju i kulturu naše južne pokrajine „objasne” pomoću navodne velikosrpske politike i srpskih teritorijalnih aspiracija u 19. veku.
Po kreatorima ovih teza, pokušaj tek oslobođene mlade srpske države da oslobodi svoj narod u Bosni i Hercegovini i proširi se ka zapadu naišao je na bedem velikih sila. Stoga je, opet po njima, ona bila prinuđena da se okrene ka jugu – Raškoj, Kosovu, Metohiji i Makedoniji. Na ove konstrukcije, koje se potom plasiraju političkim i drugim uticajnim krugovima, nadovezuju se bajke šiptarskih kvazinaučnika, po kojima su kosovsko-metohijski manastiri baština fantomskih, izmišljenih albanskih velikaša iz roda Nimani i slične izmišljotine”, kaže episkop Irinej.
O tome šta je cilj pomenutih “teorija”, crkveni velikodostojnik navodi:
“Cilj im je zajednički: da se zadužbine naših svetitelja, kraljeva i careva oduzmu ne samo od države Srbije nego i od naše Crkve i da budu predate Albancima. Ova pseudonaučna demontaža srpskih nacionalnih prava i ciljeva koji su bili prirodni tok razvitka srpske države posle oslobođenja od turskog ropstva plaćena je i naručena, a servira se naučnim i političkim krugovima po svetu kao istina. Kvazinaučne studije i disertacije te vrste dobrim delom su, nažalost, pisane rukom ljudi poniklih u Srbiji koja im je sve pružila, a oni su joj rekli hvala tako što su svoj naučni rad i talenat oglasili na prodaju i upregli se u službu tuđim interesima. Ovakve pojave uvećavaju i umnožavaju odgovornost naših naučnih ustanova, Akademije nauka, istorijskih instituta, univerzitetskih katedri za istoriju, pojedinaca istoričara, ali i nadležnih ministarstava, kao i naučnih kadrova u krilu naše Crkve. Svi moraju da ulože napor da istina ne ostane skrivena. Ovo nije borba na jednu, dve ili tri runde. Ovo je borba neprestana”.
Episkop bački Irinej citira i reči patrijarha Irineja.
“Duhovno blago koje smo nasledili, vidljivo u našim svetinjama svuda gde živi srpski narod, naša slavna istorija, najzad – tačnije najpre – vera koju imamo i koja, uz naš trud, blagodatnim silama izgrađuje sve nas, pojedinačno i kao zajednicu, jesu onaj zalog sa kojim slobodno i bez bojazni stupamo u odbranu onoga što žele da nam preotmu i prisvoje. Ostaju i ostaće reči našeg blažene uspomene patrijarha Irineja: „Može Kosovo da bude oteto, da bude okupirano, kao što i jeste danas, ali Srbija nikada ne može da kaže: Mi to poklanjamo. Jer, ono što se pokloni, zauvek se gubi, a ono što je silom oteto, jednog dana će biti vraćeno.” To su nadahnute reči koje govore i o veri, i o nadi, i o unutrašnjoj spremnosti i rešenosti da svoje odbranimo, a tuđe priznajemo i uvažavamo.
Uostalom, jasno je: onaj ko želi da nam oduzme deo teritorije, ne želi samo naše Kosovo, deo nas. On želi sve naše! On želi da nas ne bude! A Kosovo je tu samo početak. Otuda i onaj poklič – Kosovo je srce Srbije – pogađa samu suštinu. Ako pristanemo da nam uzmu Kosovo, nestaćemo sa lica zemlje”.
Izvor Kosovo Online
