Nakon više od decenije na vodećim pozicijama, bivši gerilci sa Kosova možda su konačno sreli sebi ravnog – ne kod kuće, već u Hagu, gde im se sudi za ratne zločine.
Za bivšeg predsednika Hašima Tačija i druge bivše pobunjenike koji su svojevremeno bili slavljeni kao heroji zbog oslobađanja Kosova od Srbije u ratu iz kraja 1990-ih uz pomoć NATO-a, bio je to dug i težak pad u nemilost.
Ipak, iako su oni nekada povezani sa radošću koju je ta pobeda donela, poslednjih nekoliko godina postali su lice političke elite optužene za korupciju i klijentelizam koja je pomračila prvu deceniju nezavisnosti Kosova.
„Oni su postali toliko moćni i toliko su se obogatili da ih je bilo nemoguće svrgnuti“, rekao je šezdesetšestogodišnji Ismet Sojeva, profesor engleskog jezika u penziji.
„Samo je Hag mogao da ih spusti sa neba na zemlju“.
Tači (52) i još četvorica prošlog meseca su pozvani na sud u Holandiji koji podržava EU povodom optužbi za ubistva, mučenja, progon i druge ratne zločine navodno počinjene tokom sukoba sa Srbijom 1998-1999.
Za mnoge stanovnike Kosova, to je bio komplikovan trenutak.
Većina njih je žustro stala u odbranu pobune koja je Kosovu otvorila put ka nezavisnosti, koja je dobijena 2008. godine.
Ipak, sami gerilski lideri odavno su izgubili ugled u javnosti koja je isfrustrirana zbog dugotrajnog siromaštva i disfunkcionalnosti.
„Ne postoji ništa što nisu učinili narodu“, rekao je vlasnik čajdžinice u Prištini, koji je želeo da ostane anoniman.
„Skoro su uništili državu“.
Prilika
Uzimajući u obzir to da bi suđenja mogla da potraju do osam godina, profesor političkih nauka Beljulj Bećaj (Belul Beqaj) veruje da bi odsustvo Tačija i njegove grupe moglo da otvori novo poglavlje u kosovskoj politici.
Tačijeva stranka – PDK došla je na vlast 2007. godine i tamo je ostala sve dok nije izgubila na izborima održanim krajem prošle godine.
„To je početak kraja ere moćne vojno-političke grupe koja je dovela Kosovo do ove situacije“, rekao je Bećaj.
Ovo je retka prilika da „nova generacija političara“ popuni prazninu, dodaje Arben Hajrulahu (Arben Hajrullahu), profesor političkih nauka na Univerzitetu u Prištini.
Ipak, bivši pobunjenici neće „otići brzo ili lako“, istakao je on, sve dok su neke ključne figure još uvek deo političke scene i dok mnoge druge imaju uticaj u moćnim državnim institucijama.
Podeljena opozicija morala bi da se ujedini oko zajedničkog cilja, rekao je profesor – cilj koji se do sada pokazao kao teško ostvarljiv u burnoj političkoj sceni Kosova.
Ratni heroji
Poznati pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), albanski pobunjenici duboko su utkani u nacionalni narativ, a veliki broj ulica i spomenika nosi njihova imena i priče.
Prvi put su se pojavili kao separatistički pokret 1990-ih, kao odgovor na sve veće ugnjetavanje albanskog stanovništva na Kosovu, koje je bilo srpska pokrajina u to vreme.
Tači, jedan od osnivača OVK, bio je politički šef grupe i uz pomoć satelitskog telefona je komunicirao sa diplomatama koji su bili zaduženi za mirovne pregovore i stranim izveštačima.
Drugi istaknuti lideri kojima se sudi uključuju bivšeg šefa OVK, Kadrija Veseljija, portparola Jakupa Krasnićija i operativnog oficira glavnog štaba Redžepa Seljimija.
Nakon što su se 1998. pojačali sukobi OVK sa srpskim trupama, neorganizovana vojska, koja je tada imala nekoliko stotina pripadnika, uvećana je za hiljade regruta.
Pobeda je postignuta intervencijom NATO-a sledeće godine, nakon što je izgubljeno 13.000 života, uglavnom kosovskih Albanaca.
OVK je zvanično rasformirana, ali su njeni pripadnici nastavili da vrše uticaj, učvršćujući svoju moć nizom napada na političke rivale.
‘Korumpirane isplate’
Mnogi glavni komandanti poput Tačija zamenili su svoje uniforme za politiku i od tada kruže hodnicima moći.
Njihove poluge kontrole otkrivene su 2011. godine, kada je kroz prisluškivane telefonske razgovore između tadašnjeg premijera Tačija i njegovih saradnika utvrđeno da postoji sistem političkih imenovanja zasnovan na kronizmu.
Tačijev klan je takođe optužen da koristi svoj uticaj da zatvori lokalne istrage ratnih zločina OVK – kao i za pokušaje ometanja rada tribunala u Hagu, koji je uspostavljen 2015. godine.
„Osumnjičeni imaju ogroman uticaj na bivše pripadnike OVK i Kosovo uopšte“, naveli su haški tužioci u svom zahtevu za hapšenje ove godine.
Zvaničnici lojalni Tačiju „upravljali su korumpiranim vladinim isplatama“ i poslovnim ponudama kako bi ućutkali potencijalne svedoke, tvrde oni.
Suđenja bi mogla da budu znak prestanka ključne podrške Zapada, koji je dugo podržavao Tačija i njegove saveznike.
SAD su bile posebno snažan saveznik, podržavajući Tačija na svakom koraku, a tadašnji potpredsednik Džo Bajden dočekao ga je u Beloj kući kao „kosovskog Džordža Vašingtona”.
Kritičari kažu da je Zapad podržao bivše pobunjenike kako bi dao prioritet stabilnosti u regionu – po cenu korumpiranih demokratskih institucija i gubitka vere javnosti u politiku.
Tačija i njegove ljude „jedino je zanimalo kako da se udobno smeste i sebe podmire“, rekao je dvadesetdvogodišnji student ekonomije Aljbuljen Obražda (Albulen Obrazhda), sumirajući na taj način široko rasprostranjeno razočaranje među mladima, mnogi od kojih su željni da odu u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama.
Izvor: France24/Kossev
