Sedamdeset hiljada zahteva za vraćanje uzurpirane imovine na KiM

Za vraćanje uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji Srbi i nealbanci podneli su oko 70.000 zahteva. Pred kosovskim sudovima podneto je i 18.000 tužbi za nadoknadu štete. Pravi vlasnici su izloženi iscrpljujućim sudskim parnicama i zbog toga imaju ogromne finansijke gubitke.

Koliko su veliki problemi koje imaju Srbi zbog imovine, koja im se na različite načine oduzima na Kosovu i Metohiji, pokazuju vlasnici zemlje koji se godinama bore da vrate u posed sve ono što im je oteto. Zbog svega što im je na prevaru oduzeto, kažu da na Kosovu i Metohiji ne važe zakoni.

“Sud je doneo zadnju odluku da ja nemam pravo ni da ulazim tu, ni da koristim, ništa. I oni su postavili ogradu. Da ne mogu da ulazim dok je privremena mera na snazi. Petnaest godina imam muku, ovde zakon ne važi”, kaže Miloš Živković iz Kosova Polja.

Porodica Đorđević iz Prištine otkrila je da su im 2005. godine uzurpirali plac u Čaglavici. Na toj atraktivnoj lokaciji, Albanac je podigao zgradu. Od tada traje borba u dokazivanju vlasništva.

“Otišli smo u katastar u Prištinu da uzmemo list za moju parcelu. Međutim, na posedovnom listu je pisalo da parcela da glasi na Abdurahmana Grabcija”, navodi Milanka Đorđević iz Prištine.

Advokati koji zastupaju oštećene Srbe moraju da dokazuju ko je pravi vlasnik i da se godinama bore pred kosovskim sudovima.

“Problem je da se i samim klijentima objasni iz kog razloga se odugovlači sa radom na predmetu. Mnogi od njih su iscrpljeni u svakom smislu, uglavnom su to stariji ljudi koji su napustili Kosovo i Metohiju još 1999. godine, koji žive po Srbiji uglavnom po nekim kolektivnim centrima ili privatno”, ističe advokat Jovana Filipović. 

Otežano pravo na povratak 

Ugrožavanjem prava privatne svojine Srbima se trajno otežava povratak, što ukazuje na to da je reč o planskom zadatku, kažu stručnjaci.

“Mogu da kažem da je ovo jedan pravni unikum, fenomen u 21. veku. Naime ovde postoji sistem ugrožavanja prava svojine koji je masovan i organizovan od 1999. godine”, navodi prof.vdr Duško Čelić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

“Mora da se formira nezavisna tehnička Agencija koja će prvo utvrditi šta se dešava na terenu, šta je upisano na terenu katastrima, uporediti to sa katastarskom evidencijom sa KiM koja se nalazi u Kruševcu. Jedina katastarska evidencija koja je postajala na tom području. Uporediti šta se u međuvremenu dešavalo, jer imamo veliki broj falsifikovanih ugovora o kupoprodaji”, kaže Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelrije za KiM. 

Izvor: RTS

Comments