“Krhotine leta” Žarka Milenkovića predstavljene mitrovačkoj publici

Šesta sezona u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” se nastavlja a pesnik sa Kosova i Metohije Žarko Milenković bio je gost prvog ciklusa. Na književnoj večeri, koja je bila posvećena srpskoj književnosti sa Kosova i Metohije, Milenković je predstavio svoju novu knjigu koja nosi naziv “Krhotine leta”.

O samoj knjizi, “istini”, novoj srpskoj književnosti i njenom stvaranju na našim prostorima govorili su književni kritičar Aleksandar Dunđerin, novinarka Ivana Vanovac kao i sam autor knjige.

Književni kritičar Aleksandar Dunđerin ističe da je teško utvrditi šta je uopšte nova srpska književnost na Kosovu i Metohiji i smatra da ona uopšte nije prihvaćena i da se o njoj veoma malo zna. Dodaje da je naša književnost, izuzetno vredna u poslednjih 70 godina i da je bila u tokovima jugoslovenske i celokupne književnosti na srpskom jeziku.

“Ako je to neko uspeo da dokaže, to je Žarko Milenković, koji je pokazao vrh srpske poezije. Tadašnja poezija i proza, koja je tada nastajala na Kosovu i Metohiji, je bila u potpunim tokovima književne prakse i teorije ondašnje evropske literature a pogotovo jugoslovenske. Prošla je put od neke modernističke proze, pa sve do avangarde. Ta srpska književnost je bila paradoksalno slobodna najviše u periodu od 1966. do 1981. godine, kada je bila najveća nesloboda. Tada je ona bila slobodna, provokativna, kritikovala je totalitarizam i bila politički nekorektna. Potom je usledio period prividne slobode devedesetih, period kada su se pojavili rodoljubivi zanosi, kada se moglo pevati o srpskom stradanju, ali ona zapravo nije imala neku veliku dobit. Zato je Žarko Milenković nova generacija pesnika, jer ona nije generacija koja se određuje po godinama, ali jeste nova po stilu, temi i pristupu. U poeziji Žarka Milenkovića desio se jedan važan zaokret i o tome će biti pisano. Meni je jako važno da predstavimo tu drugačiju poeziju i prozu koja nastaje i čini mi se da je druga decenija 21. veka upravo zahvaljujući Žarku Milenkoviću i njegovim esejima, kritikama i studijama, a na posletku zahvaljujući i zbirkama pesama, bitno drugačija.” ističe Dunđerin.

U ulozi književnog kritičara našla se i novinarka Ivana Vanovac, koja za sebe kaže da nije kritičar već samo veoma pažljiv čitalac. Ona kaže da je Milenković svojim pesmama izazvao prijatno iznenađenje, jer za razliku od drugih pesnika sa Kosova i Metohije, on kroz svoju poeziju provlači tri važne karakteristike a to su iskrenost, erotski motiv i istinsko rodoljublje.

“Prva je istina ili iskrenost. Čini nam se da je svaki pisac iskren, ali nije. Toliko je foliranata među piscima, pogotovo u vremenu u kojem živimo, koji svoja dela uopšte ne rađaju već ih prave za konzumente, za tržište, simpatije novinara tabloida i šou programe. Takvi imaju zagarantovanu popularnost. Žarko ne da nije takva vrsta pisca, nego je sušta suprotnost koja je dopadljiva isključivo onima koji su prepoznali mrak koji on opisuje i trudi se da nam ga dočara. On zaista, sve vreme govori o zlu oko sebe koje primećuje, a sa druge strane on jasno oseća taj strah od zla, koji može da se rodi ispod naše kože, i tog zla se boji mnogo više nego onog kojeg sreće na ulici ili u svojoj blizini.” primećuje Vanovac.

Drugi momenat kada se to vidi, dodaje ona, je u pesmi “Početak septembra”.

“To je mala rečenica i toliko je divna u svojoj jednostavnosti i svojoj iskrenosti, gde momak miluje mačku na ulici i tako usput, Žarko kaže najveću bol, verovatno svih nas koji postojimo, a to je usamljenost i želja za dodirom. Reći najotvorenije celom svetu, “ja želim da me neko pomiluje, ja želim nežnost” – mislim da veća iskrenost od toga ne postoji. U prvom poglavlju knjige, Žarko staje ispred vas i otvoreno i najstrašnije kaže “gledajte me koliko sam ružan”. To je ustvari čovek koji dobro uočava zlo, koji vidi koliko je lako ljudskoj duši da se pokvari, i iz te strepnje bolje čuva svoju dušu, nego što to radi neko, ko satanu ne ume da prepozna a ne zna da je to njegova najveća prevara – obmana da on ne postoji. To priznavanje zla u čoveku kao i priznavanje slabosti pred drugim ljudskim bićem, je najveća hrabrost koju jedan pisac može da iznese.” ističe Vanovac.

Veoma važna karakteristika jeste i nepostojanje rodoljubivog patosa Milenkovićeve poezije. Taj rodoljubivi trenutak je postao “must have” kosovsko-metohijske poezije od 1999. godine pa sve na ovamo.

“Ako nemaš pesmu o Kosovu i Metohiji, ti bukvalno ne postojiš. To je krenulo da bude neprirodno i napadno što nas dovodi do trećeg važnog momenta u Žarkovoj poeziji, koji je meni jako važan, zato što ga nema i zato što ga nisam srela jako dugo, a to je erotski momenat. U njegovoj knjizi, vi zapravo pratite razvojni put bogotražitelja. Od najdubljeg mraka, vi idete ka nekim svetlijim tonovima. On nijednog trenutka ne negira da je ljudsko biće od krvi i mesa, koje je vrlo vezano za eros u sebi. Mislim da to uspeva da uradi svaki stoti pesnik u svojoj karijeri. Tog erotskog trenutka u srpskoj poeziji na Kosovu i Metohiji nema već sigurno dve decenije, upravo zato što ta erotska priča čoveka, nikako ne ide rame uz rame sa tim prepodobijem, koje kosovsko-metohijsko mučeništvo nosi kao najzastupljeniji motiv u poeziji.” ističe Vanovac.

Knjiga je podeljena u 3 segmenta, a to su “Prisustvo”, “Leto” i “Crne misli”.

Žarko Milenković kaže da je postojeći životni minimalizam pretočio u svoje stihove. On je izrazio veliko zadovoljstvo, jer je prepoznat kao pesnik nove generacije sa Kosova i Metohije kao i zbog toga što kritičari pohvalno govore o njegovoj novoj knjizi. Dodaje da ona ima veoma značajnu recepciju u svim domaćim i relevantnim časopisima.

“Meni je jako teško da pričam o književnosti iz ove perskeptive jer ću biti ono što sada nisam – kritičar, a ja sam pesnik. Ono što ja za sebe mogu da kažem je da sam taj neki životni minimalizam pretočio u stihove. Ja sam to tako napisao i to je naravno prošlo jednu vremensku distancu od trenutka nastajanja, pa do trenutka štampanja ove knjige. Sve što sam čuvao, tih 8 godina, od pojavljivanja prve knjige, ovde je u ovoj knjizi i zaista nisam želeo da žurim. Ako vi sami kao autor niste zadovoljni onda i ne treba da se objavljuje. Tu se javlja jedan paradoks, osam godina čekanja i sada se očekuje da i taj proces štampanja malo i potraje. Ja sam rukopis poslao početkom septembra, a poslednja pesma koja je napisana i nije prošla vremensku proveru je upravo “Početak septembra”. Već 20. septembra je stigao odgovor da se štampa i da li želim da bude učestvujem na ovogodišnjem sajmu knjiga, na čemu sam naravno pristao.” ističe Milenković.

Kao pesniku nove generacije, drago mu je jer je njegov kvalitet prepoznat i ima budućnost da funkioniše van književnih okvira.

“Čast mi je što sam svojim predstavljanjem zbirke “Krhotine leta” bio deo ovog ciklusa. Takođe, čast mi je što su ljudi to prepoznali, da moj kvalitet ima budućnost i da to može da funkcioniše u našim “nenormalnim” okvirima, u kojima dominira književnost koja podstiče i gaji jedan neorodoljubivi ton, u kome se govore i pišu pesme koje su isključivo rodoljubive, i da kada se pojavi zbirka, koja ne nosi to u sebi a što ne znači da pesnik sam po sebi nije rodoljub, već je hteo da ispred tih kolektivnih boli, stavi svoju ličnu bol. Eto ja sam pokušao da iznesem na svetlost dana svoju bol, kao i sve što nas pojedince muči, mimo ovih velikih muka koja nas sustižu sa svih strana.” dodaje Milenković.

Ovo je nastavak šeste sezone u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” koja nosi naziv “Istina”. Žarko Milenković je bio gost prvog ciklusa, koji će trajati i narednih meseci a u kojem će biti predstavljena nova i drugačija srpska književnost nastala na Kosovu i Metohiji.

Pored Žarka Milenkovića, gostovaće i Branka Kasalović, Aleksandra Jovičić i Dušan Zaharijević.

Stihove iz pomenute zbirke su kazivali studenti glume Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, Snežana Džogović i Nikola Stanković.

Zainteresovani zbirku pesama “Krhotine leta” mogu kupiti u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” po ceni od 300 dinara.

Žarko Milenković, pisac i književni proučavalac, rođen je 1988. godine u Prištini. Doktorand je na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Pesme, kratke priče, književnu kritiku, eseje i naučne studije objavljuje u dnevnim listovima, umetničkoj periodici, tematskim zbornicima i zbornicima sa naučnih skupova. Urednik je književnog programa i književnih izdanja Doma kulture “Gračanica” u Gračanici i časopisa za kulturu “Vidovdanski glasnik”.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments