Kako se od komarca najlakše i najbrže pravi magarac svedoči, između ostalog, objava na portalu Alo od 9. aprila: „OČAJ U PRIŠTINI Kurtijevi mediji besne: Srbija je pridobila Francusku, čak i Makron počeo da piše na ćirilici“.
Nedavni susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom u Parizu bio je izuzetno dobro ispraćen u srpskim, ali i kosovskim medijima.
Po ustaljenoj praksi, randevu dvojice zvaničnika iskorišćen je za medijski obračun sa drugom stranom, ali i pribavljanje kojeg klika više.
U poplavi vesti koje su stizale iz grada na Seni, naslovom se izdvojila se ona koju je, nakon poruke na zvaničnom Iks nalogu predsednika Francuske 9. aprila odmah iza ponoći na francuskom i srpskom – ćirilicom, objavio portal Gazeta Ekspres (Express) iz Prištine. Naslovljena sa „Makron piše ćirilicom: Francuska je posvećena evropskoj budućnosti Srbije koja se sada piše“, vest nije sadržala ništa posebno problematično niti ekskluzivno.
U svega pet rečenica prepisana je objava predsednika Makrona na popularnoj društvenoj mreži, pomenuto da je objavio i fotografiju „sebe i Vučića“, da su dvojica lidera „održala konferenciju za medije na kojoj su govorili i o dijalogu Kosovo-Srbija. Makron je zatražio primenu Briselsko-Ohridskog sporazuma“.
Dakle, ćirilica je završila samo u klik-bejt naslovu. Isticanje pisma kojim je poruka „Francuska je posvećena evropskoj budućnosti Srbije koja se sada piše“ ostavljena na Iksu, u direktnoj je vezi sa „podignutom temperaturom“ na Kosovu u vezi sa saobraćajnim znakovima na severu oko kojih još traje nadgornjavanje. Naime, nedavno su u tom delu Kosova uklonjeni oni sa ćiriličnim natpisima i postavljenim latinični, dvojeznični – sa nazivima mesta najpre na albanskom, pa na srpskom jeziku. Albanski nazivi su potom sprejani u crno, znakovi su naknadno očišćeni, a zatim prelepljivani nalepnicama sa imenima toponima štampanim ćirilicom, da bi i one bile uklonjene i to, verovatno, nije tačka na tu temu.
Da je Makron pisao ćirilicom preneo je i portal Zeri nešto kasnije, a objavljena je identična vest sa gotovo istim naslovom.
Osim ova dva medija, ista vest je završila i na nekoliko Fejsbuk stranica i još po kojem opskurnom portalu na Kosovu, u Albaniji i Srbiji: fax.al, demokracia.com, tittuli.com…
Da novinari ovih albanski redakcija žele da znaju da je francuski general Luj Feliks Fransoa D’Epere pre tačno jednog veka svečano dočekan u Prištini i Gračanici, te da je na jednom od stubova u manastiru Gračanica mermerna ploča koju je lično darovao monasima, a koja svedoči o prijateljstvu Srba i Francuza, možda ne bi bili toliko iznenađeni što je poruka predsednika Francuske na Iksu napisana ćirilicom.
Njihove vesti su od strane srpskog tabloidnog medija Alo vrlo brzo protumačene kao znak „očaja u Prištini“, pa se u naslovu još navodi kako „Kurtijevi mediji besne: Srbija pridobila Francusku, čak i Makron počeo da piše na ćirilici“.
Tvrdnja o „očaju“, naravno, ničim nije potkrepljena u pratećem tekstu, a kao dokaz da su u pitanju „Kurtijevi mediji“ (valjda po analogiji da su svi mediji na Kosovu – Kutijevi, kad su već gotovo svi u Srbiji – Vučićevi), objavljen je printskrin naslova sa portala Gazeta Ekspres uz fotografiju preuzetu iz Makronove objave na Iksu.
Nepotpisani autor potom navodi da je „kratka poruka Makrona na društvenoj mreži Iks, i to – na ćirilici“ bila „dovoljan znak celom svetu da Pariz stoji uz Srbiju, što je upalilo alarme u Prištini“.
U čemu to Pariz stoji uz Srbiju – nije naveo, ali je naglasio da je „znak dovoljan celom svetu“, a alarmi u Prištini – upaljeni. Koji i kakvi, ni to se ne zna, ali Kosovskom ulicom u Beogradu očigledno danima već kruži legenda da gromoglasno zavijaju Dragodanom i Dardanijom.
Potom konstatuje da se očaj „video i u Kurtijevim medijima, koji su odmah preneli da je Makron napisao poruku na ćirilici, i pobesneli zbog prijateljstva koje je demonstrirao prema Vučiću i Srbiji“.
Šalu i neozbiljnost na stranu, objavama prištinskih medija se može zameriti klik-bejt naslov u duhu aktuelnog trenutka, ali bes, očaj i alarmi – teško, jer se iz šturih činjenica navedenih u njihovim tekstovima ništa slično ne može naslutiti.
Vesti, poput ovih izvorno objavljenih na poratlima Gazeta ekspres i Alo namenjene su, pre svega, „unutrašnjoj upotrebi“ i podilaženju mejnstrim nacionalističkim narativima na Kosovu i u Srbiji i zbog toga su posebno opasne – prema ustaljenim šemama doprinose daljoj antagonizaciji dva žestoko suprotstavljena sistema.
Između čekića i nakovnja Prištine i Beograda još uvek se nalaze mali, obični ljudi, publika kojoj se svakodnevno u medijsku čašu uliva najgori žuč i otrov. Francuski predsednik i njegova objava na društvenoj mreži uvek su dobrodošli začini. Što je „zverka“ krupnija – napitak je delotvorniji.
D’Epere na Kosovu
Luj Feliks Fransoa D’Epere (1856-1942) bio je francuski maršal, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prom svetskom ratu koji je izvršio proboj fronta, ali i počasni srpski vojvoda. Maršal D’Epere je tokom Prvog svetskog rata stekao posebnu empatiju i poštovanje prema srpskim seljacima, vojnicima, oficirima i kralju.
Nakon završetka Velikog rata (1914-1918), on je najmanje dva puta posetio Jugoslaviju: prvi put 1924, a drugi put 1936. godine.
Na osnovu dostupnih fotografija i razglednica, prilikom prve posete je obišao Prištinu i manastir Gračanicu. U Prištini je francuskom maršalu priređen svečani doček duž centralnih gradskih ulica koje su bile pune stanovnika i okićene francuskim i srpskim zastavama.
Prilikom posete manastiru Gračanica, D’Epere je imao srdačan susret sa meštanima i crkvenim velikodostojnicima. Tokom posete manastiru, on je domaćinima poklonio dokaz savezništva i prijateljstva – crnu mermernu ploču sa natpisom “France-Serbie 1914-1918”.
Tokom posete Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine D’Epere je posetio Beograd, a tom prilikom je i svečano otkrivena njegova bista (spomenik). Posetu je završio obilaskom groba kralja Aleksandra Karađorđevića na Oplencu.
Srpski narod i danas poštuje zasluge maršala D’Eperea – jedan od glavnih saobraćajnih čvorova u Beogradu nosi ime Franšea (Fransoa) D’Eperea.
