Pregovaračko umeće Brisela na ispitu – da li je dijalog Beograda i Prištine opet u krizi

U briselskim krugovima, ali i šire, lebdi pitanje da li je dijalog Beograda i Prištine opet zapao u krizu. Ispostavilo se da dve strane ne mogu da se saglase ni o čemu će se razgovarati i mnogo važnije – da li je na stolu pitanje Zajednice srpskih opština. EU je nedvosmislena, pre ili kasnije o tome će se razgovarati.

Zbog opreza u vezi sa koronavirusom – tako, na Tviteru, izaslanik Evropske unije za dijalog obrazlaže što se Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti nisu sreli 28. septembra u Briselu. Nedugo posle, saopštava Evropska komisija, svaki dan radi na tome da se omogući novi sastanak šefova pregovaračkih timova ili političkih vođa u dijalogu Beograda i Prištine.

“Oni stalno izigravaju gluvonemog medijatora ovih razgovorakoji nema snagu da udari pesnicom o sto kada treba da se realizuje ovaj dogovor. Priština bez toga to sigurno neće uraditi”, smatra šef diplomatije Ivica Dačić.

Izvršni direktor Juropijan Vestern Balkans Nikola Burazer smatra da od kada je nakon godinu i po dana pauze nastavljen dijalog Beograda i Prištine u Briselu, nismo videli neke značajnije korake u tom procesu.

“Daleko je veća pažnja bila na sporazumu u Vašingtonu i onoga što će nakon njega uslediti”, ističe Burazer. 

Rezime Brisel

Čini se da je zato i sve glasnije od 16. jula, posle blokade, i prvog direktnog susreta Vučića i Hotija, Brisel izgubio primat.

Rezime kaže – nakon tog usledili su sastanci na ekspertskom nivou, krajem jula i avgusta. I drugi put razgovaralo se na najvišem političkom nivou.

Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela, navodi da su u toj prvoj fazi otvorene dve nove teme, pitanje nestalih i raseljenih lica, kao i pitanje unapređenja ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine.

Dodaje da je, posle drugog sastanka na nivou predsednika i premijera saopšteno da je postignut napredak, puna saglasnost po pitanju nestalih.

“Tada nisu saopšteni detalji tog sporazuma ni kada bi trebalo da počne primena dogovorenog”, podseća Gajić.

Da li je na stolu pitanje ZSO

Posle samo dva i po meseca u briselskim krugovima, ali i šire, lebdi pitanje da li je dijalog opet zapao u krizu. Ispostavilo se da dve strane ne mogu da se saglase ni o čemu će se razgovarati, mnogo važnije – da li je na stolu pitanje ZSO.

EU je nedvosmislena, pre ili kasnije o tome će se razgovarati. To je, napominju, međunarodna obaveza Prištine i očekuju da već u sledećoj fazi pregovora predloži kako će ta tačka biti primenjena.

“Jer se apsurd upravo sastoji u tome što prištinska strana ne ispunjava svoje obaveze, a dalji put evropskih integracija Srbije zavisi od toga”, smatra Nataša Dragojlović iz Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji.

“EU nije u mogućnosti da obeća ili da pruži Srbiji i Kosovu članstvo u EU kao nagradu za nastavak procesa dijaloga, a pre svega s obzirom na to da je Kosovo nepriznato kao država od pet država članica EU, dok u Srbiji postoji ozbiljan problem sa vladavinom prava, na kome insistiraju određene države članice”, navodi Nikola Burazer.

Baš tim poglavljima i poglavljem 35 o Kosovu i Metohiji, Unija ocenjuje napredak Srbije na evropskom putu.

Takav podstrek, koji se često čita i kao pritisak, može da primeni i na drugu stranu u dijalogu. Vizna liberalizacija za građane Kosova i Metohije, prvi cilj je Prištine na evropskom putu.

Kredibilitet i sposobnost EU

“U pitanju je sposobnost i kredibilitet EU da pokaže da je u stanju da vodi u skladu s onim krupnim ambicijama koje su ranije bile postavljene, a naročito u kontekstu kada postoji konkuretni paralelni proces koji se vodi u Vašingtonu i kada je jasno praktično iz koraka u korak da između Vašingtona i Brisela ne postoji suštinska koordinacija u vođenju razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, ocenjuje Gajić.

“Ukoliko postoji ideja da se ovo pitanje može rešiti van evropskih okvira i da čitav region Zapadnog Balkana može i treba da završi bilo gde osim u Evropskoj uniji, onda je to definitivno zabluda koju građani regiona, ja mislim nisu spremni da plate i zbog toga mislim da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pravu kada kaže: ‘Ako delimo isti kontinent, delićemo istu sudbinu'”, poručuje Dragojlovićeva.  

Od 2011. kada su počeli pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije, delegacije su za briselski sto sele više od 200 puta. Pregovori su rezultirali sa 48 dogovora. Dogovoreno je uglavnom sprovodila Srbija.

Izvor: RTS

Comments