Danas prva muslimanska molitva u Aja Sofiji; Sava Janjić: Gde god se okrenu videće simbole časnog Krsta

Prva muslimanska molitva u vizantijskoj katedrali Aja Sofiji u Istanbulu trebalo bi da bude održana danas pred stotinama vernika, a najavljeno je da će joj prisustvovati i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, prenosi AP.

Ministar verskih poslova Turske Ali Erbas objavio je da su imenovana tri imama koja će predvoditi molitvu.

Kako se navodi, vlasti su van Aja Sofije označile mesta gde će na današnjoj molitvi stajati muškarci, a gde žene, a kako je najavljeno 17.000 pripadnika obezbeđenja će biti na dužnosti.

Iguman manastira Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji Sava Janjić napisao je na svom Fejsbuk profili da „koliko god zavesa i tepiha unesu da pokriju čudesne vizantijske hrišćanske mozaike i drevne mermerne podove crkve Svete Sofije (Premudrosti Božije), Erdogan i njegovi fanatični sledbenici neće moći da pokriju svoju sramotu i vandalizam pred očima kulturnog sveta”. Janjić dodaje da “svako ko se tamo bude molio znaće da iza onih zavesa gledaju oči Presvete Bogorodice i Hrista Gospoda. Gde god se okrenu videće simbole časnog Krsta. Kada neko nešto tuđe ukrade, to će ga doveka progoniti” stoji u objavi.

Početkom jula Državni savet Turske odlučio je u korist grupe koja je tražila da se poništi odluka Saveta ministara iz 1934. godine kojom je Aja Sofija pretvorena u muzej, jer sumnjaju u autentičnost potpisa osnivača savremene Turske, Mustafe Kemala Ataturka na tom dokumentu.

Erdogan je nakon donošenja te odluke izdao uredbu o pretvaranju Aja Sofije u džamiju, koja je na početku svoje istorije bila vizantijska katedrala, što je osudila međunarodna zajednica.

Patrijarh srpski Irinej apelovao je sredinom meseca na Tursku da odustane od odluke da Aja Sofiju pretvori u džamiju i ocenio da je jedino pravedno rešenje da se zadrži status tog objekta kao muzeja i da se omogući obavljanje i muslimanskog i hrišćanskog bogosluženja.

„Hram je više nego dovoljno prostran da pritom niko nikome ne bi smetao. Ovakvo rešenje ne bi bilo presedan u savremenom svetu. Napominjemo da ne samo u Jerusalimu ili na Sinaju – a to su sveta mesta za vernike obeju religija – nego i drugde, pa i u Srbiji i drugim oblastima u kojima živi srpski narod, crkva i džamija često stoje jedna pored druge svedočeći istorijsku simbiozu, toleranciju i poverenje među susedima“, naveo je Irinej u saopštenju.

On je dodao da je Aja Sofija bila hrišćanski hram više od devet vekova, a džamija nešto više od pet, a da je reč o svojevremeno najvažnijem hramu „svekolikoga hrišćanskoga sveta“, i na istoku i na zapadu.

„Ukidanje Ataturkovog dekreta i jednostrano vraćanje Svete Sofije u status džamije smatramo, sledstveno, ne samo za istorijsku nepravdu nego i za ishitren i nepotreban politički korak, štetan kako za međunarodni ugled Turske tako i za odnose i poverenje između hrišćana i muslimana u svetu“, naveo je on.

Irinej je izrazio nadu da je svakome jasno da alternativa za budućnost nije veštački izazvana konfrontacija dveju najvećih svetskih religija, hrišćanstva i islama, nego mir među njihovim vernicima, i ne samo mir ili prosto tolerancija već i uzajamno poštovanje.

On se pridružio apelima koje su predsedniku Turske Redžepu Trajipu Erdoganu uputili patrijarh moskovski Kiril, papa Franja i drugi i zamolio ga da odustane od svoje namere da prom,eni namenu Afa Sofije i zadrži status kvo.

„Za to još nije dockan. Takav postupak bi njemu služio na čast, a bio bi uteha i satisfakcija vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, njegovoj Crkvi i romejskoj (grčkoj) zajednici u Turskoj u njihovoj tuzi i bolu zbog ovakve odluke, ali bi doneo savremenoj Turskoj i odobravanje, poverenje i čestitke ukupne kulturne javnosti širom zemaljskog šara“, dodao je Irinej.

Reagovali su i Stejt department i UNESCO. “Shvatamo da turska administracija ostaje posvećena tome da omogući pristup svim posetiocima Aja Sofiji i unapred se radujemo da čujemo planove za upravljanje tom lokacijom kako bi se osiguralo da ostane dostupno svima”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

“Žalosno je to što odluka Turske nije bila predmet dijaloga niti obaveštenja unapred. UNESCO poziva turske vlasti da bez odlaganja otvore dijalog kako bi se izbegao korak unazad od jedinstvene vrednosti tog izvanrednog nasleđa čije očuvanje će biti predmet revizije na narednoj sednici Komiteta za svetsko naslijeđe”, navodi se u saopštenju ove organizacije UN-a.

Za svojih 1.400 godina postojanja, Aja Sofija bila je glavna katedrala Vizantijskog carstva, džamija Otomanskog, a muzej u savremenoj, republikanskoj i sekularnoj Turskoj poslednjih 86 godina. Odluka o njenom ponovnom pretvaranju u džamiju izazvala je razočarenje među pravoslavcima.

Ali ispred crkve su se mnogi radovali i desetine ljudi koji su čekali odluku suda su uzvikivali “Alah je veliki” kada je stigla vest.

Samo nekoliko sati posle odluke suda Erdogan je potpisao ukaz kojim se Aja Sofija predaje turskom Predsedništvu za verska pitanja.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Foto: EPA-EFE (Sedat Suna)

Comments