Prištinsko groblje za Zimske zadušnice skoro pusto. Opkoljeno sa svih strana, opustelo, oronulo i razrušeno. Tek još po neki Srbi obilaze svoj voljeni, rodni grad, ali samo za vreme zadušnica jer se tada kako kažu jedino osećaju bezbedno.
“Nemam nameru da odlazim ni da krčim, preprodajem. Nisu mi potrebni novci, već patriotizam naroda, da se okupljamo i oslušnemo”, istakla je Đurđa Drmončić koja još uvek živi u svom domu u Prištini.
“Mi smo bili i ostali stanovnici grada Prištine, sve nas je manje i manje ali čekamo neka bolja vremena”, reči su Ilije Trajkovića iz Prištine.
Srbi iz Prištine dele istu sudbinu, sve do rata živeli su skladno i danas se sećaju tih srećnih dana sve dok ih nisu prognali ali im je grad i sećanje na njega i danas u srcu.
“Ovaj dolazak na grob mojih roditelja je nešto što me uvek potrese, dolazim obično samo kad su zadušnice jer mi je tada najbezbednije. Žalosno je jer niko za ljude koji su proterani ne pita ni gde su, ni kako su, kao da nismo nikada ni živeli,” rekao je Dragan Radenić.
Prištinski paroh Saša Mitrović ističe da je važno dolaziti na grob svojih srodnika, da bi se znalo da smo nekada ovde živeli i da i dalje živimo.
“Poručio bih svim vernicima da dolaze jer je ti bitno kako za nas koji ovde živimo i grobove koji ovde počivaju, da zapale sveću. Bitno je i za očuvanje našeg postojanja i traga da smo ovde živeli i da danas živimo na celoj teritoriji Kosova i Metohije”, rekao je prištinski paroh Saša Mitrović.
Godinama u nazad Prištinci dolaze u svoj rodni grad samo kada su zadušnice, tada su najbezbedniji a da nije ovog groblja brzo bi se zaboravilo da je u ovom gradu nekada živelo 40.000 Srba.
Izvor: RTV Gračanica
