Nemačka namerava direktno da se uključi u rešavanje kosovskog čvora

Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je pozvala u Berlin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i novoizabranog kosovskog premijera Aljbina Kurtija, želi da pokaže da Nemačka namerava direktno da se uključi u rešavanje kosovskog čvora, ocenjuje bivši diplomata Zoran Milivojević, prenosi Tanjug.

Dodaje da pri tome Nemačka želi da da do znanja da je ovo ipak evropsko pitanje, ali i da je i ona zainteresovana da ostvari svoje interese i ciljeve, za svoj i za račun EU.

Nemačka u tome žuri, kaže Milivojević, iz dva razloga – prvo zato što će predsedavati EU u drugoj polovini godine, pa želi napredak na tom polju i drugo što je kancelarki Merkel ovo poslednja godina mandata.

“Merkel je sada u poziciji da svoj uticaj prenese na ovo pitanje i ostvari rezultat upravo u ovom trenutku“, kaže Milivojević i dodaje da je autoritet kancelarke Merkel nesporan i da je njen uticaj i dalje najjači u EU.

Milivojevć i najavu imenovanja izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, za koga je već izvesno da će biti blizak Berlinu, vidi kao zalaganje Nemačke, koja ima vodeću ulogu u EU, da ovaj prostor ostane u nadležnosti EU i da ovoj prostor pre svega treba da bude deo procesa evrointegracija, u skladu sa geostrateškim interesima Unije i zbog toga što tradicionalno ovaj prostor predstavlja sferu uticaja Nemačke.

Na pitanje koliki je uticaj nemačke kancelarke Angele Merkel na premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija i može li ga „pritisnuti“ da povuče takse i razgovara o kompromisnom rešenju Milivojević vidi tri motiva Nemačke u razgovoru sa Kurtijem.

“Prvi je da se ona direktno uključi zbog njenih interesa, drugi je to što Kurti kaže da će on predvoditi naredne pregovore i na tome će očigledno insistirati kao šef izvršne vlasti i treći motiv je što je Kurti dao do znanja da ima specifičan pogled na buduće pregovore koje se razlikuju od dosadašnjeg stava“, kaže Milivojević.

Kurti, pojašnjava, nastupa radikalnije i bar od onoga što smo do sada čuli, ostavlja malo prostora za dijalog i zato je, kaže, sasvim prirodno i logično da Merkel i Kurti razgovaraju kako bi i sama kancelarka utvrdila činjenično stanje, pozicije Kurtija i kako bi i sama mogla da utiče na tu poziciju.

Kada je reč o „pritisku“ na Kurtija Milivojević kaže da Zapad ima odlučujući uticaj ne samo na Aljbina Kurtija, već uopšte na celu rukovodeću albansku strukturu na KiM.

“Taj sistem i ta vlast ne mogu da funkcionišu bez podrške Zapada. S jedne strane, u političkom i bezbednosnom smislu bez SAD, a kada je reč o EU i Nemačkoj, tu su svakako finansije i politička podrška bez kojih taj režim i sistem uopšte ne bi mogao da opstane na socijalnom, ekonomskom i političkom planu”, kaže on.

Međutim, dodaje on, stavovi SAD i Nemačke se ne podudaraju kada je reč o kosovskom pitanju, već su na neki način suprostavljeni.

“Suprotstavljeni su interesom američke administracije da vodi glavnu reč, da vodi nezavisan dijalog od EU i to nam je i sam specijalni izaslanik Grenel potvrdio. Sve ovo što su učinili sa nastojanjem da se otvori vazdušni prostor i da se ostvari železnički saobraćaj oni su radili bez EU, dakle bez koordinacije sa saveznicima“, konstatuje Milivojević.

To pokazuje, kaže on, jasan interes ove američke administracije da vodi poseban dijalog i da na jedan pragmatičan način, koji ne dovodi u pitanje statusno pitanje, ostvari nekakav rezultat u svom mandatu.

Amerikanci, dodaje on, nastupaju pragmatično i kratkoročno interesno, dok EU sa ovim nastupom Nemačke, daje do znanja da neće dozvoliti da Amerikanci preuzmu glavnu ulogu u tome.

“Njihove razlike su suštinske. Amerikanci su pragmatični i dozvoljavaju pragmatična rešenja, ne govore šta bi trebalo da bude krajnji ishod već dozvoljavaju mogućnost da se dve strane dogovore, uključujući i pitanja koja za Nemačku nisu prihvatljiva, a to je promena granica”, ističe Milivojević.

Sa druge strane, kaže on, Nemačka će u narednom periodu, u meri u kojoj ona bude učestvovala, imati tvrd stav na ranije već uspostavljenoj poziciji, odnosno priznanju realnosti koje podrazumeva Srbiju bez Kosova.

Milivojević kaže da Nemačka neće od toga odstupati, da će ostati pri stavu da je protiv promene granica na Balkanu zbog opasnosti od otvaranja Pandorine kutije, a i zbog toga što se susedi Srbije poput Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije, ne slažu s tim.

“Nemački interes je da sadašnje stanje ostane kakvo jeste i ona će se za to zalagati, a zbog toga će pregovori koji budu uz njenu asistenciju vođeni biti teži nego što je to slučaj sa SAD koja je daleko pragmatičnija i koja prihvata rešenja koja ne moraju obavezno da podrazumevaju sadašnje stanje ili realnost kako se to obično naziva”, zaključuje Milivojević.

Izvor: Kosovo online / Tanjug

Comments