Promocija monografije “Zadužbine Kosova i Metohije, istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda” održana je u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
O monografiji su govorili episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, profesor na Filozofskom fakultetu Valentina Pitulić, književnik i novinar Živojin Rakočević i Dejan Ristić profesor Bogoslovije u Prizrenu.
U okviru promocije, svojim performansom predstavili su se hor i muzički orkestar prizrenske Bogoslovije.
Profesor Bogoslovije u Prizrenu Dejan Ristić je predstavio strukturu monografije i detaljnije objašnjenje delova koji čine tu strukturu.
“Povodi za ovakve susrete su veličanstveni i nama je prvi put data prilika da iz Prizrenske Bogoslovije budemo i zvanično gosti. Tema je izuzetna i ona prevazilazi naše skromne mogućnosti. Prve zadužbine su štampane 1987. godine i to je rodilo novo izdanje na srpskom jeziku koje je preuredio episkop zapadno-američki Marksim godinu dana pre novog srpskog izdanja” rekao je Ristić.
Ristić navodi da monografija sadrži tekstove naših teologa, publicista i umetnika.
“Ova knjiga je živo svedočanstvo o srpskoj pravoslavnoj crkvi da očuva svoju duhovnu i materijalnu kulturu, svoje spomenike i sačuva hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije. Predgovor za prvo izdanje napisao je patrijarh Pavle, koji je ostao i u drugom izdanju i daje poseban pečat ovoj knjizi. Osim toga, monografija sadrži tekstove naših znamenitih teologa, publicista i umetnika kao i razna saopštenja i izveštaje iz prošlosti i iz najnovije sadašnjosti naše krstovaskrsne kosovsko-metohijske sudbine”
U knjizi važno mesto zauzima i memorandum Svetog Arhijerejskog Sabora o Kosovu i Metohiji. Knjiga je punog poveza i u punom koloru na 1120 stranica ilustrovana sa preko 700 kolornih reprodukcija svih važnih istorijskih ličnosti, manastira, fresaka, crkava i umetničkih dela vrhunske vrednosti. Upakovana je u luksuznu kutiju na kojoj je fotografija crkve manastira Gračanice, dok su na koricama slova u zlatotisku kao i crtež manastira Gračanica po ktitorskoj fresci Sv. Kralja Milutina.
“Ovu monografiju treba svako da ima i ona predstavlja izvrsno svedočenje za čitaoce širom sveta kojima je srpski i hrišćanski karakter naše svete kosovsko-metohijske zemlje gotovo sasvim nepoznat. Ovo je monografija najvišeg kvaliteta i služiće kao znamenje svima nama i budućim naraštajima Srba, da uprkos istorijskim iskušenjima osiguraju trajanje svetog kosovskog zaveta” dodao je Ristić.
O pesničkom i proznom značaju monografije govorila je prof Valentina Pitluć.
“Svaki veliki narod i narod koji dugo traje ima važnu materijalnu kulturu i materijalno nasleđe ali jedan narod ne bi bio narod, u teškim uslovima, da nije imao i duhovno nasleđe i da u najtežim trenucima kad se ginulo, tada se i pevalo i stvaralo, i upravo književno stvaralaštvo, i narodno i umetničko, bilo je ono skrovište u kojem se narod krio onda kada je na delu bila ona Njegoševa “Da je iđe brata u svetu da požali, ka da bi pomoga” . Ja ću se baviti onim slojem i onim delom knjige koji je u mom domenu moje struke kako ne bih zalazila u istoriju umetnosti a to je zapravo osvrt na književne tekstove koji su se našli u ovoj knjizi” rekla je Pitulić.
Pitulić navodi da je novo izdanje obogaćeno za još 30% tekstova u kojem učestvuje još nekoliko pisaca.
“Ovo je dopunjeno izdanje književnih tekstova koje imamo u prvoj knjizi, dodato je još nekoliko pisaca i mislim da je to značajno što su i njihovi tekstovi u stranicama ove knjige. Reći ćemo nešto o poglavlju koje se zove “Kosovski stub” i koje je izvor poezije koja je pevala o Kosovu. U narodnoj književnosti utkana je uzvišena tragičnost a to posebno vidimo u pesmama kosovskog ciklusa. Narod je preko talenta narodnog pevača zidao Ravanicu, “opredeljivao se za carstvo nebesko jer je zemaljsko za malena a nebesko uvek i doveka” kazala je Pitulić.
Ona dodaje da se izvor pesama uklapa u koncepciju knjige kao izraz duhovne vertikale kolektivne svesti.
“U knjizi su i tri dobra junaka, Banović Strahinja, Srđan Zlopogleđa i Boško Jugović. Na poprištu su se našle i dve žene, jedna devojka i jedna majka – Kosovka devojka i majka Jugovića, koje odlaze na bojište i svaka na svoj način podnosi poraz. Izvor ovih pesama se uklapa u koncepciju knjige kao izraz duhovne vertikale kolektivne svesti i u kojoj dominiraju zadužbinari u kojoj se gradi manastir Ravanica ali i pred kosovsku bitku crkva koju će knez Lazar sakrojiti na Kosovu, ali nije ona od kamena već od čiste svile i skerleta, gde će knez Lazar pričestiti vojsku” kazala je ona.
Značaj ovih pesama je u tome što oni predstavljaju epsku retrospektivu i epsku biografiju kosovskih junaka koji su poput Boška Jugovića krenuli u Kosovski boj “ne želeći da se vrate”. One na neki način predstavljaju narodnu Bibliju i podsećaju na vreme velikih i epskih uzleta koje je talentovani narodni pevač opevao a kolektiv je vekovima to prenosio sa kolena na koleno.
Književnik i novinar Živojin Rakočević kaže da je monografija jedna od retkih knjiga koja se voli na takav način da imate stalnu potrebu da ona bude sa vama.
“Zadužbina Kosova i Metohije” je jedna od retkih knjiga koja se voli na takav način da imate stalnu potrebu da ona bude sa vama i znam neke koji su je nosili u najtežim vremenima. “Zadužbina Kosova i Metohije” nije knjiga – zadužbine su galerija, biblioteka, arhiv, izvor, svedočanstvo, knjiga emocija i intime jednog naroda i njegovog nesigurnog i mučnog puta kroz duhovnost, kulturu i nacionalna pregnuća. Zadužbine su galerija u kojoj se sreću nepoznati majstori iz Mušutišta i Petar Lubarda. Jedan potez, jedna boja, jedan fragment, jedan duh onog genija iz Ljubotinja, dovešće vas do mira. Zašto je ovo važno? Važno je zato što više nikada u ovozemaljskom životu nećemo biti u prilici da pređemo ovaj put. Genijalno slikarstvo Bogorodice u Mušetištu je pretvoreno u prah kojeg čuva samo ova knjiga i nećemo moći da napravimo ni tu paralelu, ni tu sintezu kao ni taj put da pređemo u zadužbinu” rekao je Rakočević.
“Tradicija teškom mukom stiče, tradicija se osvaja i ukoliko niste sposobni da je steknete za sebe lično, ne možete se uključiti u taj poredak. Nije to lepo složeno kamenje, nije to lepo napisana knjiga, nisu to mrtve slike na zidovima, to je poredak kulturološki, kulturni i duhovni – vaš lični” poručio je Rakočević prisutnim studentima.
On dodaje da su zadužbine biblioteka koja prikuplja sve ono što je važno i napisano o Kosovu i Metohiji.
“Zadužbine Kosova i Metohije nisu knjiga, zadužbine su biblioteka koja je katalog za sve ono što je važno na Kosovu i Metohiji napisano a to je deo suštine tih knjiga, pisama i pesama. Ova biblioteka nam brani da, kao što kaže Slobodan Rakitić, ne osvanemo na svome grobu u tuđini. To nam se može desiti i to nam se ne dešava prvi put i često mislim da u budućnosti nećemo moći da prepoznamo taj grob. Ova knjiga od svih brani ono što je nemoćno i poniženo na Kosovu i Metohiji. Ako je dobro ono što smo uradili naš savez sa Bogom – danas su zadužbina i ova knjiga naš savez sa Kosovom” istakao je Rakočević.
Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije je u svojoj besedi kazao da je srpski narod vekovima stvarao delove pravoslavne duhovnosti i kulture.
“Srpski narod je vekovima stvarao veličanstvene delove pravoslavne duhovnosti i kulture, što je duboko utkano u biće naše crkve i našeg naroda. Srpske pravoslavne svetinje nisu samo spomenici kulture i svetinje, one su živi pečat našeg kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta jer najviše od onoga što su Srbi stvarali u istoriji od srednjeg veka pa na ovamo, nalazi se upravo na mnogostradalnom Kosovu i Metohiji” rekao je episkop raško-prizrenski Teodosije.
On dodaje da je prvo izdanje monografije objavljeno uz blagoslov patrijarha Pavla, “koji je sam kao episkop raško-prizrenski bio svedok stradanja našeg naroda u komunistričkom periodu ali i duhovne vitalnosti naše crkve, da i pored teških uslova sačuva ono što su naši preci ostavili”.
Drugo izdanje monografije je pomogla Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
“To je svedočanstvo i podsetnik svima onima koji ne znaju a žele da nauče zašto je Kosovo i Metohija tako utkano biće našeg vernog naroda. Za one koji to ne razumeju onda je reč samo o delu teritorije” rekao je episkop raško- prizrenski.
“Svaka naša crkva, ispunjena je i natopljena molitvama i vapajem vernog naroda koji je u ropstvu od pet vekova sačuvao svoje duhovno biće i sa njim svoju kulturu, jezik i običaje. Bez tih svetinja na Kosovu i Metohiji, naš narod bi izgubio svetionike koji nam jasno ukazuju put ka carstvu nebeskom dok plovimo putevima istorije koja nam baš i nije bila naklonjena” dodao je.
Episkop raško-prizrenski Teodosije navodi da treće izdanje svedoči istinu o živoj crkvi koja postoji kroz liturgijski život i koja je oblikovala nacionalni identitet srpskog naroda.
“Treće izdanje svedoči ne samo o materijalnom blagu koje imamo na ovim prostorima već pre svega svedoči istinu o živoj crkvi koja postoji i diše kroz liturgijski život, kroz naš pravoslavni duhovni etos, koji je vremenom oblikovao naš nacionalni identitet i čini nas onim što mi i jesmo. Ova monografija prenosi svima kojima su Kosovo i Metohija u srcu, da prenose i čuvaju svoje uspomene i pamćenja i prenose svojoj deci i potomcima. Istovremeno, ona je i poziv pravoslavnim Srbima da se vrate na svoja ognjišta i živeći ovde zajedno sa svima nama učestvuju u obnovi naše raspete crkve i naše otadžbine” zaključio je episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije.
Organizatori ovog dešavanja su Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska, Filozofski fakultet i Studentski centar Priština, Kosovska Mitrovica.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
