Visoka-Veler: Neće Srbija priznati zločine, Kosovo to mora da dokaže

Doktor Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Kembridžu Nora Visoka-Veler, autor istraživanja „Nasleđe zločina i status masakriranih: slučaj Kosovo 1998-1999”, smatra da Kosovo nije učinilo dovoljno da dokaže zločine koje je počinila Srbija i da nije kasno da to učini, prenosi Gazeta Ekspres.

Visoka-Veler je dodala da je odlučila da uz slučaj Kosovo upotrebi novi pojam “nasleđe zločina” jer veruje da Kosovo baštini nasilnu istoriju kojom je pogođeno čitavo društvo.

U intervjuu za KTV ona je rekla da je na početku istraživanja želela da zna kako Kosovo i Srbija vide prošlost i kako ta dva društva koncipiraju nevine ubijene ljude na Kosovu. 

“Pogledala sam gde su masakri na Kosovu i masovne grobnice u Srbiji. Nisam sarađivala sa srpskim vlastimanisam pokušavala, ali sam imala veliku podršku. Shvatila sam da u Srbiji postoji mnogo aktivnosti u vezi sa tom prošlošću. Bilo je pokušaja da se Batajnica obeleži kao masovna grobnica, koja je samo 20 minuta udaljena od centra Beograda. Boravila sam nekoliko nedelja u Beogradu i drugim mestima. Nisam imala problema, naprotiv, dobila sam puno informacija i imala podršku raznih aktivista“, napomenula je Visoka-Veler.

Prema njenim rečima, uzrok smrti je važan ne samo naučno već i politički.

Kako je navela „svako iskopavanje je važan politički čin, to je istorijski zapis o tome kako se događaj odvijao”. 

“Pogledajmo slučaj Kosova i kako je završilo jedno ili stotine tela u Srbiji. Deca i starci ubijeni na Kosovu su kamionima odvoženi, zločin je koordinisan na visokim institucionalnim nivoima u Srbiji. Ta tela su najbolji dokaz kako su se ovi zločini dogodili jer uzrok smrti nije bio prirodan. Čovek sa Kosova, prosečno obrazovan, rekao mi je ‘mrtvi sa mrtvima, a živi sa živima’. U ovom slučaju nije tako, jer se radi o ubijenima. Zato je njihov status veoma važan“, rekla je Visoka-Veler.

Ona je istakla da Kosovo nije učinilo dovoljno da dokaže da su se zločini dogodili i kako su se dogodili, da se otkriju sudbine nestalih i da se ti zločini pravilno evidentiraju i dokumentuju, jer su žrtve nedužni ljudi. 

“Na primer u Đakovici, većina silovatelja je poznata zajednicii – ime, prezime i ko su. Kosovo ima snažne dokaze da to pitanje pokrene i gura napred, ali to nije učinilo. Ne znam zašto nije, ali znam da nije”, rekla je Visoka-Veler.

Naglasila je da sa pravne strane gledišta može biti komplikovano ali da nije kasno za početak i da Kosovo ne treba da se čudi što srpski lideri negiraju zločine Srbije na Kosovu. 

„Kosovo je imalo priliku, naročito dok je postojao Specijalni sud za Jugoslaviju. Ne možemo očekivati da Srbija sarađuje. Ne možemo očekivati da će Srbija uraditi posao koji moramo mi da uradimo.

Stanovništvo Kosova ne treba da brine za ono što dolazi iz Srbije. Ne treba da vas čudi predsednik Srbije što negira bilo kakav zločin koji su počinili Srbi. Iako bi moralno trebalo da prihvati stvarnost i prizna zločine koje je Srbija počinila na Kosovu. Ni Kosovo nije zatražilo od Srbije to.

Kosovo mora da zahteva priznanje počinjenih zločina. Ovo je prvi korak. Nikad nije kasno za početak. Kosovo je imalo prednost koju nisu imale mnoge zemlje sveta”, rekla je Visoka-Veler i dodala da Kosovo nema forenzičkog arheologa, ali da su međunarodni stručnjaci dokumentovali mnoge slučajeve, koji su od međunarodne zajednice priznati kao krivična dela.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ona je rekla da pregovarački proces treba da se nastavi, ali da se Kosovo fokusira na sebe i da je poznat stav Srbije olakšavajuća okolnost za Kosovo. U tom smislu Kosovo je u prednosti jer ima puno toga da stavi na pregovarački sto “ako to učini kako treba sa pravim ljudima”.

Visoka-Veler je u svom istraživanju kritikuje pojedince koji su “potcenili i nisu uspeli da istaknu masakre na Kosovu, izbacivši iz memorije mesta na kojima su se masakri počinjeni”.

„I mi smo kao i svi drugi na Balkanu. Ponašamo se na pogrešan način, ali to ne znači da to ne možemo poboljšati. Nije kasno da se isprave dosadašnje greške.

Incidenti su proistekli iz nedostatka konsultacija sa profesionalnim ljudima na terenu. Ne može se podići spomen ploča ili bista, ako u prikupljanju dokaza ne učestvuje cela zajednica“, zaključila je Nora Visoka-Veler.

Izvor: Gazeta express

Comments