U okviru 16 dana aktivizma, večeras je u PKC-u „Akvarijus“ u organizacji NVO „Žensko pravo“ prikazan kanadski film „Politehnika“ o masakru žena na Politehničkom fakultetu u Montrealu 1989. godine, a potom je u nastavku večeri održana diskusija na temu Žene u profesijama tipičim za muškarce.
O težini borbe sa rasnim predrasudama, o sumnjama sa kojima su se suočile i naporima da „dokažu“ da su podjednako sposobne u svojim profesijama, kao i njihove kolege, govorile su pukovnik Aferdita Mikulovci, regionalni direktor u Policijskoj stanici Jug, Majda Buljubašić, regionalni istražni policajac u Policijskoj stanici Sever i Danijela Vujičić, političarka i predstavnica Koordinacionog mehanizma za nasilje u porodici – Severna Mitrovica.
A taj put prema njihovim rečima, nije bio nimalo jednostavan. Trebalo se izboriti za svoje mesto, i kako Mikulovci kaže, ako su njene kolege radile jedan posao da bi opravdale svoj položaj, ona je morala da obavi trostruko više, kako bi sumnje u njenu sposobnost bile otklonjene. A sumnji je bilo…
„Bilo je i provokacija. Ali ja sam se trudila da dokažem da ja to mogu. Sve je počelo spontano 1999. godine. Drugarica je volela policiju i uzela aplikaciju i za mene. Poslednjeg dana, odlučila sam da probam, i eto, u policiji sam od njenog osnivanja, do danas “ kaže Mikulovci.
Njena koleginica Majda Buljubašić ima slično iskustvo. Dopunjuje ga osudama okoline koje se odnose na nju kao majku. Ona primećuje da je sredina uspešnoj ženi uvek spremna da prišije etiketu nemorala, jer „ko zna šta je sve morala da uradi, da bi došla na tu poziciju“. Retko kome, kaže, padne na pamet da iza tog uspeha, stoje veliki trud irad.
„Pitao me je jednom jedan kolega, kako ja mislim da funkcionišem kao majka, ako budem raspoređena u Prištinu ili neko drugo mesto na Kosovu. Opet neka predrasuda, kako to ja kao majka mogu da budem policijski službenik.Naravno da mogu, Bogu hvala, postoje vozila. Fizička obuka nije teža muškarcima nego ženama. Sve može da se postigne. Na obukama sam ujutru bila prva, nisam odustajala ni kada su to radile neke muške kolege. I sada, vi nas ovde gledate, ne znamo se – ni mi vas, ni vi nas, a ne znaju nas ni sve kolege…. I kada me vide, kažu, ko zna kako je ova došla dotle“. A niko ne zna šta sam sve prošla da bih bila tu…Potrudila sam se i to je to… Čin još nemam zbog naše procedure vezane za godine rada, ali hoću sigurno i baš me briga šta će ko da kaže“ naglašava Buljubašić.
Danijela Vujičić je u politici osamnaest godina. Bila je na rukovodećoj poziciji u jednoj instituciji šest godina, i odlično zna koliko je snage potrebno nositi se sa odgovornošću prema zaposlenima, ali i političkom odgovornošću.
„Za posao koji radim, potreban je želudac. Da neke stvari ne dopustite da vam pređu preko stomaka, da vas ne gledaju kao ženu –objekat, nego kao ženu sa stavom, ženu koja ume da bude i stroga i pravična i vrlo odgovorna prema poslu koji nosi“ podvlači Vujičić i dodaje: želja je najvažnija.
„ Najbitnija stavka je da li vi to želite. Ako želite, neće vam biti problem nikakav stereotip i nikakva predrasuda. Morate sami sa sobom da raščistite. Ja jesam. Politika je teška u smislu da o sebi slušate svašta i što treba i što ne treba. Ulazite u arenu sa političkim neistomišljenicima i borite se sa njima. Napadaju vas zbog svačega, čak i vašeg privatnog života. Ja se branim argumentima i to je moje oružje“ rekla je Vujičić i nastavila priču o svom prvom susretu sa Kosovskom Mitrovicom, u koju iz Prištine dolazi 1999. silom ratnih prilika. To dodatno opterećuje ionako težak položaj žene koja se „drznula“ da napreduje.
Pored polne diskriminacije sa kojom su se suočavale, pored „tereta“ lepote, koji sve tri nose, a koji ume da provocira i društvu nije lak za prihvatanje, ove tri dame, ukazuju na to da klečke na putu uspeha, treba očekivati zapravo od loših ljudi – i muškaraca i žena podjednako, i da zlonamernost nema nikakve veze sa polom. Možda iz različitih pobuda, ali kažu, nogu podmeću i jedni i drugi.
Mladim ženama jednostavno poručuju da se usude. Uprkos svemu i svima a one svojim primerom, dokazuju da kada nešto želiš, kada naučiš da te tuđe reči ne dotiču i pripremiš se za borbu, ništa nije nemoguće.
Ovaj dogažaj organizovali su NVO „Žensko pravo“ u saradnji sa PKC „Akvarijus“, a podržao ga je EULEKS i UNKT.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
