Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i nekadašnji ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije Živadin Jovanović navodi da je logično zaključiti da predmet pregovora Srbije i Kosova treba da budu konkretizacija, modaliteti i oživotvorenje suštine zapisane u odluci SBUN, a ne njeno zaobilaženje, umanjivanje značaja, ili negiranje.
Kopromis za budući status Kosova koji je zapisan u Rezoluciji SBUN 1244, potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, odnosno, Srbije kao pravne naslednice SRJ, u međunarodno priznatim granicama, a Albancima na Kosovu suštinsku autonomiju u okviru SRJ, odnosno, Srbije, istakao je Jovanović.
Smatra da se radi se o pravnom aktu svetskog tela odgovornog za mir i bezbednost koji ima najveću pravnu snagu u međunarodnom pravnom poretku.
“Rezolucija SBUN 1244 rezultat je teških pregovora za okončanje ilegalne, oružane agresije NATO protiv Srbije i SRJ. Ti pregovori samo u Beogradu su imali pet rundi, pod bombama NATO. Pregovorima u Beogradu uvek su prethodili i sledili ih, razgovori na vrhu u svetskim centrima kao što su Njujork, Moskva, Berlin, Pariz, Helsinki, Brisel. Rusija je u tim pregovorima igrala važnu ulogu posrednika”, smatra Jovanović.
Bivši šef jugoslovenske diplomatije dalje navodi da, imajući to u vidu, ne može biti logčno da neko danas drži Rusiju po strani pregovaračkog procesa čiji je cilj otklanjanje posledica tog rata. Jednostrana secesija Kosova, a jednostrano proglašenje nezavisnosti 2008. je upravo takva posledica.
“Pregovori u Briselu, pod okriljem Zapada, vode se isključivo u skladu sa geopolitičkim interesima Zapada. Nelogičnost je i u tome što se za ishod takvih pregovora očekuje aminovanje Rusije u SBUN. Povodom budućeg statusa Kosova vrlo često se postavlja pitanje – šta je realno. Da li je realno očekivanje da se Rusija predsednika Putina u Savetu bezbednosti, ili inače, saglasi sa rešenjem koje je u geopolitičkom smislu, daleko manje od onoga što je pre 20 godina postigla Rusija predsednika Jeljcina?”, pita se Jovanović.
Prema njegovim rečima, sve ideje koje Zapad lansira i kojima teži u vezi sa Kosovom usmerene su na četiri međusobno povezana cilja – prvo – manja i slabija Srbija, drugo – nezavisno Kosovo, bar do konstituisanja velike Albanije, treće – Srbija sa rukovodstvom okrenutim protiv Rusije, slično Crnoj Gori i četvrto – potpuna kontrola NATO do ruskih granica, odnosno, učlanjenje Kosova, Srbije i Ukrajine u NATO.
Jovanović tvrdi da je za Srbiju prioritet dalje učvršćivanje politike neutralnosti, njeno uzdizanje na nivo ustavnog principa, uravnotežena međunarodna saradnja i zahtev za poštovanje i izvršavanje neizvršenih delova iz Rezolucije SBUN 1244 i drugih dokumenata.
“Dijalog o Kosovu u dosadašnjom formatu teško može dati uravnoteženo, pravedno i održivo rešenje. Cilj pregovora u Briselu je rešenje koje je sastavni deo geopolitike ekspanzije NATO, odnosno SAD, na Istok. Da bi rešenje bilo održivo i u interesu mira potrebno je vraćanje rezoluciji SBUN 1244, Povelji UN i Finalnom dokumentu iz Helsinkija. Za to je neophodan strateški dijalog u četvorouglu Rusija – Kina – Vašington – EU. Bez tog dijaloga slabi su izgledi za uspeh dijaloga Beograda i Prištine, ako se i kada se nastavi”, zaključio je Jovanović u autorskom tekstu i poručio da su “za mir i budućnost neophodni dijalog, ravnopravnost i poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava”.
Izvor Tanjug/Kosovo Online
