Izvršna direktorka “Nju perspektiv” Džoana Hanson, u ekskluzivnom intervjuu za Gazeta Ekpres, govorila je o mogućnostima u dijalogu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Hanson, koja je prethodno radila kao istraživač u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije, kaže da postoji mogućnost da se postigne sporazum pomeranjem granica, ali postavlja pitanje da li bi takav dogovor mogao biti prihvatljiv za Evropsku uniju.
Kako komentarišete imenovanje Metjua Palmera specijalnim izaslanikom SAD za Balkan, i smatrate li to signalom da Vašington želi da reši problem između Kosova i Srbije do leta 2020. godine?
Dobro je videti da imenovanjem Palmera Sjedinjene Države posvećuju kosovskoj problematici posebnu pažnju. Sjedinjene Države usko su sarađivale s EU tokom procesa dijaloga. Iako je američka politika u poslednje vreme postala sve istaknutija, nije uvek bilo jasno odražava li to američko mišljenje. Međunarodni zvaničnici generalno žele rešenje odnosa između Kosova i Srbije što pre, ali to ne znači da su postavili rokove u svom pristupu.
Da li još uvek postoji mogućnost razmene teritorija kao konačno rešenje između Kosova i Srbije?
Uvek postoji mogućnost da se postigne neki oblik teritorijalnog sporazuma između Kosova i Srbije, mada unutar država, kao što znamo, postoji veliko protivljenje tome. Pitanje je da li bi takav sporazum bio prihvatljiv za međunarodne zvaničnike i međunarodne institucije, posebno za EU. I Kosovo i Srbija traže članstvo u EU.
Šta nam možete reći o ulozi Nemačke i Evropske unije. Da li nemačke aktivnosti u dijalogu vidite kao revanš američkim aktivnostima?
Politika treba da bude proces sa pažljivim pristupom. Nemačka i Angela Merkel igrale su vodeću, konstruktivnu i održivu ulogu tokom poslednjih deset godina u otvaranju i nastavku dijaloga. Stav Angele Merkel o nedozvoljavanju promene granica odražava posleratni evropski stav. Oni su već ostavili svoje tragove. Predsednik Vučić se posebno obratio njima u svojim govorima.
O modelu “dve Nemačke”, mislite li da je to izvodljiv predlog?
Volfgang Išinger je pokušao da predstavi model dve Nemačke u svojim razgovorima tokom pregovora Trojke 2007. godine. To je model koji se često izlaže. On poziva na istinsku političku volju obe strane i stavljanje istorije na stranu. Pokazao se funkcionalan za dve Nemačke u vreme kada je Nemačka Demokratska Republika bila deo komunističkog bloka za vreme hladnog rata. Ovo otvara određena pitanja u vremenu kada Kosovo i Srbija imaju težnju za članstvom u EU i prihvatanje evropskih vrednosti, vrednosti koje Evropu doživljavaju kao zajednicu država koje postoje zajedno, a koje međusobno priznaju ljudska i građanska prava svojih građana.
Prema vašem mišljenju, kako bi izgledalo konačno rešenje između Kosova i Srbije?
Mislim da je Briselski sporazum iz 2013. bio efikasna osnova za odnose Kosova i Srbije. On mora biti sproveden u potpunosti i i treba da se okonča put dveju država ka članstvu u EU. To je bio jedan od ciljeva sporazuma. Ovo bi uključivalo i međusobno priznavanje u odgovarajuće vreme. Mislim da nijedno novo pitanje ne bi trebalo da bude uključeno u pregovore. Moramo biti strpljivi, diplomatiji je potrebno vremena. Državni lideri trebaju pažljivo proceniti njihove reakcije i rečnik i da imaju na umu da se razumevanje i dogovor tiču poboljšanja života građana i izgradnji poverenja između dveju država i zajednica na Kosovu.
Izvor Kosovo Online
