Njihova priča je dospela u javnost pre nešto više od dve godine, sa prvim radovima se krenulo pre pet meseci, a danas u popodnevnim časovima Tamara i Tijana Lazović iz sela Banje, dobile su ključeve svog novog doma. Sada u širem centru Zubinog Potoka, u opremljenoj kući od oko 70 metara kvadratnih, ove dve devojčice živeće sa svojom starateljkom i tetkom Dobricom Sovrlić.
Ekspresno izgrađena, za svega 90 dana, nova kuća sestara Lazović koje su sledom nesrećnih okolnosti ostale za kratko vreme bez oba roditelja, nalazi se na nekih 300 metara od OŠ “Jovan Cvijić”, koju će od sada pohađati. Tamara je peti, a Tijana treći razred.
Njihov zaštitnik i osoba koju one same, ali i njihova tetka označavaju kao najzaslužnijeg za skretanje pažnje javnosti na muku ovih devojčica je poznati ugostitelj iz severnog dela Mitrovice, Saša Dedović.
„Veoma sam srećan što je ova akcija privedena kraju. Što se tiče kuće, ona ima nekih 75 kvadrata površine, urađena je od čvrstog materijala, veoma kvalitetno. Vodili smo računa o svakom segmentu, od temelja do krova“, kaže Dedović za portal KoSSev.
Dedović ističe da je veliki broj donatora bio deo ove akcije.
„Sve je urađeno kao da nije bilo iz donacije, nego da smo radili za sebe. Svi su pratili ovu akciju, došlo je to do ljudi, oni su saznali o čemu se radi, pomogli, neko više – neko manje. Donatori su dali oko dva i po miliona dinara, to je oko 20.000 evra i nešto malo više. Nešto smo imali i mi novca, nešto smo prikupili kasnije, ali uglavnom, nikakav problem nismo imali, zato smo tako brzo i završili“.
Sestrama će, kaže, u novoizgrađenoj kući u Zubinom Potoku biti lepše, a osim toga što će sada moći češće da ih obilazi, srećan je i zbog toga što će Tamara i Tijana imati drugare.
„Deca su divna, ovde imaju sada i društvo i sad mi je lakše, mogu da ih obilazim češće. Ne samo ja, nego i svi koji žele da ih vide. Gore su bile usamljene, ipak je to planina, selo, ženska deca. Škola im je blizu, potpuno su bezbedne, ne prelaze magistralu, imaju odlične uslove, škola je stvarno sjajno opremljena, to je razlika drastična“.
Devetogodišnja Tamara i njena mlađa sestra Tijana, pre dve godine ostale su bez oba roditelja. Otac im je od karcinoma pluća preminuo 2013. godine, a od iste bolesti ubrzo nakon toga im je stradala i majka.
Početkom ove godine devojčice su slomile srce mnogima kada su na pitanje – da li imaju neku želju, odgovorile da nemaju nijednu želju. Danas, na dan useljenja u svoju novu kuću u Zubinom Potoku vidno su srećne i raspoložene, ali i svesne nesebične pomoći mnogih ljudi koji su trudom i donacijama doprineli da njihov život postane lakši.
„Mi smo zahvalne Saši Dedoviću pošto nam je pomogao za kuću. On nam je mnogo pomogao. Mnogo smo mu zahvalne“, kaže mala Tijana.
Iz svog života u brdovitim Banjama ipak nose lepa sećanja, ali se raduju i novim poznanstvima u Zubinom Potoku.
„Gore u Banji je bilo lepo, škola nam je bila blizu, nije bila mnogo daleko, ali gore je škola samo do četvrtog razreda. Ovako, gore smo imali drugarice, mnogo je bilo lepo, držali smo životinje. Ja sam srećna mnogo što smo u novoj kući i što je napravljena kuća“, poručuje njena sestra Tamara.
Brigu o Tamari i Tijani, kao i do sada, vodiće njihova tetka, Dobrica Sovrlić. Kaže da će život u Zubinom Potoku biti lakši, ali da će biti potrebno i vreme za prilagođavanje.
„Za decu malo dok se uklope u školi, nova škola, novi drugovi i drugarice, nova kuća, za njih je sve to novo, ali nadam se da će one brzo sve to proći“.
Sovrlić je zadovoljna novoizgrađenom kućom, a kao Tamara i Tijana, i sama svoju zahvalnost iskazuje Saši Dedoviću.
„Verovala sam gospodinu Saši Dedoviću, jer on je maksimum dao da se to u kratkom roku uradi. Trudio se zbog Tamare i zbog Tijane. Drago nam je, srećni smo, presrećni, prezadovoljni“.
Današnjem useljenju prisustvovali su predstavnici beogradskih firmi “Neimar-B” i “Kemioimpeks”. Oni su pored pomoći za izgradnju kuće, devojčicama danas podelili i poklone – mobilne telefone, laptop i garderobu.
Izvor: Kossev
