Stojan Dončić sa suprugom i Đorđije Đorović jedini su stanovnici Biče, u opštini Klina, iako je u tom selu izgrađeno oko 60 kuća za povratnike.
“Ako nemate komšiju, sa kim kafu da popijete, sve vam je drugo džaba”, kaže Dončić i dodaje da mu vreme prolazi u radu. U njegovom posedu je oko 55 hektara zemlje, a on sa svojom suprugom uspeva da obrađuje 13 hekatra. “Obrađujem zemlju da ne bi bilo korova, da ne bi ostala pustoš”, kaže Dončić. A Đorđije Đorović u Biči stanuje privremeno, dok mu se ne izgradi kuća u susednom selu.
Proces povratka Srba na Kosovo traje 20 godina, uloženo je puno novca u izgradnju i obnovu kuća raseljenim Srbima, ali to očigledno nije dovoljno za održiv povratak. Mnoge kuće su prazne, a povratnička sela pusta.
Uglavnom se vraćaju stariji ljudi, mahom penzioneri, dok mladi nakon povratka ponovo odlaze u potrazi za boljim životnim uslovima.
Na teritoriji opštine Klina stalno živi oko 250 Srba, iako u dokumentima opštinske Kancelarije za povratak figurira brojka od 1.500 ljudi.
Silvija Rašković, direktorka Kancelarije za zajednice u opštini Klina objašnjava da ljudi prijavljuju celu porodicu za povratak, iako je stanje na terernu drugačije. “Stalno živi 260 ljudi, a u letnjem periodu imamo oko 400 ljudi”, kaže Rašković za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku. Ona navodi da trend povratka i ponovnog odlaska još uvek traje, a jedan od glavnih razloga za to je nemogućnost zapošljavanja mladih ljudi.
“Imamo porodicu koja je bila tu samo na tri meseca, nisu mogli da se adaptiraju i otišli su. Nemamo podmladak, uglavnom su to starije osobe, koje takođe ne mogu dugo da žive sami. Dođu, budu ovde jedan period i odu”, kaže Rašković. Ona je potvrdila da su mnoge kuće, izgrađene za povratnike na teritoriji opštine Klina, prazne. “Neki su umrli, mladi ne mogu da nađu posao, nema posla ni za Albance a kamoli da se zaposli neki Srbin”, kaže Rašković i zaključuje da će povratak biti održiv samo ako se mladim ljudima obezbedi posao.
Božidar Šarković se u Vidanje kod Kline vratio 2009. godine i prema njegovim rečima, to selo je jedno od retkih povratničkih mesta gde je povratak bio uspešan. Ipak, i on smatra da je povratak na Kosovo nemoguć bez ekonomskog osnaživanja. “Ljudi dođu, napravi se kuća, uzmu grant od dve i po hiljade evra i posle deset dana se opet vrate u Srbiju”, kaže Šarković, koji je i perdsednik privremenog opštinskog organa Klina. On smatra da bi Minisartstvo za zajednice i povratak Vlade Kosova, preko kog se i odvija proces povratka na Kosovo, trebalo da podržava povratnike sa većim projektima i udruživanjem.
“Sam grant od dve i po hiljade evra ništa ne znači, ljudi to prodaju da bi izmirili svoje dugove. Porodice treba zadržati sa velikim grantovima i kroz udruženja. Da tri, čeri porodice dobiju 100 hiljada evra i da se otvori neki pogon, ovde je zastupljena poljoprivreda, imamo idealne uslove za sušenje voća i povrća. Ove godine smo imali pečurke vrganje u izobilju, a sve je propalo jer nakupac ne dođe…”, navodi Šarković.
Slična situacija i u povratničkim mestima na teritoriji opštine Istok
Šef Kancelarije za zajdnice u opštini Istok Rasim Mahmutović napominje da su ekonomski razlozi ti koji ljude najčešće navode na ponovni odlazak sa Kosova.
“Tačno je da se vraćaju stariji ljudi, razgovarali smo o tome kako vratiti mlade ljude u Istok. To je vrlo teško, ali treba obezbediti ekonomsku egezistenciju, naći im zapošljenje, kako bi njhihova porodica mogla da živi od tog njihovog rada…”, smatra Mahmutović. Prema nekim podacima Kancelarije za zajednice, u opštini Istok živi oko 800 ljudi, ali nije potvrđeno da oni stalno žive tu.
Ljubomir Miljković se u Donji Dragoljevac, opština Istok vratio 2015. godine. Kako kaže jedva je dočekao da se vrati u rodno selo. ”Ja ovde volim da živim, da sedim i da radim. Ja ne mislim da odavde idem”, kaže Miiljković koji u Donji Dragoljevac živi sa suprugom, dok su mu deca u Beogradu. On tvrdi da bi se njegov sin odmah vratio kada bi imao zaposlenje”. Dok smo mi stari tu oni će da dolaze povremeno, a posle sve će da bude pusto”, kaže Miljković.
On za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku navodi da postoje i sela gde su kuće napravljene a niko u njima ne živi, pa kao primer daje susedni Gornji Dragoljevac. “Tamo je 60 kuća izgrađeno a samo šestoro žive”, kaže Ljubomir Miljković i izražava nezadovoljstvo oko dodele pomoći.
Kako kaže, postoje ljudi koji se vrate samo zbog grantova koje dobijaju povratnici.
“E to je najeće zlo, što ovi daju onim ljudima što prodaju, a neće da daju ljudima koji su tu, stvarnim ljudima. I oni ne dođu da obiđu stvarnog čoveka, kao vi što ste došli sad. Vi vidite da sam ja tu po dvorištu a negde gde uđeš ništa nije posejano a oni dobijaju pomoć i prodaju. Posle kažu da im je ukardeno da bi opet dobili pomoć”, negoduje Miljković.
I u ostalim povratničkim mestima na Kosovu, poput Babljaka i Babuša kod Uroševca, te Opteruše kod Orahovca, su izgarađene kuće u kojima gotovo niko ne živi.
Iz Ministarstva za zajednice i povratak Vlade Kosova, Radio Kosovo 2 nije uspeo da dobije odgovor na temu održivog povratka i zloupotrebe grantova za povratnike.
Izvor: Radio Kosovo 2, program na srpskom
