Ramušu Haradinaju predstoji treći odlazak u Hag zbog optužbi da je činio zločine u ime Oslobodilačke vojske Kosova, čiji je bio jedan od komandanata tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Pred Haškim sudom vođena su dva procesa, ali je oba puta pravosnažno oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Tada je bio optužen za ratne zločine nad srpskim civilima i drugim nealbancima, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Šta mu Specijalni sud sada sve stavlja na teret – još je nepoznanica, ali se, uz ono što se ranije pominjalo, sada spekuliše i o zločinima iz tzv. Žute kuće.
Nakon što je uhapšen u Francuskoj po poternici Srbije, a potom pušten da ide kući, Ramuš Haradinaj dočekan je 27. aprila 2017. ovacijama sa skupa u Prištini. To je bio treći put da se vraća kao pobednik. Prethodno je dva puta oslobođen u Haškom tribunalu za zločine nad Srbima i nelojalnim Albancima.
U inicijalnoj optužnici, Hag je teretio Haradinaja za zločine iz sredine 1998. godine: „U nekoliko navrata je lično naredio i nadzirao premlaćivanja lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su bila zatočena od strane njegovih snaga, te učestvovao u njima, a u drugim prilikama je, u svojstvu komandanta, svojim prisustvom i prećutnim ili otvorenim odobravanjem takvog kažnjivog ponašanja podstrekavao ili podsticao kažnjive radnje pripadnika svojih snaga“.
Kako je ukazivala Karla Del Ponte, tadašnja glavna tužiteljka, najveći problemi za dokazivanje bile su iznenadne smrti pojedinih svedoka ili odustajanje od svedočenja iz straha od odmazde. Zbog toga je Haradinaj i oslobođen, a o tome je bilo reči i u prvostepenoj presudi.
„Tokom suđenja Veće je saslušalo gotovo stotinu svedoka. Međutim, Veće se suočilo sa znatnim poteškoćama u pribavljanju iskaza velikog broja tih svedoka. Mnogi od njih naveli su strah kao značajan razlog za svoje nepojavljivanje pred Većem kako bi dali iskaz. Veće je s tim u vezi steklo snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno i to zbog celog niza faktora koji se iznose u presudi. Osim toga, i strane u postupku složile su se da je na Kosovu postojala nestabilna bezbednosna situacija koja je bila naročito nepovoljna po svedoke. S obzirom na poteškoće u nastojanju da se dobiju iskazi, za 34 svedoka odobrene su određene zaštitne mere“, navedeno je u presudi 3. aprila 2008.
Paralelno sa haškom, i u Srbiji je pokrenuta istraga protiv Haradinaja. Sumnjiče ga za ratne zločine protiv civilnog stanovništva 1998. i 1999. godine, i to za dela za koja mu nije suđeno u Hagu. Kada je uhapšen u Francuskoj, Marko Đurić održao je konferenciju za novinare, na kojoj je detaljno opisivao zločine za koje je, kako je rekao, odgovoran Haradinaj, kao nekadašnji komandant operativne zone Dukađini, odnosno Metohija, ili je čak učestvovao u njima.
„Odveli su maloletnu Tafaj Nanjimetu u hotelsku sobu gde ju je najpre Ramuš Haradinaj tukao po glavi i telu, a potom silovao. Dakle lično, on lično – a ne neko drugi, nakon čega su je tukli i silovali i ostali“, izjavio je Đurić 13. januara 2017.
Francuski sud je pre dve i po godine odlučio da ne postupi po poternici Interpola i Haradinaja ne izruči Srbiji, već da ostavi da se njime pozabavi specijalni sud u Hagu. Dokle su oni stigli i šta tačno rade nije poznato, jer je komunikacija tog suda sa javnošću gotovo jednaka nuli. Poznato je da je Srbija sve što poseduje već poslala u Hag. Prvi put davne 2001 godine.
„Devedeset odsto je na albanskom jeziku jer se radi o o dnevnicima koje su vodili komandanti OVK, dnevnim zapovestima, zadacima policije koju su formirali, o zločinima koje su činili, gde su šta radili, i dostavljeni su svi podaci o operativnim zonama i komandantima… Između ostalog, dostavljeni su i podaci i o zločinima i Haradinaja i Tačija“, naveo je zamenik načelnika tadašnje RDB Zoran Mijatović.
Sporan je, međutim, bio kvalitet prikupljenih dokaza. Kako se tada čulo, postojala je sumnja da je deo njih pribavljen nezakonito, primenom torture, što Mijatović negira. Bar za 64 registratora koja su u Hag otišla te 2001. godine.
„Dokumentacija je uglavnom bila na albanskom jeziku i to je dokumentacija koju je stvarala OVK“, navodi Mijatović.
Za šta se tačno tereti Haradinaj i da li će protiv njega ikada biti podignuta optužnica, saopštiće Specijalni sud za Kosovo, kada završi istrage. Najviše pažnje, ipak, izazivaju nepotvrđene informacije da je dojučerašnji premijer Kosova na spisku potencijalno osumnjičenih za zločine u takozvanoj „Žutoj kući“. Radi se o jednom od najstrašnijih zločina, gde su pripradnici OVK optuženi da su prodavali ljudske organe svojih zarobljenika, uglavnom Srba. Te optužbe našle su se i u izveštaju izaslanika saveta Evrope Dika Martija, koji je bio okidač za formiranje suda u Hagu.
Izvor: N1
