Izrada rečnika je podizanje svojevrsnog lingvističkog sopmenika, i u tom smislu izrada online i ofline srpsko-albanskog odnosno albansko-srpskog rečnika je od izvanrednog značaja , ocenili su učesnici tribine posvećene ovoj temi koja je održana u sredu 5. juna u organizaciji PKC “Akvarijus” i Međunarodne organizacije za migracije (IOM).
“IOM je inicijalno, u saradnji sa Britanskom ambasadom započela izradu platforme za učenje srpskog i albanskog jezika, koja se zove VOC UP. Na ideju o izradi rečnika smo došli tako što smo radili dosta projekata na temu društvenog uključivanja manjinskih zajednica i reintegracije interno raseljenih lica na Kosovu. Kao glavna prepreka za interakciju različitih zajednica, identifikovan je jezik. Pokušali smo u saradnji sa relevantnim institucijama i jezičkim ekspertima da napravimo prvu online platformu, jer smo mislili da će se ljudi plašiti da dolaze na fizičke kurseve” objašnjava Svetlana Rakić iz Međunarodne organizacije za migracije.
Ona objašnjava da je pilot projekat sproveden najpre u sedam opština na Kosovu a nakon toga uz podršku UNMIK-a, započeli su izradu srpsko-albanskog odnosno albansko-srpskog rečnika, koji će ukoliko sve bude išlo po planu, javnosti biti predstavljen u julu mesecu.
“Okupili smo eksperte iz Beograda I Prištine, sa Instituta za albanologiju, Filološkog fakulteta u Beogradu, Filološkog fakulteta Prištini i Akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Prištini. Ukupno sa nama radi devet eksperata – leksikografa I jezičkih eksperata koji će do kraja juna uraditi prvi digitalni rečnik koji će sadržati 20.000 reči” kaže Rakić I dodaje da bi do septembra, ovo zasad digitalno izdanje, moglo da dobije I svoju konkretnu – štampanu formu.
Postoji i dugoročni plan, prema kojem bi do 2021. godine Rečnik bio kompletiran. Tada bi kako Rakić napominje, trebalo da sadrži od 50 do 60 hiljada reči.
Ova tribina je prema njenim rečima, organizovana kako bi šira javnost bila upoznata sa inicijativom i planovima, i kako bi se stvorio prostor za eventualne sugestije, za koje je inicijator veoma otvoren i raspoložen da prihvati.
O važnosti rečnika kao leksičke ustanove, na tribini su iz stručnoig ugla govorili docent dr Sanja Miketić Subotić, professor na Katedri za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici I književnik Aleksandar Dunđerin.
Oba govornika, ali i publika su pozdravili rad na Rečniku i projekat ocenili kao koristan i važan.
“Postoji Veliki srpsko-albanski i albansko-srpski rečnik iz 70-ih godina. Potom je 2004. izašlo neko manje, školsko izdanje rečnika. Opšti leksički fond se možda nije mnogo izmenio odtad, ali dobro je dopuniti ga” rekla je Miketić Subotić i sugerisala da se akcenat stavi na pravnu terminologiju koja pravi veliki problem u administraciji.
Takođe, ona je predložila da se rečnik koncipira tako da omogućava ono što se u svetu IT tehnologija naziva crowdsoursing – odnosno, da se ostavi mogućnost korisnicima da rečnik kontinuirano dopunjavaju novim informacijama, uz neizostavni stručni nadzor (princip po kojem funkcioniše Vikipedija i slični online leksikoni).
Književnik Aleksandar Dunđerin smatra da je veoma važno da Rečnik kada jednom bude završen, ima svoju verziju na ćiriličnom pismu.
“Mislim da bi to zbog mnogo stvari – kada govorimo o jezičkom identitetu uopšte i kulturnim, pa ako hoćete i političkim implikacijama – bilo jako važno da bi rečnik bio prihvaćen” rekao je Dunđerin i istakao kao veoma bitno da se prilikom njegove izrade, ispoštuju sva načela i principi koja struka nalaže.
Kao poražavajuću činjenicu, Dunđerin je okarakterisao informaciju da manje od 5% srpskog stanovništva na Kosovu govori albanski jezik, a da situacija nije značajno bolja ni kada je u pitanju suprotna strana.
Govoreći o potrebi da ukoliko živite u višenacionalnoj sredini poznajete jezik drugog entiteta, Dunđerin ističe primer prizrenske Bogoslovije Sveti Kirilo i Metodije, u kojoj đaci uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i Vladike raško-prizrenskog, uče albanski jezik.
On smatra da je odlično što se rečnik plasira u digitalnoj verziji i ne smatra nužnošću njegovo postojanje u papirnom obliku, jer kako je naglasio, to je samo promena forme a knjiga kao takva i dalje živi i neuništiva je.
Za razliku od rečnika, platforma VOC UP je već dostupna u vidu aplikacije za mobilne telefone i zasad je moguće preći osnovni –A1 nivo.
“Do kraja juna, imaćemo dostupan i nivo A2 kao i četiri specifična kursa – za policiju, sud, lokalnu samoupravu i javna preduzeća” najavila je Rakić.
Projekat izrade onlajn srpsko-albanskog i albansko-srpskog rečnika sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike i Centrom za socijalna istraživanja,a finansira ga UNMIK.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
