Sestre Tamara i Tijana iz sela Banje, nad jezerom Gazivoda za dve godine ostale su bez oba roditelja. Brigu o njima preuzele su tetke. Dobri ljudi pomogli su da se maleno domaćinstvo opremi, a sada im se gradi kuća u Zubinom Potoku, da bi se devojčice preselile i nastavile školovanje.
Sve je bilo lepo i dobro do pre šest godina. Tada se u ovo selo i dom uselila tuga – a devojčice, tek sa svakom godinom koja stiže, bolje razumeju šta je to što ih noću budi, i šta im nedostaje u svakom novom danu.
“Pa, najteže im je uveče, naiđe kriza, teško im je. Male su ostale bez roditelja, borimo se koliko možemo da sve bude normalno”, kaže Dobrica Sovrljić, Tamarina i Tijanina tetka.
Tamara i Tijana su dva, od ukupno tri đaka četvrorazredne škole u Banjama. U selu sa tridesetak kuća i samo petnaestak stanovnika, teško detinjstvo, čini se još težim.
Tijana kaže da ima tri drugarice Momirku, Anđelu i Milicu. “One samo dolaze vikendom. Volela bih da ima više dece, da se igramo žmurke i odbojke”, kaže Tijana.
Na jesen Tamara kreće u peti razred, i to bi trebalo da bude škola u Brnjaku – ali, to bi značilo 10 kilometara dnevno pešačenja preko administrativnog punkta, pa kroz šumu, na drugu stranu jezera. Na sreću, neće biti tako – opština je obezbedila plac, darodavci materijal i do jeseni će sestre biti u novoj kući u Zubinom Potoku.
Tamara kaže da jedva čeka da se kuća završi, jer će joj škola biti blizu, a imaće i društvo.
“Skupio sam ljude koji pomažu, skoro besplatno. Nadamo se biće brzo i ploča, ovo neki dan, krov, znači, prvog septembra, kad budu pošle u školu, biće useljena”, kaže Vladan Kovačević iz Zubinog Potoka.
“Mi roditelje da im nadomestimo – ne možemo. To je fakat. Al’, eto, onoliko koliko budemo mogli da im pružimo ljubavi, i koliko to shvate dobra deca, mislim da smo napravili jednu lepu stvar”, kaže Saša Dedović iz Kosovske Mitrovice.
Pomogli su i još pomažu mnogi, od projektanata do zidara, za osmeh i radost ovih devojčica, kojima je život, ovde na Kosmetu, već uzeo previše.
Izvor: RTS
