Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji u Narodnoj skupštini predstavlja Izveštaj o Kosovu i Metohiji, poručio je da je vreme da se otvoreno izabere između slatke laži i gorke istine, ma kakva ona bila.
Aleksandar Vučić je, na posebnoj sednici Parlamenta kojoj prisustvuju i premijerka Ana Brnabić, ministri i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, zahvalio je svima koji žele da razgovaraju na odgovoran način o problemu koji je velik i težak za ceo srpski narod.
Predsednik je poručio da se mora dati odgovor na jedno važno pitanje – u šta verujemo, u laž ili istinu. Ukazao je da “bez toga nećemo znati za šta smo sposobni i koliko možemo, gde su granice naše zemlje i naših snova, baš kao i naše stvarnosti”.
“Bez toga nećemo znati gde je Kosovo, gde je Metohija, ko njima upravlja, gde smo mi Srbi na Kosovu i Metohiji”, dodao je Vučić.
Može li Srbija, upitao je predsednik, da računa na međunarodno pravo i pravdu, ko su nam prijatelji, da li smo sami sebi prijatelji ako odbijamo da se suočimo sa istinom.
Vreme je da se otvoreno izabere između slatke laži i gorke istine, naglasio je Vučić. “Moj posao kao predsednika Srbije je da ljudima saopštim istinu ma kakva ona bila”, istakao je on.
“Ali nemojte da posmislite da se neću boriti za naš narod i Kosovo i Metohiju više od onih koji istinu znaju ali je prećutkuju, i koji drže patriotska predavanja, a predavanja ne bi smeli nikom da drže”, napomenuo je predsednik.
“Ako nešto ne promenimo, biće nas dvostruko manje nego Albanaca”
Osvrnuo se potom na prošlost Kosova i Metohije i smene raznih vlasti, i posebno istakao demografske promene koje su kroz istoriju postale dramatično loše za Srbe.
Naveo je da se duga i viševekovana borba vodila oko KiM, ali i oko Vojvodine i drugih delova Srbije.
“U nekima smo pobedili, a nekima izgubili”, naglasio je Vučić i istakao da poraze nikada nismo hteli da prihvatimo i kada smo ih doživljavali zaredom u kratkom vremenskom periodu.
Ukoliko nešto ne promenimo, 2100. godine biće nas dvostuko manje nego Albanaca na Zapadnom Balkanu, upozorio je Vučić.
Predsednik je podsetio i na tok pregovora o Kosovu i Metohiji u prethodnim decenijama, jednostrano proglašenje nezavisnosti, dijalog kojem je posredovala EU i koji je rezultirao potpisivanjem Briselskog sporazuma, ali i na teškoće i pritiske koji su potom usledili.
Dijalog je bio važan, u interesu i Srba i Albanaca, jer je važno da se postigne mir, ocenio je predsednik.
Plan uspostavljanja “nove normalnosti”
Vučić je naveo da ni predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel nisu uspeli da navedu Albance da povuku takse od sto odsto, jer oni imaju zaštitu nekog snažnijeg.
Reč je, objasnio je predsednik, o nečemu što je plan, a to je da nas dovode u situaciju “nove normalnosti”.
Šta god da urade, neko iz međunarodne zajednice će reći “hajde da vidimo kako da Srbiju nateramo da prizna nezavisnost Kosova”.
Odbacuju svaku ideju o promeni granica, a granice Srbije im nisu bile nepovredive, ukazao je Vučić.
“Nisu uspeli nikada da oslabe toliko Srbe u pokrajini, niti srpski narod na severu, da ne budemo u stanju da odgovorimo i namerno kažem – ne budemo, jer to neće biti samostalni odgovor našeg naroda sa severa, već celokupnog našeg naroda, ako bilo ko bude pokušao da ih fizički ugrozi, na bilo koji način”, rekao je Vučić i poručio da pogroma kao iz 2004. više neće biti.
“Vratimo smo pitanje Kosova na sto”
Predsednik je ocenio da su razgovori Beograda i Prištine veoma važni, jer smo time zaustavili sled gubitaka, povratili ugled Srbije i uspeli da vratimo temu Kosova i Metohije za pregovarački sto.
“Tražili smo vreme da zemlju sačuvamo. Morate da razgovarate, iako nije lepo razgovarati sa Tačijem, a ni njemu sa mnom”, objasnio je Vučić.
Istakao je da je Srbija, u deset puta lošijoj situaciji nego što je bila u vreme vlasti DOS-a, pokušala da se vrati u razgovore, da očuva mir i političku stabilnost.
Vučić je naveo da su u prethodnim godinama donošeni sporazumi o pravosuđu, civilnoj zaštiti i energetici, gde je bilo najvećeg pritisaka, i gde se moglo videti svo licemerje međunarodne zajednice.
Ubistvo Ivanovića i pokušaj da se uništi ideja o razgraničenja
Predsednik je izjavio da se ubistvo Olivera Ivanovića poklopilo sa raspisivanjem izbora u Beogradu 2018. godine, kada su neki očekivali smenu aktuelne vlasti, te da su tada pokušali da unište ideju o razgraničenju, kako bi sprečili Srbe da dobiju deo teritorije na KiM.
“Raspisuju se izbori za Begrad, očekuje se promena vlasti i, kada neki očekuju da to bude početak promene vlasti i kraja Vučićevog režima, tog dana u Kosovskoj Mitrovici je ubijen Oliver Ivanović, jedan od lidera Srba sa KiM, politički protivnik Srpske liste”, rekao je Vučić.
Kaže da su poslednjih dana bila tri teksta u značajnim zapadnim medijima koji govore kako je baš to ubistvo doprinelo uništavanju ideje o razgraničenju i bilo kakvim srpskim snovima da Srbi ne bi dobili “nešto od teritorije KiM”.
Vucić navodi da je zatim usledila žestoka orkestrirana kampanja iz zapadnih centara moći, zajedno sa nekima u domaćoj javnosti, koji im “terciraju”, uz ulogu albanskih medija.
Navodi da su izmišljali ko je ubio Ivanovića i hapsili čak na osnovu izjava političara sa Savskog venca u Beogradu, koji se predstavljaju kao političari sa Kosova, a sve da bi Sever bio laka meta za sve njih, pošto se pokazao “kao veoma tvrd orah”.
Zaštita Srba, dominacija na Severu
Predsednik kaže da je Srbija u osnovi u potpunosti uspela da zaštiti svoje interese u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, uprkos kritikama za navodnu predaju srpskih institucija. “Srbi na severu KiM, pogotovu danas, apsolutno dominiraju u svim institucijama što nije bio slučaj do 2013”, primetio je on.
“Ukoliko bi Srpska lista i politički predstavnici doneli odluku da se svi povuku, sa malim izuzecima, Srbi bi odmah izašli, ali koriste svaku priliku da se obezbedi suštinska, pravična dominacija Srba, ali da se u isto vreme obezbedi zašita za Srbe u Gračanici, Šilovu, Klokotu, Partešu, Metohiji gde god su nam ugroženi ljudi”, rekao je on.
Naveo je i da je Srbija dobrim delom pomogla da se zaštite objekti od kulturnog značaja.
Dodao je i da je Srbija od početka bila izložena različitim pritiscima, da se prvo izvrši demarkacija između Kosova i Crne Gore, a zatim Srbije i Crne Gore. “Svaka demarkacija u kojoj bismo učestvovali značila bi de fakto priznanje Kosova”, rekao je on.
“Treba da prestanemo da obmanjujemo sopstvenu javnost”
Predsednik je rekao da problem Kosova i Metohije ne želi da svede na to ko je kriv za sadašnje stanje i greške koje su do njega dovele, već da prestanemo da se samoobmanjujemo.
Potrebno je, rekao je, da priznamo da nam se dogodio težak nacionalni poraz, da smo izgubili teritoriju, ljude, a i ekonomski gubici su bili ogromni, a pre svega smo, ističe, izgubili godine u kojima smo se lagali.
Ja se nisam odlučio za nastavak laži i samoobmane, već za dogovor sa Albancima kao jedini način za budućnost, istakao je predsednik.
“Suština je da smo, čini mi se, pogrešili mnogo i kada smo ceo slučaj Kosova prebacili iz SB UN u EU, dali argumente nesuvislim pitanjima Međuanarodnom sudu pravde. Da li smo mogli drugačije da reagujemo i odgovornije 17. marta 2004. – mogli smo, 1998. i 1998, mogli smo i morali da reagujemo odgovornije, a pri tom ne bežim ni od sopstvene odgovornosti”, poručio je on.
Vučić je rekao da se suočio sa problemom, od kojeg su ranije vlasti odustali. “Nisam se odlučio za nastavak laži i samoobmane. Rekao sam svima nema Srbije, nema naše vlasti na KiM, sem suštinske u zdravstvu i školstvu. Treba da prestanemo sa obmanjivanjem sopstvene javnosti. To sam ponavljao svih ovih sedam godina, kao i da je dogovor sa Albancima jedini način za budućnost”, naveo je Vučić.
“Sačuvali smo mir, dobili bolju i snažniju srpsku ekonomiju, koja je porodila snažniju srpsku vojsku i policiju, snažnijeg ekonomskog srpskog čoveka koji je zagledan u budućnost i veruje u nju. Dobili smo mogućnost da nastavimo da se borimo za tom tablom za kojom se nalazimo”, objasnio je Vučić.
Istakao je da su i Srbi i Albanci trenutno u pat poziciji. “Oni koji očekuju da je nezavisnost gotova stvar, a mi da ne budemo poniženii da dobijemo što Srbiji pripada”, naglasio je predsednik.
“Zamrznut konflikt nije moguć”
Predsednik je izjavio da “zamrznut konflikt” između Beograda i Prištine ne može da postoji kao trajno rešenje, jer ga, kako je rekao, Albanci neće. “Ako zamrznut konflikt ostane, samo je pitanje kada će Albanci da napadnu Srbiju. Sledeće pitanje je kako ćemo da izdržimo napad Albanaca ako do njega dođe”, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, za rešavanje pitanja Kosovo postoje dva scenarija, prvi je očuvanje statusa kvo i “zamrznuti konflikt” za koji je rekao da je nemoguće da se održi, a drugi je onaj za koji se i on lično zalaže – normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Objasnio je da se normalizacija može desiti samo u dva slučaja. Jedan je kako je doživljava svet, međunarodna zajednica i Albanci – postizanje sporazuma u kojem je Kosovo nezavisna država, u kojima bi Srbima dali nekakva prava ili po modelu dve Nemačke, što Albanci, ni Amerikanci neće, već traže da Beograd prizna nezavisnost, što mi nećemo.
“Druga mogućnost, koju smo ispustili, je ona o kojoj sam govorio i zbog koje sam napadan i o kojoj su i pre mene govorili, u desetostruko povoljnijoj situaciji su nudili neku vrstu razgraničenja da spasemo zdravo tkivo na KiM, da sačuvamo narod od progona, da možemo da živimo mirno u budućnosti”, rekao je Vučić.
“Obavezujući referendum ako se postigne kompromis”
Ako Priština bude ukinula takse, daću sve od sebe, dok sam predsednik Srbije, da pokušamo da pronađemo neko rešenje, izjavio je Vučić i ukazao da ćemo, ako ne pristanemo na kompromis, sve izgubiti.
Ponovio je da će se zalagati za nekakvo kompromisno rešenje i naglasio da precizna istraživanja kažu da nam sledi propast, ako do rešenja ne dođe. “Posledice bi bile katstrofične za nas u ekonomskom, socijalnom i demografskom aspektu”, upozorio je on.
Ako bude kompromisnog rešenja, narod će o tome morati da se izjasni i, za razliku od drugih zemalja, u Srbiji će odluka naroda biti obavezujuća, poručio je Vučić.
Svodeći današnje obraćanje u parlamentu, predsednik Srbije je istakao da nama u prvoj fazi ostaje da čekamo da vidimo da li će Amerikanci i Evropljani ubediti Albance da ukinu taske.
“Nastavka suštinskih razgovora bez ukidanja taksi neće biti. Tačka”, poručio je predsednik Srbije.
“Bez kompromisa loša perspektiva Srbije”
Vučić je predstavio precizno istraživanje socijalnih, ekonomskih i demografskih aspekta koje pokazuje da će Srbija ukoliko ne dođe do kompromisa i normalizacije odnosa sa Albancima na KiM pretrpeti teške posledice u narednih 20 do 25 godina.
Rekao je da bi u slučaju postizanja rešenja sa Albancima i ulaska u EU dugoročno došlo do jačanja srpske ekonomije, povećavanja životnog standarda i podizanje nataliteta.
“U slučaju da dođemo do rešenja sa Albancima u periodu između 2025. i 2030. i ako tada pristupimo EU, to bi drastično pojačalo naše šanse da budemo blizu minimalnog ili najmanje lošeg rešenja, dok bi sve drugo vodilo u tešku situaciju”, rekao je Vučić.
Objasnio je da govori o dve mogućnosti – “jedna je postizanje normalizacije odnosa, što je bolja varijanta za naše demografske, ekonomske i socijalne prilike, a druga je nepostizanje bilo kakvog sporazuma sa Albancima”.
“Gde je taj Obilić koji će da vrati Kosovo”
Predsednik je naveo da se naslušao priča o tome ko su izdajnici u Srbiji i poručio da o tome nemaju pravo da govore oni koji ničim nisu zaštitili srpski narod.
“Naslušao sam se toga za najbolje Srbe da su izdajnici, od predvečerja kosovske bitke do danas. A to su nam uvek saopštavali najgori Srbi, najteže epitete koristili i najgore uvrede izgovarali, a da nikada nisu ni sagledali šta ko radi ni šta su čiji rezultati”, rekao je Vučić.
Zbog toga je, kaže, uvek tražio da se pogledaju rezultati i da se vidi šta ostaje iza nas. “Ja bih postavio pitanje za sve njih. Da li postoji taj junak, taj Obilić, taj osvetnik Kosova, danas? Koji će jednim činom i tako lako, kako oni pričaju, da vrati svetu zemlju pod naše okrilje. I gde je on?”, pitao je Vučić.
Citirao je Aleksandra Tijanića koji je rekao da bi svi Srbi dali život za Kosovo, ali ko to od njih hoće da ode da živi na Kosovo.
Kako je rekao, prva lekcija kad je reč o KiM mora da bude kako da se oslobodimo svih svojih poraza, tako što ćemo prvo da ih razumemo i da se suočimo sa tim porazima.
Na kraju je citirao Borislava Pekića: “Treba gledati pravo, jer da se htelo gledati iza sebe dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje a ne dedova svojih, jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”
Izvor: RTS / Tanjug
