Krijumčareni lekovi u apotekama na Kosovu

Nedovoljne količine registrovanih lekova ali i neujednačene cene, vide se kao jedan od razloga za povećanje broja slučajeva krijumčarenja lekova na Kosovu.

Zvaničnici Carine Kosova kažu da se lekovi kao proizvod mogu lako krijumčariti, zato što njihova količina može biti mala, ali veoma vredna, što i podstiče krijumčare da steknu korist takvim nezakonitim akcijama.

Fljorina Beriša (Florina Berisha), predsednica Udruženja farmaceuta rekla je za RSE da Kosovska agencija za medicinske proizvode (KAMP) treba da olakša procedure registracije lekova u cilju eliminacije pojave krijmčarenja, imajući u vidu značaj lekova za zdravlje ljudi.

“Mi kao udruženje farmaceuta osuđujemo krijumčarenje lekova, pošto dolaze sa različitih puteva. Na osnovu informacija koje imamo, krijumčarenje je u padu, ali nelegalan ulazak je uvek tu. Mi smo spremni da sarađujemo sa nadležnim institucijama kako bismo sprečili krijumčarenje.”

“Pozivamo KAMP da olakša uvozne procedure kako ne bi bilo nedostatka lekova u apotekama i samim tim krijumčarenja. Većina lekova dolazi iz EU i SAD. Većinom se krijumčare oni lekovi koji nedostaju na tržištu, ali takođe i proizvodi čije se cene razlikuju u državama regiona”, rekla je ona.

Kako kaže Beriša, trenutno se na Kosovu radi na unifikaciji cena ovih proizvoda.

Adriatik Staviljeci (Adriatik Stavileci), portparol Carine Kosova kaže da su nedavno zaplenjeni krijumčareni lekovi. Od januara ove godine zaplenjena je količina krijumčarenih lekova u vrednosti od oko 50 hiljada evra.

“Nedavno smo imali nekoliko slučaja krijumčarenja lekova, koje smo zaustavili. Takođe smo pojačali kontrolu uvoza lekova. Međutim, i dalje pokušavaju da krijumčare lekove. Razlog zašto se lekovi krijumčare je da ti koji ulaze kao krijumčareni nemaju dozvolu KAMP-a. Lekovi su izuzeti od taksi, ili postoje veoma niske takse”, rekao je Staviljeci.

Ipak, Ardian Rugova, direktor marketinške autorizacije na odeljenju registracije lekova u KAMP-u, saopštio je da je registracija lekova u KAMP-u mnogo pojednostavljena. On objašnjava da je administrativnim uputstvom omogućena registracija lekova, ukoliko je potrebno, i kako kaže, ne postoji razlog za krijumčarenjem kako zbog bezbednosti transporta tako i osetljivosti ovih proizvoda.

“Nemamo informacije o tome koliko se krijumčare lekovi. Međutim, mi u zakonodavstvu imamo KAMP-ova tri administrativna uputstva koja omogućavaju jednostavnu registraciju lekova koji su sa tržišta EU i SAD. Postoje dva uputstva kojima se odmah priznaju lekovi registrovani u Nemačkoj i Engleskoj, što znači da nema potrebe donositi dokumentaciju o lekovima. Mi kao institucija samo radimo verifikaciju da li je lek iz određene države, i da li su ovlašćeni da distribuiraju na kosovskom tržištu”, rekao je Rugova.

Samo 10 inspektora za 1200 farmaceutskih kompanija širom Kosova

Farmaceutski inspektori su oni koji povremeno izlaze na teren i vrše inspekciju lekova, u smislu da li lekovi ispunjavaju standarde.

Šaban Osmanaj (Shaban Osmanaj), farmaceutski inspektor, kaže da ima ukupno 10 inspektora za 650 licenciranih privatnih apoteka, preko 150 farmaceutskih skladišta za medicinske proizvode i opremu i tri proizvođača na Kosovu. Ne računajući farmaceutske službe u okviru 37 klinika u Kosovskoj kliničko – bolničkoj službi, farmaceutske jedinice u okviru 7 regionalnih bolnica i 38 Domova zdravlja na Kosovu.

“Maksimalno smo mogli da izvršimo 600 inspekcija godišnje. Vršili smo inspekcije u licenciranim apotekama, kako bismo pronašli krijumčarene lekove. Ali isto smo vršili inspekciju i nelicenciranih apoteka koje funkcionišu u državi. U ovom slučaju, rizik za građane je visok, pošto krijumčareni lekovi ne dostižu standard, ne znamo kako se prodaju. Čak nam i građani dosta pomažu jer kada naiđu na lek bez oznake, prijave slučaj”, rekao je Osmanaj.

Inače, problem koji prati farmaceutski sektor već godinama je da lekovi u apotekama na Kosovu nemaju jedinstvene cene. To se, prema institucionalnim zvaničnicima, dešava zato što Kosovo nema administrativno uputstvo koje bi moglo da reguliše ovo pitanje.

Ipak, ministar zdravlja Uran Ismailji (Uran Ismaili) već je održao javnu debatu, izjavivši da je administrativno uputstvo koje bi regulisalo cene lekova na pomolu – unifikacija cena medicinskih i farmaceutskih proizvoda u farmaceutskom sektoru.

Predviđa niže cene, povećava kompetitivnost, smanjuje troškove, i postavlja fiksne cene za medicinske proizvode, koje će biti deo liste esencijalnih nebolničkih proizvoda.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Foto: Ilustracija

Comments