Pre trideset godina, na današnji dan, po prvi put je na Kosovu i Metohiji emitovan celodnevni radijski program na srpskom jeziku. Tog 28. februara 1989. na Radio Prištini je prvi put emitovan program koji je gotovo u potpunosti realizovan na srpskom jeziku, za razliku od oskudne minutaže koju je albansko rukovodstvo dotad ustupalo srpskoj redakciji.
Novinarka Jasmina Stojković je novinar Radio Prištine od 1988. godine i pamti kako je to bilo. Kaže da kao mladi novinar sa nedovoljno radnog iskustva, nije shvatala tada koliko je to važna stvar.
” Ovih dana sam razgovarala sa kolegama koji nažalost više ne žive na Kosovu, napustili su Prištinu 1999. godine i prisetili smo se koliko je dotad bilo malo programa na srpskom jeziku – vesti u nekoliko termina, bilo je i nekih emisija – omladinska, emisija za poljoprivrednike i to samo nedeljom i sprotsko popodne u kome je uključenje na srpskom trajalo svega nekoliko minuta” priseća se Jasmina i dodaje da često ni to malo vremena koje je predviđeno za emitovanje programa na srpskom jeziku, ne bi bilo ispoštovano.
“Mnogo je bilo razloga za tu inicijativu da se krene sa realizacijom celodnevnog programa na srpskom jeziku, a koja je i započeta krajem 1988. zahvaljujući starijim kolegama” kaže Stojković i dodaje da među tim imenima koja su nosila redakciju Radio Prištine, iz tog vremena pamti Ljuboslava Burgića, Radeta Tomića, Nebojšu Mihailovića, Milorada Roganovića.
“Mi mladi smo bili tu da sve to podržimo i da to izguramo. Štrajkovalo se tad i nije to bilo tako dobro primljeno kod nadležnih institucija” priča Jasmina i seća se da je tim povodom, u Radiju održan niz sastanaka kojima su između ostalih, prisustvovali i tadašnji predsednik Skupštine Kosova Vukašin Jokanović i Rahman Morina, tadašnji predsednik Centralnog komiteta SK Kosova. Sastanci su imali samo jedan cilj – odgovoriti redakciju od celodnevnog programa na srpskom jeziku i eventualno im ponuditi proširenje postojećeg programa. Tada dolazi do potpune obustave rada srpske redakcije koja stupa u štrajk.
Ali istrajali su i uspeli da taj program pokrenu i održe do 1999. godine.
“Mi smo u Radiju ostali do 20. juna 1999. Deset dana smo radili nakon povlačenja naše vojske, pokušavajući da zabeležimo sve događaje, da informišemo i radimo i dalje. Međutim, 20. juna albanski radnici su se vratili, ušli nasilno u zgradu radija, lomili, uništavali. Srećom, fizičkih obračuna nije bilo, ali smo mi tada napustili Radio i nažalost niko od nas se tamo nije vratio” kaže Jasmina.
A među starim radnicima Radio Prištine sa posebnim pijetetom i tugom, pominju se imena Đure Slavuja i Ranka Perinića koji su avgusta 1998. godine nestali na putu od Prištine ka Velikoj Hoči, koja je tog dana bila njihov teren. Jasmina kaže da je upravo nemar koji pokazuju institucije nadležne za rasvetljavanje njihove sudbine, ekvivalentan nemaru koji se generalno ispoljava prema novinarskoj profesiji na Kosovu i šire.
“UNMIK administracija je nakon 1999. godine pokrenula navodno program u Radio Prištini i naveli su da su se navodno srpski novinari vratili, što naravno nije tačno. Niko nije vraćen, naš program nije obnovljen” kaže Stojković i napominje da se o toj vrsti manipulacije gotovo ništa ne govori.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
