U noti se navodi da će Republika Palau u budućnosti da podržava dijalog Beograda i Prištine, uz posrednovanje EU, radije nego da definiše status Kosova pre okončanja dijaloga.

“Dijalog je od presudne važnosti, predstvalja željeni mehanizam za postizanje pravdenog, trajnog i održivog rešenja. Onda kada dve strane postignu dogovor Republika Palau će čvrsto podržati tav koji ustanove dve strane. U međuvremenu Republika Palau suspenduje sve prethodne odluke ili izjave u vezi sa statusom Kosova”, navedeno je u diplomatskoj noti.

Predsednik Republike Palau Remenges je rekao da malo poznaju situaciju u ovom delu sveta.

“Moj prethodnik je priznao Kosovo u to vreme. Mislim da nije razumeo da je ovo nešto što traži dijalog, razumevanje, jer mi ne želimo da se isto desi u našoj zemlji, regionu, na našim ostrvima. Nama treba dijalog, ne rat i neko ko će doneti odluke umesto nas”, objasnio je predsednik Remenges dodajući da Palau želi da pruži priliku Kosovu i Srbiji da razgovaraju smislenim dijalogom kako rešiti problem.

Upitan kako će Palau ubuduće glasati u međunarodnim telima predsednik te zemlje je rekao da će to činiti u skladu sa aktuelnom odlukom.

Dačić je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, rekao da je Palau 13. zemlja koja je preispitala svoj stav o prihvatanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, treća iz pacifičkog regiona.

“Za nas je to bitno da pokažemo da su laži to što govori Priština da ih je priznalo 116 zemalja. Palau je pre četiri godine glasao za Kosovo u Unesku. Ako je bio značajan tada glas za Kosovo, svakako je značajan i sada kada više neće glasati. Njihov stav je principijelne prirode. Nota je sastavljena na veoma prihvatljiv način za sve, da daju prednost dijalogu i da će prihvatiti rezultate dijaloga. Da dotle poništavaju sve odluke koje su ranije donošene u vezi sa statusom Kosova”, objasnio je Dačić.

Rekao je da, međutim, u odnosima sa tom zemljom ne želi da Kosovo bude jedina tema. Odluka o preispitivanju je, kaže, posledica dobrih i prijateljskih odnosa dve zemlje.

Teško utvrditi koliko je zemalja priznalo nezavisnost Kosova

Ivica Dačić je rekao da je teško utvrditi koliko je zemalja zaista priznalo Kosovo.

“To ni Šerok Holms ne može da utvrdi. Kod određeneg broja zemalja ne postoje bilo kakve odluke. Razgovarao sam sa ministrom iz Omana, rekao sam mu da su priznali Kosovo, a on je rekao da nisu, skoro se svađao sa mnom o tome. Na spisku Prištine su i Nigerija i Uganda, što nije tačno. Spisak od 116 zemalja zaboravite, ono što je sigurno, a obratili smo se zemljama koje to nisu precizno rekle, da nam saopšte svoj stav”, podvukao je Dačić.

Dačić je rekao da će se videti u međunarodnim organizacijama ko za koga glasa.

Smatra da je moguće da je Kosovo priznala 101 zemlja, a ne više. “Kada kažem 101, u njih računam i Egipat koji je rekao da je priznanje u stanju zamrznutog stanja, Peru koji već četiri godine ne glasa za Kosovo i nije uspostavio diplomatske odnose, kao i Oman. Mislim da smo veoma blizu da je manje od polovine članica UN priznalo Kosovo. To je u stvari i cilj, a to je da to bude podsticaj za kompromis odnosno dijalog. A ne da nam u startu govore da ih je priznalo 116 zemalja članica UN i da ne žele da razgovaraju. Ovo je pomoć da se dijalog završi kompromisom”, smatra Dačić.

Rekao je da Srbija želi da se dijalog nastavi, ali da očekuje da takse budu ukinute.

“Ne može da se nastavi dijalog, ako imate odluku koja je apsolutno necivilizacijska, i koja govori o tome da dijaloga ne treba da bude. Mi tu odluku ne možemo da donesemo, već Priština. Treba da se vidi sada da li će Priština stvoriti preduslove da se nastavi dijalog, a mi smo spremni. Mislim da smo svi zajedno izgubili mnogo vremena koje je potrebno da se dođe do kompromisa”, rekao je ministar.

Upitan da li će, ako Priština ukine takse, Srbija prestati da lobira za povlačenje priznanja Kosova, Dačić je upitao “je l će Albanija prestati da lobira da priznaju Kosovo”.

“Ako neće Albanija nećemo ni mi. Svako neka radi svoj posao”, poručio je on.

Republika Palau je država koja se nalazi u zapadnom Pacifiku blizu Nove Gvineje i Filipina u pojasu Mikronezije. Sastoji se od 26 glavnih ostrva od kojih su osam naseljena i od otprilike 300 manjih ostrvaca. Ima 21.000 stanovnika.

Predsednik Tomi Esang Remenges direktno je izabran i služi četvorogodišnji mandat.

Nakon okončanja mandata Starateljskog saveta Ujedinjenih nacija, Palau je postao nezavisna država 1994. godine. Prethodno su bili pod američkim protektoratom.

Do sada je 12 zemalja povuklo priznanje Kosova: Madagaskar, Unija Komora, Grenada, Komonvelt Dominika, Surinam, Liberija, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Papua Nova Gvineja, Lesoto i Solomonska Ostrva.

Izvor: TANJUG/TV Most