Podrška vladi da nastavi sa projektom izgradnje termoelektrane na ugalj

Nakon što je Svetska banka prošle nedelje objavila da povlači finansijsku podršku za izgradnju nove termoelektrane na Kosovu, a vlada najavila nameru da sa projektom nastavi, oglasila se i Američka privredna komora na Kosovu.

„Naši podzakonski akti zahtevaju da odaberemo opciju sa najnižim troškovima, a obnovljivi izvori energije sada su ispod cene uglja. Tako da bez sumnje, to nećemo da učinimo,“ rekao je BIRN-u prošle srede predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.

Termoelektrane snage 500 megavata (MW) treba biti izgrađena u Obiliću i bila bi poznata pod nazivom Kosovo C ili Kosovo e Re (Novo Kosovo), za izgradnju ove termoelektrane Kosovska vlada je potpisala ugovor sa firmom Contour Global u vrednosti od 1,3 milijarde evra.

Međutim, kosovski ministar ekonomskog razvoja, Valjdrin Luka, u reakciji na vesti iz Svetske banke, izjavio je da Kosovo neće praviti kompromise i ugrožavati elektroprivredu zemlje.

„Kao ministar nadležan za energetiku, neću dozvoliti da Kosovo zavisi od uvoza energije,“ rekao je on, istakavši da Kosovo ima neverovatne potencijale za proizvodnju energije – ne samo za potrebe Kosova, već i za izvoz.

Američka privredna komora: Kosovo da proširi svoje kapacitete za proizvodnju i time smanji uvoz električne energije

Krajem prošle nedelje, podrška odlučnosti kosovske vlade da ispoštuje ugovornu obavezu prema američkoj firmi Contour Global i nastavi sa planovima za izgradnju nove termoelektrane na Kosovu, stigla je i od Američke privredne komore na Kosovu.

Energetska bezbednost visoko na listi prioriteta američke ambasade na Kosovu

U svom obraćanju Senatu, avgusta ove godine, kandidat za ambasadora SAD na Kosovu, Filip Kosnet (Philip Kosnett) izdvojio je “razvoj energetske bezbednosti“ kao jednu od prioritetnih oblasti njegovog diplomatskog osoblja.

„Investicije SAD na Kosovu urodile su plodom. Od 1999. godine, SAD je uložila 1,9 milijardi dolara novčane asistencije koja je doprinela izgradnji institucija na Kosovu i dostizanju najvišeg BDP rasta u regionu svake godine od 2015. i poboljšanju integracije manjinskih zajednica (…) Biznisi iz SAD smatraju Kosovo pogodnom klimom za izgradnju autoputeva vrhunskog kvaliteta, otvaranje franšiza i izgradnju elektrane vredne 1,4 milijardi dolara koje će revolucionarizovati kosovsku ekonomiju.

Nestabilnost u energetskom snabdevanju košta Kosovo godišnje oko 415 miliona dolara, odnosno oko 6% BDP. Ukoliko dobijem agreman, zagovaraću implementaciju strategije Kosova za energetsku bezbednost što uključuje raznoliki portfolio tradicionalnih i obnovljivih goriva. SAD podrška ovim naporima vlade uključuje i 49 miliona dolara za Millennium Challenge Corporation program koji treba da potpomogne veću energetsku efikasnost i razvoj novih izvoza energije, kao i gorepomenutu termoelektranu dizajniranu u SAD,” rekao je Kosnet Senatu u avgustu.

Saopštenje Američke privredne komore prenosimo u celosti.

Preduzeća na Kosovu, a naročito proizvodni sektor, utvrdili su da je električna energija značajna prepreka njihovom posleratnom razvoju.

Nestabilno snabdevanje električnom energijom tokom ovih godina dovelo je do toga da industrijski sektor u zemlji izgubi više miliona evra, a takođe, sprečilo je jačanje proizvodnog sektora u zemlji.

Američka privredna komora na Kosovu smatra da će se izgradnjom elektrane „Kosova e Re“ (Novo Kosovo) rešiti veliki broj izazova sa kojima se suočavaju preduzeća u oblasti energetike.

Pored nedavnih pozitivnih trendova u porastu stabilnosti i predvidljivosti snabdevanja koje je zemlja postigla u poslednjih nekoliko godina, Kosovo ipak pod hitno treba da stvori nove kapacitete za proizvodnju električne energije.

Izgradnja nove termoelektrane omogućila bi Kosovu da proširi svoje kapacitete za proizvodnju i time smanji uvoz električne energije.

Postojeće termoelektrane upotrebljavaju zastarelu tehnologije, dok bi njihovo ozbiljno oštećenje dovelo do energetske krize na Kosovu i ujedno bi povećalo uvoz, tj. dovelo do povećanja cene električne energije.

Takođe, treba napomenuti da je lignit glavni prirodni izvor Republike Kosovo i da zato treba da se iskoristi kako bi se unapredio ekonomski razvoj zemlje, s obzirom na to da je nova tehnologija u ovom području omogućila da se smanji uticaj ovakvih izvora na životnu sredinu.

Izgradnja termoelektrane, inače, ne bi trebalo da obeshrabri investicije u razvoj kapaciteta za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.

Uzimajući ovo u obzir, Američka privredna komora nada se da će u narednim mesecima videti kako napori Vlade i odabranih kompanija dovode do uspešne finalizacije projekta izgradnje nove termoelektrane – koji je neophodan privatnom sektoru u zemlji.

Energetska bezbednost visoko na listi prioriteta američke ambasade na Kosovu

U svom obraćanju Senatu, avgusta ove godine, kandidat za ambasadora SAD na Kosovu, Filip Kosnet (Philip Kosnett) izdvojio je “razvoj energetske bezbednosti“ kao jednu od prioritetnih oblasti njegovog diplomatskog osoblja.

„Investicije SAD na Kosovu urodile su plodom. Od 1999. godine, SAD je uložila 1,9 milijardi dolara novčane asistencije koja je doprinela izgradnji institucija na Kosovu i dostizanju najvišeg BDP rasta u regionu svake godine od 2015. i poboljšanju integracije manjinskih zajednica (…)

Biznisi iz SAD smatraju Kosovo pogodnom klimom za izgradnju autoputeva vrhunskog kvaliteta, otvaranje franšiza i izgradnju elektrane vredne 1,4 milijardi dolara koje će revolucionarizovati kosovsku ekonomiju.

Nestabilnost u energetskom snabdevanju košta Kosovo godišnje oko 415 miliona dolara, odnosno oko 6% BDP. Ukoliko dobijem agreman, zagovaraću implementaciju strategije Kosova za energetsku bezbednost što uključuje raznoliki portfolio tradicionalnih i obnovljivih goriva.

SAD podrška ovim naporima vlade uključuje i 49 miliona dolara za Millennium Challenge Corporation program koji treba da potpomogne veću energetsku efikasnost i razvoj novih izvoza energije, kao i gorepomenutu termoelektranu dizajniranu u SAD,” rekao je Kosnet Senatu u avgustu.

 

Izvor: Kossev

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."