Evropa ima intenzivan i razumljiv strah što se tiče promene nacionalnih granica, ali razgovori o razmeni teritorija Kosova i Srbije, zaslužuju podršku Zapada.
To smatra Marko Prelec, profesor na Školi za javne politike pri Centralnoevropskom univerzitetu.
U tekstu za “Politiko” pod nazivom “Promena granice na Balkanu koju bi Zapad trebalo da pozdravi”, Prelec navodi da bi, uprkos rizicima, od razmene teritorija korist imale obe strane, kao i EU.
“Nema rešenja za kosovsko pitanje bez sporazuma koje bi obe strane iskreno podržale, a razmena teritorija je ključ takvog sporazuma”, navodi Prelec.
Kosovo bi razmenilo severne opštine gde većinom žive Srbi za jugozapadne delove Srbije, gde većinom žive Albanci, naveo je Prelec.
Prelec potom odgovara na pitanje zašto bi Srbija pristala na ovakav sporazum.
“Zato što predstavlja priznanje da američka i evropska politika prema njima nije bila uspešna. Kosovo se odvojilo pod međunarodnom supervizijom i pod pretpostavkom da bi Srbija na kraju morala da prizna njenu nezavisnost i teritorijalni integritet. Razmena teritorija omogućava Srbiji da kaze:’Pokušali ste da to rešite bez nas i nije uspelo’. Takva priznanja su moćna, posebno kada se države nose sa emocijama nabijenim temama kao što su istorija, identitet i teritorija”, piše Prelec.
Sa druge strane, Kosovo bi postalo punopravna članica međunarodne zajednice i imalo bi jasniji put ka članstvu u EU, a moglo bi odmah da se pridruži Savetu Evrope, dodaje Prelec.
On navodi da, dok god traje pat pozicija, ni Kosovo ni Srbija nemaju realne šanse da se pridruže EU.
“Brisel je jasno stavio do znanja Beogradu da mora da reši svoj spor sa Kosovom pre nego što postane članica EU”, piše Prelec.
Prelec se potom pita zašto onda postoji toliko protivljenja takvom rešenju i podseća na nedavnu izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel da “postoje pokušaji da se možda razgovara o granicama, a to ne možemo da uradimo”.
Podseća i na izjavu Karla Bilta koju je tu ideju nazvao “receptom za geopolitičku nestabilnost”.
“Glavni prigovor je da promena granica negde preti granicama svuda u regionu”, kaže Prelec, navodeći kao primere Makedoniju i BiH.
Za Makedoniju Prelec kaže da je sada ta zemlja daleko stabilnija, da ima progresivnu, multietničku vladu i da bi već sledeće godine mogla da postane članica NATO.
“Albansko stanovništvo (u Makedoniji) je pragmatično i zadovoljava se životom u državi sa dobrim izgledima evropskih integracija i prosperiteta”, piše Prelec.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska je drugo pitanje, gde rukovodstvo i mnogi građani zaista žele otcepljenje, a znaju da je to nemoguće.
“Pogledajte mapu. Njihov region predstavlja dve polovine:siromašan, mali istočni deo uz granicu sa Srbijom i veći, bogatiji zapadni ispod Hrvatske…Srbi bi mogli sutra da proglase nezavisnost, ali dve trećine ili više njihovih ljudi bilo bi odsečeno na zapadu, bez povezanosti sa prijateljskom teritorijom. Ustav Bosne i Hercegovine već daje regionu veoma široku autonomiju, koja bi verovatno bila izgubljena ukoliko otcepljenje ne bi bilo uspešno”, naveo je Prelec.
Izvor Tanjug/B92
