Prilužje: Život između mogućnosti i htenja

Piše: Vesna Bojković

Prilužje se nalazi  nekoliko kilometara od magistralnog puta  Priština-Kosovska Mitrovica i najveće je srpsko selo u centralnom delu Kosova i Metohije. Ima više od 2000 stanovnika i oko 600 kuća. Posle 1999.godine  u Prilužje se doselilo mnogo Srba proteranih iz svojih mesta na Kosovu i Metohiji. Selo ima osnovnu i srednju školu u kojima nastavu pohađa oko 400 učenika.

Nekada veoma živo selo,sa mnogo dešavanja koja su privlačila žitelje cele pokrajine,danas deluje kao da je zaspalo. Selo velikog potencijala,smešteno između dve reke – Laba i Sitnice,u podnožju planine Čičavica, nažalost, ne uspeva da svojim meštanima pruži dovoljno kvalitetan život. Mladi ne skrivaju nezadovoljstvo uslovima života i često razmišljaju, a neretko se i odlučuju za odlazak iz rodnog sela. Stariji, biju neke drugačije bitke, brinu o sigurnosti svojih imanja, strahuju od mogućeg prinudnog odlaska sa svojih ognjišta, a brine ih i to što sve veći broj mladih napušta selo.

Sedište opštine Vučitrn je od 1999.god izmešteno u Prilužje. Predsednik Privremenog organa Opštine Vučitrn sa sedištem u Prilužju Aca Mišić istice da se opština trudi da izađe u susret svim meštanima sela, ali ne krije žal što mladima ne može mnogo da pomogne.

“Opština se trudi i pokušava da izađe u susret svim meštanima,da se bolje živi, jer ovo je jedna velika enklava. Živeti u enklavi je sasvim drugačije, nego  u drugim mestima. Pokušavamo sve što možemo, izlazimo u susret našim meštanima,opština radi ako treba i 24h tu smo. Žao mi je jedino što mladima ne možemo mnogo da pružimo,žao mi je ove omladine Prilužja” kaže Mišić.

Ipak naglašava, da se trudi da pruži sve što može svojim meštanima u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.

“Mi planove imamo,sve što možemo da pružimo našim meštanima u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju,radimo sa Srbijom,zahteve od meštana mi prosleđujemo njima, a oni nam  izlaze u susret koliko mogu. Mi smo ta spona između meštana i naše Kancelarije, naša opština Vučitrn”.

 

 

Život starijih meštana Prilužja ne razlikuje se puno od života starijih ljudi koji žive u drugim selima na Kosovu i Metohiji. Bave se poljoprivredom, nešto malo stočarstvom, brinu o svojim imanjima.

Milovan Terentić kaže,da se s obzirom na situaciju živi dobro, ali da može i bolje.

“Ja radim po malo,živi se dobro s obzirom na situaciju,vreme, može i bolje”.

Ističe da zemlju preko reke Sitnice ne obrađuje jer kaže nema dovoljno bezbednosti i slobode.

“Ja lično obrađujem sve što imam. Nemam mnogo, negde oko hektar i livadu koju ne koristim. To je preko reke Sitnice”.

Iz godine u godinu Prilužje se suočava sa raznim problemima. Jedan od većih problema, kako ističe Milovan, jesu krađe.

“Toga ima i to baš učestalo. Bilo je mnogo krađa. Evo recimo, nekada je skoro svaka kuća imala po jednu-dve krave, sada nema ni sedam-osam krava u Prilužju. Bilo je mnogo  krađa traktora, poljoprivrednih mašina i  sitnijih krađa”.

Ključni problem sela je nezaposlenost, kaže Milovan ističe da se zapaža znatno smanjen broj stanovnika unazad nekoliko godina, upravo zbog nedostatka posla.

“Drastično se smanjuje, mnogo se smanjuje, zbog egzistencije, zbog posla. To je najveći uzrok  za odlazak mladih, egzistencija, posao, rad”.

Ističe da je najvažnije obezbediti posao kako bi mladi ostaliu Prilužju.

“Za zadržavanje mladog sveta najvažniji je posao, školovanje, egzistencija u jednom smislu”.

U selu je moguće pokrenuti privatni biznis, ali naš sagovornik ističe da među  omladinom nema interesovanja.

“Privatan biznis je moguć, ali vrlo malo. Nema interesovanja”.

Predlaže da se otvore  male fabrike i preduzeća, kako bi se mladi zadžali u selu, jer kako navodi, nakon školovanja, Prilužje nema šta da ponudi mladim ljudima.

“ Bez toga, mladi posle svakog školovanja, završetka srednje škole, nemaju šta da traže u Prilužju i ovakvim sredinama, gde nema niti privrede, mala privreda, biznis koji treba da obezbedi njima život” kaže Terentić.

Položaj današnje omladine je težak, pa se tako ni Prilužje ne razlikuje od ostalih mesta.

“Kao prvo nema posla. Mladi vole da se provode,a ovde toga nema. Imamo dva-tri kafića,ali to je slabo,uglavnom idu odavde” priča nam meštanka Ana Aritonović.

Meštani Prilužja se nadaju i veruju da će prošlost biti i  ovo teško vreme u kom se našlo njihovo selo. Očekuju da  će se naći neko ko ima sluha za mlade, ko će im obezbediti posao i dati im razlog da ostanu u selu i tako mu vrate stari izgled, život i živost.

Baš onu živost koja je nekada krasila Prilužje, koje je svojom energijom i sadržajima privlačilo ljude sa svih strana.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

 

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."