Grupa od sedamnaest mladih Srba sa Kosova i Metohije boravi u dvodnevnoj studijskoj poseti medijskim kućama u Beogradu. Oni su prethodno tokom marta učestvovali u novinarskim radionicama sa gostima – poznatim medijskim stručnjacima iz Beograda.
Zajedno sa svojim “vodičima” – urednicima i novinarima redakcija Kosovo Sever portala, radija Kontakt plus, radija Kosovska Mitrovica i RTV KiM-a, obišli su Radio Beograd. Tokom više sati druženja sa novinarima, urednicima, toncima, inžinjerima radija koji postoji pune 93 godine, prošetali su kroz digitalizovane studije, uključujući i legendarni Studio 6, master, informativne redakcije i takođe čuvenu 202-jku.
U srcu Beograda, Hilandarskoj ulici, u zgradi koja je pod zaštitom države, a u kojoj je Radio Beograd smešten od 48. godine prošlog veka, mladi iz Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića, Gračanice i Klokota slušali su o spoju tradicije i modernizacije, insistiranju na pravilnom govoru, dikciji, čistim tonovima, pauzama i tehnikama disanja i svemu onom što čini radijski glas i digitalizaciju zvuka.
“Slušajte naše emisije. Vi ćete ovde i dalje čuti onaj pravilan radijski govor, na čemu se kod nas i dalje insistira, kao i ranije. U poplavi novih stilova prezentacije medijskog sadržaja, kod nas se i dalje insistira na visokim standardima radijskog glasa i predstavljanja medijskog sadržaja po čemu je Radio Beograd i dalje prepoznatljiv,” rekla je menadžerka pres službe Radio Beograda Aleksandra Ristović, ali i, kako sama priznaje, po potrebi tonac, novinarka, spiker…
Aleksandra, tačnije njen glas, zastupljen je u mnogim reklamama. Iako profesorka klavira, ona je u jednom od novoopremljenih digitalizovanih studija pokazala kako je moguće jednim glasom kroz seriju reklama predstaviti proizvode i usluge, a da slušaoci čuju različite boje, tonove, glasovne tehnike.
“Pet godina sam ozbiljno radila na ovome, učila, pre svega učila da slušam,” rekla je Aleksandra, dajući priliku i ljubiteljima radijskog novinarstva i vođenja programa da se okušaju pred mikrofonom.
Sa mladom inžinjerkom Snežanom Marjanović, gosti su obišli tehničare i tonce. Osim što su studiji digitalizovani, Radio Beogtrad proizvodi u potpunosti digitalizovan signal.
“Proizvedemo potpuno digitalizovan signal i izvorno ga tako predamo distributeru,” Marjanović je objašnjavala u glavnoj tehničkoj sobi.
Posebno su ponosni što su projekat digitalizacije i opremanja studija od ideje, preko kablova i signala, sve sami radili, kroz tzv. “know-how”, sinergiju znanja i saradnje.
“Sve su radili naši ljudi. Sve je tehnika Radio Beograda”, ponavljali su nam domaćini, dodajući:
“I timski rad. Ovde ne može bez timskog rada. Ono što ja ne znam kao inžinjer, zna moj kolega – tonac, na primer, i ono što on ne zna, ja znam, i tako se dopunjujemo, učimo i smišljamo rešenja.”
Pored mastera, kao biser digitalizacije, ali i samo srce radija – legendarni Studio šest, odnedavno u potpuno novom modernom ruhu.
Lepi, sa ljubavlju, brigom i, pre svega, mnogo znanja opremljeni – muzički studio i koncertna sala. Tvorac i ’čuvar’ je tonac Zoran Marić.
“Modernizovali smo se. Postali smo digitalni. Uživamo, radimo” – bile su reči dobrodošlice grupi sa Kosova i Metohije.
Mnogo je muzike izašlo iz Studija šest – od simfonijskih orkestara, Big band-a, Cuneta Gojkovića, do Lene Kovačević; i mnogo priča.
“Za nas je bilo potpuno iznenađenje kada smo saznali da je Cune tek iz petog puta prošao audiciju za solistu Radio Beograda kod Carevca. Cune!” – govore nam u Šestici.
Poseta radio Beogradu završena je u informativnoj redakciji i onda na 202-jci.
Srž ovih redakcija, a tipično za novinarski rad, svi radimo sve; nedostatak ljudi; rad od 24 sata; ne može ovaj posao da se radi ako se ne voli.
Dvestadvojka je ipak muzički radio
Ipak, na 202-jci i “70:30 u korist muzike, onog dobrog rokenrola i popa”.
“Nije baš da ne puštamo nove trendove, ume da bude i etnozvuka, ali je to ono za šta verujemo da je kvalitetna muzika,” objašnjavaju sa onog što se prepoznaje kao ’urbani radio program’
Govor, muzika, džingl, muzika, govor – otkrivaju tajne ’jednostavne šeme’ kako se drži slušalac prikovan uz radio talas.
Ali i ovde se novinarski posao ozbiljno shvata:
“Kod nas nije poenta da budeš prvi, već da budeš tačan, da sagledaš problem iz drugog ugla, da slušaocima približimo ono što oni žele da čuju.”
Mladima sa Kosova i Metohije koji žele da se oprobaju u radu na medijima domaćini su savetovali požrtvovanost, želju da uče, da se dobro pripreme, da se ne štede u radu i da neguju strast i ljubav ka novinarskom poslu.
Samostalnost i inovativnost kolega kao podstrek
A na mlade novinare i buduće medijske radnike sa KiM-a poseta kultnom Radio Beogradu ostavila je snažan utisak.
“Impresionirani smo posetom jedne od najvećih medijskih kuća u Evropi, kao i njihovim načinom rada… Jak utisak na nas je ostavila njihova samostalnost i inovativnost, koja nam je na neki način podstrek za nove ideje i buduće izazove”, kazala je novinarka RTV Kim Bojana Trajković.
“Zahvaljujući savetima iz studija koji smo posetili, novinarstvo sam sagledala iz druge perspektive. To me je podstaklo da uložim još više truda u svoje obrazovanje u vezi sa novinarstvom, kako bih se u bliskoj budućnosti oprobala u tom pozivu i pokazala najbolje moguće rezultate”, prenela je svoje utiske Suzana Jakšić iz Zubinog Potoka.
Mladi novinari danas obilaze redakcije Insajdera i TV N1.
Izvor: Kossev
