Krivokapić: Pravna nesigurnost – najstrašnija pojava u društvu

Panel diskusija na temu posledica odlagnja integracije pravosuđa u kosovski sistem, održana je danas u Kosovskoj Mitrovici u organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture.
Sudija Jelena Krivokapić istakla je da je pravna nesigurnost najstrašnija stvar koja jedno društvo može da zadesi a da građani na Kosovu i Metohiji nisu svesni koliko su nemoćni u ostvarivanju svojih prava upravo zbog nefunkcionalnog pravosuđa koje i dalje funkcioniše po srpskom sistemu ali su presude sve više nesprovodive zbog međusobnog nepriznavanja dva sistema.
Govoreći o tome kada sudije očekuju da će doći do integracije, ona odgovara da o tome niko ništa ne zna, ni srpske sudije i tužioci, kao ni njihove kolege u kosovskom sistemu. Za sve je, kaže, krivo mešanje politike u pravosuđe, što nikako ne sme da se dešava.
Krivokapić kaže da su posledice nefunkcionalnog pravosudnog sistema dalekosežne i vrlo ozbiljne.
“Krivični predmeti se samo primaju u tužilaštvo, registruju se i oni stoje godinama… Puno predmeta ima koji su zastareli i krivičnih i prekršajnih. A što se tiče parnice, radi se onoliko koliko je moguće, mada je sve manje moguće i tu raditi. Dešava se da su nam presude delimično izvršive ili potpuno neizvršive a znate ako je presuda neizvršiva onda nema nikakvog smisla ni donositi je”, napominje sudija.
Krivokapić napominje da je ionako uništeno pravosudno delovanje na Kosovu, dodatno okrnjeno izmenama nekih srpskih zakona koji na našem području, tako izmenjeni, sudske presude čine nesprovodivim u praksi.
„Takav je recimo Zakon o privatnom izvršitelju. To je odličan zakon ali kod nas neprimenjiv jer izvršitelj ne bi imao policijsku asistenciju, a bez nje, on ne može ništa da naplati. Tako smo došli u situaciju da više ne možemo ni alimentaciju da naplatimo“, kaže Krivokpić.
Ona podvlači da čak i kada bi se krenulo sa integracijom, tek tad bi se uočili ogromni problemi koji bi dodatno odložili zaživljavanje pravosuđa.
„Obuka sudija, dokumentacija građana, prevod zakona, bezbednost radnika i građana, obzirom da bi se zgrada suda nalazila u južnom delu grada, zastarelost slučajeva i još ko zna koliko bi se problema tu pojavilo“, kaže Krivokapić i dodaje da je možda jedan od najvećih problema što sudija čija presuda ne znači zadovoljenje pravde, gubi poverenje građana, a to je upravo slučaj sa srpskim sudstvom na Kosovu.
Briselski sporazum o pravosuđu, odnosno o integraciji srpskih sudija i tužilaca sa severa Kosova u kosovski sistem iz februara 2015. godine, još nije implementiran. Proces integracije i regrutovanja srpskog osoblja je završen a među njima je 44 sudija, 34 tužilaca a administrativno osoblje broji 148 lica.
Sporazumom o pravosuđu predviđeno je gašenje sudova i tužilaštva u Srbiji i na Kosovu koji rade na predmetima sa teritorije Kosova. Za region Mitrovice predviđen je jedan Osnovni sud koji će funkcionisati u dva objekta i jedno osnovno tužilaštvo.
Krivični predmeti će se tretirati u objektima suda na severu, a građanske parnice vodiće se na jugu. Glavni tužilac biće Albanac, a predsednik suda Srbin.
Diskusija koja je odžana u CEC-u, deo je projekta “Posledice odlaganja integracije pravosuđa – Stanje i perspektive“. Medijski partner na projektu, koji podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), je Kontakt Plus radio.

Foto: Centar za zastupanje demokratske kulture

Comments