Euleksu dokazi kucaju na vrata, nema ko da otvori

Šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu tvrdi da ta misija „nema dostupnih informacija“ o kidnapovanju novinara prištinskog Jedinstva i dopisnika Politike Ljubomira Kneževića, kao i u slučaju kidnapovanja radnika RTV Priština Mila Buljevića. Tu izjavu demantuju dokumeti do kojih su došle „Vesti“. Unmik je našem listu dostavio potvrdu da je Euleks o slučaju Knežević zvanično i dodatno obavešten 17. aprila 2014. godine, a o slučaju Buljević 2. aprila 2014. godine.
 – Ne postoje „tajna“ dokumeta, niti arhive Unmika o istragama nestalih i ubijenih na Kosovu koje nisu dostupne Euleksu – tvrde za „Vesti“ u Unmiku. Ni jedna ni druga misija, do danas nisu privele pravdi ijednog osumnjičenog za ubistva i kidnapovanja 12 novinara i medijskih radnika tokom i nakon rata na Kosovu.

Savetodavna komisija za ljudska prava Unmika počela je sa radom 2008. godine, gotovo istovremeno kada je ta misija predala sva istražna dokumenta, odnosno mandat vladavine prava Euleksu. Cilj komisije je bio da prima žalbe porodica koje su tvrdile da UN na Kosovu nije učinio ništa da istraži ubistva i nestanke njihovih najbližih.

Komisiji su se uglavnom žalili Srbi, a među njima i porodice četvorice novinara i medijskih radnika koji su nestali i ubijeni na Kosovu. S obzirom da su dokumenta Jedinice za nestale osobe i pravnog odeljenja Unmika bila već predata odeljenju za ratne zločine u Euleksu, da bi donela svoje zaključke Savetodavna komisija za ljudska prava je morala da ih ponovo zatraži nazad.

– Istražna dokumeta u apsolutnoj većini slučajeva nestalih osoba, koje je Komisija analizirala su dobijena od od Euleksa, uglavnom iz njihovog Odeljenja za istragu ratnih zločina. Ne postoje „tajne“ Unmik arhive, koje sadrže dokumenta koja nisu dostupna Euleksu. Bez obzira na zaključke Savetodavne komisije koje su javno objavljenja i sadrže i pregled istraga sa detaljima o mogućim osumnjičenima, Euleks ima ili originale ili kopije tih dokumeta – tvrde za „Vesti“ radnici nekadašnjeg sekretarijata komisije kojoj je mandat istekao 2016. godine.

Ove tvrdnje su u suprotnosti sa izjavom šefice Euleksa Aleksandre Papadopulu koja je na nedavno održanoj Oebsovoj konferenciji o bezbednosti novinara kazala da u četiri slučaja kidnapovanih i ubijenih naših kolega, nemaju dostupnih informacija. Dodala je da u Euleks arhivi nema nikakvih podataka o novinaru medijskom radniku Milu Buljeviću. Činjenica da je Savetodvna komisija, donoseći mišljenje po žalbi Milove sestre Ljubice 2013. godine koristila upravo podatke dostavljene iz Euleksa, otvara mnoga pitanja. Pre svega, da li iz arhive Euleksa „nestaju“ dokumenta?

Komisija je odluku objavila 13. decembra 2013., a potom je i Specijalni predstavnik UN na Kosovu o svemu ovome zvanično obavestio Euleks 2. aprila 2014. godine.

– Nakon što je Komsija donela mišljenje da Unmik nije sproveo efikasnu istragu i zatražila od Specijalnog predstavnika da se javno izvini porodici i podstakne Euleks da sprovede efikasnu istragu, on je porodici uputio svoju odluku 6. januara 2014. godine. Nešto kasnije, 2. aprila 2014. i Euleksu je poslao obaveštenje istog sadržaja – kaže za „Vesti“, dostavljajući izvode, Andrej Antonov, zadužen za pitanja Savetodavne komsije u Unmiku.

Dokumeti Unmika citiraju navode svedoka koji opisuju kako je Buljevoć otet u sred dana u sred Prištine. Oko pola jedan jedan, 25. juna 1999. godine, Buljevića je u blizini izbegličkog centra nekoliko osoba zamolilo da im pomogne da utvori neku robu u kamion. Nemalo potom, pojavio se crni „džip“ sa tri muške i jednom ženskom osobom u uniformama OVK. Fizički su napali Buljevića i potom ga u nesvesti, kao i M. J, supruga očevica, ubacili u džip. Očevidac navodi da su supružnika M. J. izbacili iz auta 50 metara dalje, dok je Buljević je ostao unutra. Očevidac i njen suprug su odmah obavestili Milovog brata i Kfor.

Mišljenje Savtodavne komisije za ljudska prava u slučaju Buljević sa pregledom iz istrage dostupno je na ovom linku:http://www.unmikonline.org/hrap/Serb/Cases%20Serb/OP_146-09_SRB.pdf

Ni o slučaju kidnapovanja našeg kolege Ljubomira Kneževića, o čemu su mediji više puta izveštavali (upravo pozivajući se na mišljenje Savetodavne komisije za ljudska prava Unmika iz 2014. godine), šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu kaže da nema dostupnih inforormacija. Dokumet dostupan na zvaničnom internet domenu Unmikove Savetodavne komisije za ljudska prava prikazuje pregled istrage Jedinice za nestala lica u kome se navode dva moguća počinioca.

U drugim policijskim dosijeima date su dodatne reference na bar još devetoro mogućih osumnjičenih. Citira se dokumet u kome se navodi i G. I. pripadnik jedinice OVK u Vučitrnu osumnjičen da je uključen u otmicu 23 osobe nealbanske nacionalnosti na Kosovu, među njima i Ljubomira Kneževića. Spominje se takođe i spisak Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju u kome se navode imena osoba povezanih za OVK, među njima i S. S. iz Vučitrna koga srpske vlasti sumnjiče za „kidnapovanje i ubistvo“ Kneževića.

Mišljenje Savetodavne komisije u slučaju Knežević sa pregledom iz istrage dostupno je na ovom linku:http://www.unmikonline.org/hrap/Serb/Cases%20Serb/OP_141-09_Ser.pdf

I Specijalno tužilaštvo Kosova i šefica Euleksa, potvrdili su da je 22. jula 2009. godine obustavljena istraga u slučaju kidnapovanja Aleksandra Simovića Sime, novinara „Medija ekšn internešenal“ i prevodioca. I jedan i drugi stub vladavine prava na Kosovu kažu da će istraga biti otvorena kada se dođe do novih dokaza. Aleksandru Simoviću svaki trag se gubi od 21. avgusta 1999. godine u Prištini.

Njegov otac Stevan otmicu je odmah prijavio svim međunarodnim snagama i od njih zatražio pratnju i pristup komandantu OVK koji je navodno umešan u Aleksandrovu otmicu. Oni su to odbili.

Istragom, Unmik je došao do imena svedoka V.S, koji je video Simovića u džez kafiću „Ćafa“, navedeni su detalji o ženi koja je sedela Simovićem i upozorila ga da bude oprezan jer za susednim stolom sede tri pripadnika OVK koje je „ranije srela u Teotovu, u Makedoniji.“ Simović je kidnapovan u kafiću „Pikaso“ u Prištini, gde je bio sa prijateljem Albancem. Kasnije je prijatelj vraćen. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Zaključivši mišljenje, Savetodavna komisija zatražila je od Unmika da javno i putem medija prizna odgovornost da sprovede efikasnu istragu u vezi sa otmicom i ubistvom Aleksadnara Simovića i da se javno izvini njegovoj porodici. U mišljenju donetom 24. oktobra 2015. godine traži se i Euleksova efikasna istraga. To se još nije dogodilo.

Mišljenje Savetodavne komisije za ljudska prava o slučaju Simović sa pregledom iz istrage dostupno je na ovom linku:http://www.unmikonline.org/hrap/Serb/Cases%20Serb/OP_246-09_Ser.pdf

Slučaj nestanka novinara Marjana Melonašija prepušten je Osnovnom tužilaštvu u Prištini od 3. maja 2011. Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u centru grada. Ušao je u taksi i od tada se ne zna gde je. Iako je njegova majka obavestila sve releventne faktore, Unmik pet godina nije sproveo istragu.

Niti je su policajci bilo koga ispitali, nisu posetili ni Melonašijev dom ni radno mesto. Tek 2005. godine su podaci o Melonašijevom nestanku uneseni u policijsku bazu podataka i slučaj je odmah zatvoren. Nije poznato da je iko zbog toga odgovarao. Šef Unmika je i o ovom slučaju posebno obavestio Euleks nakon što je Savetodavna komisija za ljudska prava 14. oktobra 2014. zauzela stav da „policija UN na Kosovu nije bila voljna da istražuje zločine za koje se sumnjalo da su počinili pripadnici OVK.“

Izvor: Vesti online

Comments