Odluka Vlade: Srbija zahteva hitno izručenje Haradinaja

U proširenoj istrazi o Ramušu Haradinaju ima novih 30 svedoka, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović nakon hitne sednice Vlade o odluci francuskog suda da bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja pusti iz pritvora.
Kuburović ističe da Srbija neće odustati od zahteva za ekstradiciju. Tražimo hitno izručenje, kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Vlada poziva sve članice EU i druge države da poštuju međunarodno pravo i poternice Interpola, a ne da donose političke odluke.

Na sednici koja je počela u 10 časova ministri su informisani o odluci suda u Kolmaru da Ramuš Haradinaj odluku o izručenju Srbiji sačeka na slobodi, kao i o potezima koje je Srbija povukla kada je reč o zahtevu za ekstradiciju, javlja izveštač RTS-a.

Ministarka pravde Nela Kuburović je, na konferenciji za medije nakon sednice, poručila da Srbija neće odustati od zahteva za izručenje Haradinaja, jednog od bivših komandanata OVK, iako on tu odluku čeka na slobodi.

Podsetila je da je Tužilaštvo za ratne zločine proširilo istragu i da u njoj ima oko 30 svedoka i drugih dokaza.

“Neki od svedoka su dali pisanu izjavu, ima onih koji imaju status zaštićenih svedoka tako da ne mogu da otkrivam njihova imena”, napomenula je Kuburović.

Nadamo se da će francuski organi postupiti profesinalno i poštovati Evropsku konvenciju o ekstradiciji koju su sami potpisali, a koja ih obavezuje na postupanje bez obzira na to da li su u pitanju ratni zločini, genocid ili zločini protiv čovečnosti, navela je ministarka pravde.

U konkretnom slučaju, objašnjava, radi se o zločinima nad civilnim stanovništvom pre svega Srbima, Romima i Albancima koji nisu pristali da sarađuju sa OVK tokom 1999. godine.

Ističe da se, iako su se se Haradinajevi advokati pozivali na pravila “non bis in idem” – da je već za ista krivična dela oslobođen u Hagu, taj postupak vodio za dela od marta do septmebra 1998, dok ga srpski pravosudni organi traže za dela mahom počinjena u junu 1999. godine.

“Rešenje o sprovođenju istrage iz 2004. godine i naredba o proširenju upravo se odnose na taj vremenski period. Dakle nema govora o istim delima, jer nije isti vremenski okvir, nisu isti oštećeni”, naglasila je ministarka pravde.

“Srbija nastavlja sa gonjenjem osumnjičenih”

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je na konferenciji za medije rekao da da Srbija neće odustati od gonjenja ratnih zločinaca, dodajući da veruje u profesionalizam francuskih pravosudnih organa.

Srbija će nastaviti s gonjenjem svih okrivljenih i optuženih za ratne zločine, bez obzira na nacionalnost, zaključila je Vlada, a Đurić je dodao da je Vlada odlučila i da pozove sve članice EU i druge države da poštuju međunarodno pravo i poternice Interpola, a ne da donose političke odluke u takvim slučajevima.

Đurić je rekao da Srbija šalje upozorenje da ne prihvata lažnu pravdu po kojoj su ubijanja i zločini protiv Srba dozvoljeni i dopušteni samo ako je u interesu velikih sila.

Podsetio je da je EU zasnovana na vrednostima koje se bore za vladavinu prava i upitao da li se zalažu za vrednosti politiku sile.

“Onako kako se odnosimo prema Srbima optuženim za ratne zločine tražimo da se svi drugi odnose prema onima koji su vršili ratne zločine protiv Srba”, rekao je Đurić.

Srbija obaveštava Francusku da ćemo se, u skladu sa onim kako se ophode prema Interpolovim poternica iz naše zemlje, na isti način mi ophoditi prema francuskim poternicama.

“To se ne odnosi samo na Francusku, već i Sloveniju i Švajcarsku, kao i druge zemlje koje su već puštale na slobodu slične optužene za zločine, i to iz političkih razloga. Za nas to zbog civilizacijskih vrednosti nije prihvatljivo”, rekao je Đurić.

Kako je naveo, Srbija će goniti optužene za ratne zločine makar na taj način bila jedina evropska zemlja koja štiti evropske vrednosti, dok druge članice, primetio je, to ne čine.

“Da li je moguće da smo mi jedini kojima će život jedne bebe od 14 dana biti važniji od toga ko je porušio neku baraku ili tome slično. Da li je u moralnom smislu prihvatljivo amnestirati nekog takvog i baviti se barakama”, upitao je Đurić.

Naglasio je da će Srbija nastaviti da goni optužene za ratne zločine i pokazati da je u tome drugačija i bolja od nekih država.

“Ne želimo da verujemo da se neko u Francuskoj uplašio demonstracija desetine ljudi, koji bi opravdali svaki zločin. Neki misle da ako ste Albanac da vam je sve dozvoljeno”, primetio je Đurić.

Srbija, poručio je, ne prihvata pravdu koja podrazumeva nekažnjeni lov i ubijanje nedužnih civila, srpskih ili bilo koje druge nacionalnosti, poput onih koje su učinili Ramuš Haradinaj i njegova zločinačka grupa.

Upitao je da li je ubijanje nedužnih civila, među kojima i dvonedeljna beba, nedovoljan razlog da Haradinaj bude izručen pravosudnim organima Srbije.

Pročitao je delove optužnice protiv jednog od bivših komandanata OVK i nekadašnjeg kosovskog premijera.

U optužnici su navedena ubijanja, silovanja, ne samo srpskih, već i civila druge nacionalnosti.

Navodeći da se u zahtevu Srbije za izručenje nalaze stvari koje nisu pominjane u Haškom tribunalu i za koje Haradinaju tamo nije suđeno, Đurić je upitao da li je moguće da Srbiji neko nešto prebacuje zato što traži Haradinaja, da joj neko prebacuje nešto za poglavlja 23 i 24, a da istovremeno imamo “na slobodi ratne zločince, poput onih koji su u Srebrenici Slobodanu Miliću izvadili oči”.

Podsetio je da je optuženi za zločin nad Milićem pušten na slobodu, jer se, kako je primetio, to nije uklapalo u viziju stvarnosti koju je nudio Si-En-EN i nije se uklapalo u viziju stvarnosti pojedinih u međunarodnoj zajednici, koji bi da za to okrive drugog, a ne one koji su vršili monstruozne zločine, i to sve, kako je rekao, samo zato da bi imali opravdanje za agresiju i zločinačku politiku prema našoj zemlji.

Upitan da pojasni da li se Haradinaj tereti za “neke barake”, koje je pominjao, Đurić je rekao da je vrhunsko licemerje i potpuno neprihvatljivo prebacivati Srbiji bilo šta u vezi s poglavljima 23 i 24 ako istovremeno niste spremni da procesuirate monstruozne zločine u kojima su ubijani nedužni civili.

Naveo je da “svi znaju” kakva je medijska afera podizana i politička hajka vođena po političkim nalozima određenih političkih krugova izvan naše zemlje u vezi s “tim barakama”.

“Građani znaju o kojim barakama se radi i kom licemerju. Oni prebacuju Srbiji nešto za šta nema nikakvog utemeljenja u stvarnosti, pa čak i da ga ima to ne može da se uporedi sa zločinima”, zaključio je Đurić.

Francuski sud nije juče odlučivao o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja već samo o merama kojima će obezbediti njegovo prisustvo u toku postupka odlučivanja o srpskoj molbi, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde.

Ekstradicioni postupak je u toku, a sud u Kolmaru će u narednom periodu zakazati ročište na kojem će biti saslušan Haradinaj povodom srpskog zahteva za izručenje, objasnili su u tom ministarstvu.

Nakon toga sud će dati svoju procenu i mišljenje o ispunjenosti uslova za ekstradiciju.

Po pravosnažnosti sudske odluke o izručenju Haradinaja, konačnu odluku da li se usvaja ili ne zahtev Srbije doneće Ministarstvo pravde Francuske.

Izvor: RTS
Foto RTS

Comments