Tri slučaja trgovine ljudima zabeležena na severu Kosova

Na severu Kosova još nije zabeležen slučaj organizovane trgovine ljudima, a za dve godine rada Jedinice za istragu trgovine ljudima, identifikovana su tri individualna slučaja. Iako podaci o učinku ohrabruju, nadležni poručuju da je jedan od osnovnih principa preventive edukacija mladih, koji su najčešće žrtve ovog krimanalnog dela.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima, NVO “Žensko pravo“ organizovalo je debatu u kojoj su učešće uzeli Darko Gusnić , šef Jedinice za istragu trgovine ljudima Mitrovica sever, Radica Milić iz Javnog tužilaštva, Nenad Đurić, direktor policije regionalne stanice Mitrovica sever, kao i Dalija Medić.
Gusnić kaže da su najčešće žrtve trgovine ljudima maloletne ženske osobe, koje u lanac trgovine ljudima u većini slučajeva ulaze usled ugrožene ekzistencije. Jedinica za istragu trgovine ljudima, kojom Gusnić rukovodi, za dve godine postojanja identifikovala je tri slučaja, od kojih se u dva slučaja radi o maloletnim ženskim osobama starosti 14 i 17 godina. Gusnić ističe da su žrtve nasilja u većini slučajeva osobe ženskog pola, te da se trgovina ljudima uglavnom odvija u cilju seksualne eksploatacije.
“Važno je istaći da se nakon identifikacije, žrtve upućuju u Sigurnu kuću i tamo provode određeno vreme dok se ne oporave i dok se ceo proces ne završi pred sudom. Nakon toga, žrtve se upućuju u Centar za socijalni rad”, kaže Gusnić.
Ružica simic direktorka NVO Žensko pravo istakla je da je broj procesuiranih slucajeva mali u odnosu na realno stanje stvari na terenu, i upozorila na važnu ulogu roditelja I škole u prevenciji trgovine ljudima.
“Otvorili smo veliki broj pitanja. Kosovska policija otvorila je tri slučaja, I mi smatramo da je to malo u odnosu na raširenost pojave. Činjenica je da nevladin sector u ovome ima mnogo veću ulogu. Potrebno je da mi pratimo našu decu, da uočavamo promene u ponašanju I kako bismo zajedno mogli da radimo na sprečavanju da neko od dece uđe u lanac trgovine ljudima”, ističe Simić.
Učesnici u debati upozorili su i na niske kazne za počinioce ovog krivičnog dela. Ipak, imajući u vidu podatke u poslednjih par godina, uviđa se napredak i na ovom polju. Dok je ranijih godina najviša zabeležena kazna za ovo krivično dela iznosila dve godine zatvora uz nisku novčanu kaznu, u 2015. godini na ovim prostorima, izrečena je kazna od 14 godina zatvora uz novčanu kaznu od 200 hiljada evra.

 

Comments