Drugi četvrtak u martu se svake godine obeležava kao Svetski dan bubrega, sa ciljem da se pojača svest o značaju zdravlja bubrega.
Hronična bolest bubrega je česta i štetna, a ako se ne leči može biti smrtonosna. Bubrezi imaju ekskretornu, regulatnornu i endokrinu funkciju u organizmu.
Većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma. Progresija bubrežne bolesti može se sprečiti ili pak odložiti ranom dijagnostikom.
Specijalista urologije u Kliničko-bolničkom centru Kosovska Mitrovica Dejan Denović kaže da upale urogenitalnog trakta najučestalije i razlog zbog kojeg se pacijenti najčešće javljaju na pregled.
„To su pre svega, bolesti mokraćne cevi, bolesti mokraćne bešike, mokraćovoda i bolesti bubrega. To su jako česte infekcije sa kojima se mi susrećemo i lečimo ih najčešće konzervativnim putem, mada nekada te infekcije ostavljaju jako dalekosežne posledice da se moraju i hirurški tretirati“ navodi Denović.
Na drugom mestu je urolizijaza, dodaje Denović, što predstavlja prisustvo kamena u bubregu, mokraćovodu i mokraćnoj bešici.
„Urolitijaza predstavlja prisustvo ili stvaranje kamenca u mokraćnim putevima. Proces stvaranja ima multikauzalno poreklo, i znači da je najčešće metaboličkog porekla. Način života, ishrana, bavljenje fizičkom aktivnošću, metabolički aspekt, neke urođene anomalije koje postoje, sve to faktori koji determinišu stvaranje kamena u bubregu i mi se sa tom patologijom često susrećemo“ ističe Denović.
Bitna stvar je da se takvi problemi uspešno rešavaju uz pomoć terapije, ali nekada su potrebne i druge metode, dodao je on.
„To su takozvane metode ekstrakorporalne ili korporalne litotripsije, što predstavlja razbijanje kamena spoljašnom metodom ili unutrašnjom. Nažalost, mi ne raspolažemo tom aparaturom ali nadam se da ćemo u skorije vreme da nabavimo tu aparaturu, koja će puno značiti ovom stanovništvu. Kosovska Mitrovica vodi kao kalkogeno područje, što znači da zbog reke Ibar i samog ambijenta, ta voda predstavlja osnovu za stvaranje kamena u bubregu i mi se susrećemo sa tom patologijom značajno češćel. I zato apel za nabavku jednog takvog litoklasta, kako se i zove aparat za razbijanje kamena interkorporalnom metodom, što bi predstavljalo pravu stvar za naš narod na ovim prostorima“ ističe Denović.
Treća najčešća grupa bolesti sa kojom se urolozi susreću su maligniteti urogenitalnog trakta.
„Maligniteti su u nekom procentu, u zavisnosti koji su organi u pitanju, prisutni manje ili više. Bolesti bubrega, u smislu tumora bubrega, iznose oko 3 odsto na svetskom nivou, što i nije tako malo, ali ne predstavlja značajnu grupu oboljenja od tumora kakve inače postoje. Na drugom mestu po učestalosti oboljenja jeste karcinom prostate. On se nalazi na drugom mestu ali ima tendenciju da bude i na prvom mestu, ispred karcinoma pluća. Statistika govori da sa starošću praktično prostata menja svoju unutrašnju strukturu i dobija maligne karakteristike. To su stvari na koje treba obratiti pažnju i ta prevencija kod muškaraca se sastoji u tome da posle svoje četrdesete godine života, ukoliko muškarac ima bilo kakve tegobe sa mokrenjem, noćno mokrenje, otežano mokrenje, potrebno je da se javi urologu kako bi se uradile određene pretrage, koje bi isključile mogućnosti maligne prostate“ navodi Denović.
Specijalista urologije ističe da se kod muškaraca javlja tumor mokraćne bešike, koji je po broju učestalosti na devetom mestu u Evropi.
„Karcinom bešike možemo da kontrolišemo, jer je to jedna bolest koja se leči. Mi u urologiji obično kažemo, kada pacijenta pratimo i lečimo od tumora bešike da je to tumor koji može da recidivira, što znači da može da se ponovo pojavi na nekom drugom mestu. Redovne kontrole takvih tumora predstavljaju za pacijenta sigurnost da ne dođe do maligne alteracije odnosno da tumor ne probije zid bešike i ne proširi se na druge organe. Prema tome, to je nešto što možemo da kontrolišemo i što u ovoj ustanovi i radimo“ rekao je on.
Prema njegovim rečima, tumori mokraćovoda su jako retki na našem području, ali postoje određena „endemska područja“, gde se takvi tumori mokraćovoda javljaju i do 400 puta češće, kao što su Lazarevac i delovi oko Leskovca.
Denović navodi da pacijenti sami ne vode računa o svom zdravlju, tako da se javljaju bolesti „bosih nogu“ i dodaje da sedenje na hladnom kao i hladna pića, mogu da dovedu do određene upale urniranog trakta.
Urolozi svakodnevno rade na prevenciji tako što, pored klasičnih pregleda koje vrše učestvuju u tome da upozore pacijente kakav higijensko-dijetetski režim ishrane i način života treba da sprovedu.
„Ishrana i način života jako determinišu dalje čuvanje organa od raznih bolesti i agensa i prevenira od nekih bolesti, koje mogu da nastanu. Pacijentima uvek kažemo da moraju da unose dosta tečnosti. Fiziološka potreba čoveka da unese vodu je svega 1.600 ml tečnosti ali po novim saznanjima i to je malo, što znači da je 2.000 ml tečnosti je standardna količina koja mora da se unese kroz organizam. Ta tečnost mora da bude čista i bistra, a ne gusta ili gazirana. Svako pečenje, često mokrenje, lažni nagoni na mokrenje , sve to je alarm da treba da se javite lekaru. To je važno jer dok je infekcija na nivou mokraćne bešike, lako je prevenirati i lako je lečiti. Ali ako taj agens krene iz mokraćne bešike i dosegne do bubrega, onda nastaju problemi jer nastaje upala bubrega. Jednom dobijena upala bubrega se smatra hroničnom upalom bubrega i jako se teško leči, jer se smatra da je srž bubrega takva da nema imunološku snagu“ rekao je on.
Ukoliko želimo da živimo zdravo, moramo promeniti životne navike na bolje i shvatiti da zdrav način života zaista sprečava nastanak mnogih bolesti, zaključio je specijalista urologije u KBC Kosovska Mitrovica Dejan Denović.
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Slogan ovogodišnje kapanje je “Zdravlje bubrega za sve”.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
