Sveti kralj Milutin vratio se u svoj grad. Posle osam godina, njegove odežde, koje su godinu dana počivale na telu svetitelja u Sofiji, konačno su stigle u Novo Brdo – grad koji je ovaj veliki srpski vladar ustanovio davne 1285. godine.
Za stanovnike Kosovskog Pomoravlja ovo nije bio samo dolazak jedne svetinje, već događaj od posebnog duhovnog i istorijskog značaja o čemu je u svojoj besedi istakao protojerej i paroh novobrdski, Stevo Mitrić.
“1285. godine ovaj grad je ustrojio i ustanovio kralj Milutin. Odatle, Novo Brdo je poznato po celom svetu kao svetski trgovinski centar u XIV veku. Iz ovih brda je vađena ruda i ugrađena je u najlepše hramove širom srpskih zemalja, ali u današnjoj Grčkoj, Bugarskoj i Jerusalimu postoje crkve koje je sagradio kralj Milutin.
Jednom kada je jedan vladar iz Afrike hteo da vidi Hrista, poslao je slikara da ga naslika. Hristos je uzeo tu haljinu, obrisao lice koje je bilo znojavo i poslao mu i to se zove Nerukotvoreni lik. I tako je on bio sa njima i čitava ta porodica se krstila i to pleme.
Tako i danas evo, kralj Milutin je svojom voljom u Bugarskoj i štiti veliki grad Sofiju, blagosilja ga, kao što je blagosiljao naš narod svih 40 godina njegove vladavine.
I mi smo se, posle osam godina želje da učinimo ovo delo zajedno sa svima vama, udostojili da njegove odežde, koje su godinu dana stajale na njegovom telu, konačno dođu u Novo Brdo, njegov grad. Zato slobodno možemo reći da se kralj vratio u svoj grad, da ga blagoslovi i da mu daruje milost.
Kralj Milutin, kao što smo čuli današnje sveto jevanđelje koje govori o Lazaru i bogatašu gde bogataš prima blagoslov ovoga sveta i nije uspeo da se spasi, za razliku od njega kralj Milutin nije bio običan bogataš. On je bio najbogatiji vladar u to vreme. Na zapadu ga često prozivaju kao bezobraznog vladara srpskog. Njegov prihod je bio 14 tona srebra i četiri tone zlata godišnje.
Kažu, današnjih deset najrazvijenih država nemaju budžet kakav je imao kralj Milutin. Ali, kralj nije bio kao onaj bogataš koji je brinuo samo za sebe, nego za svakog ispred svoje kuće, svakog siromaha, štitio je svakog koji je ugrožen, blagoslovio, na svakog ruku svoju položio i bio poznat po milosti svojoj.
On je dao obećanje Gospodu da će koliko god bude vladao svetom srpskom zemljom toliko crkava sagraditi. Tako je i bilo, za 40 godina vladavine podigao je 40 hramova širom tada poznatog sveta. U to vreme, crkve su se zidale po sedam I čak po deset godina, ali zidane su tako da bi bile jake kao što je i sam narod.
Neka bi kralj Milutin na sve nas uticao da se trudom svojim radimo, da ne zna naša desnica šta nam radi levica, da nekad pozajmimo i onima koji ne mogu da nam vrate novac, jer ko daje ubogima, nevoljnima i crkvi svojoj, Bogu pozajmljuje.
Vladika Teodosije je ozbiljno shvatio blagoslov našeg potonjeg patrijarha koji je rekao da ovaj hram treba da sredimo onako kako bi to uradio kralj Milutin, da ga učinimo da tako blagoljepije bude, da zastane dah svakom ko u njega uđe”, poručio je paroh novobrdski.
Nakon Svete arhijerejske liturgije, usledio je svečani ophod tri puta oko crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Bostanu. U molitvenoj i svečanoj atmosferi, odežde Svetog kralja Milutina unete su u hram, gde će trajno ostati kao svetinja, svedočanstvo vekovnog trajanja vere i neraskidive veze ovog kraja sa njegovom istorijom.
