Rizično seksualno ponašanje se odnosi na bilo koju seksualnu aktivnost koja povećava rizik od negativnih posledica po zdravlje, poput polno prenosivih bolesti ili neželjene trudnoće. To uključuje ponašanja koja izlažu osobu ili njenog partnera riziku, kako fizičkom tako i psihičkom. Primeri rizičnog seksualnog ponašanja: Seksualni odnosi bez upotrebe kondoma, seksualni odnosi sa više partnera, seksualni odnosi sa osobama koje su pod rizikom od polno prenosivih bolesti kao i upotreba droga ili alkohola tokom seksualne aktivnosti.
I pored svesti o tome kakve su zdravstvene posledice neodgovornog ponašanja u ovom domenu, mnogi bi ipak mogli da se sete makar jedne situacije u kojoj se nisu ponašali na najadekvatniji način.
Naročito ako govorimo o ženskoj populaciji, koja u svaki seksualni odnos, biološki zadato ulazi sa većim ulogom nego muškarac, zbog mogućnosti začeća i podrazumeva se da bi jači apel trebalo uputiti njima. Polno prenosive bolesti podjednako su zastupljene kod muške i ženske populacije, ali kada je reč o neželjenoj trudnoći, čak i kad postoji puna podrška partnera, teret tog problema uvek nosi žena. Iz svih tih razloga, važno je utvrditi šta inicira takvo ponašanje, zašto se ne čuvamo bolje i koji to faktori utiču na gubljenje svesti o štetnosti ovog fenomena.
Na rizično seksualno ponašanje utiču kako unutrašnji tako i spoljni faktori, kažu psiholozi. Ekonomski, politički, naučni, tehnološki, demografski i kulturni trendovi 60-ih i 70-ih godina XX veka, bili su okidač i onoga što zovemo seksualnom revolucijom. Sa njom, sa popuštanjem moralnih stega, opušta se i čovekova seksualnost, što suštinski i jeste bio cilj te agende. Zapad je počeo, istok ga sustiže. Ali opštim trendovima, moramo dodati i unutrašnje faktore koji takođe određuju da li ćemo i u kojoj meri sebe izlagati ovoj vrsti rizika.
Stanojević: Žene su više pod lupom i njima se i dalje zamera seksualna aktivnost; posledice rizičnog ponašanja višestruke
Profesor na katerdri za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prof. dr Dragana Stanojević, kaže da uprkos tome što žene izgledaju ranjivije u tom smislu, neodgovorno seksualno ponašanje podjednako pogađa obe populacije i obe bi i trebalo da se posvete rešavanju tog problema.
„Žene su samo više pod lupom i njima se i dalje zamera seksualna aktivnost. Savetujem svima da se ponašaju oprezno Svako rizično ponašanje sa razlogom se zove „rizično“ kaže Stanojević.
Različite su posledice rizičnog seksualnog ponašanja. One mogu biti medicinske, porodične, šire socijalne (izlasci u javnost, narušavanje ugleda itd.) a iza njih stoji više faktora.
„Nekada su faktori ličnosnog tipa, svakako neurotske crte ličnosti što je važno. Manje savesnosti, otvorenost za novo iskustvo, stalno traganje za senzacijama, nečim što je uzbudljivo i što diže adrenalin – to su crte ličnosti koje odmah mogu da se izdvoje“ kaže Stanojević.
Govoreći o unutrašnjim faktorima, napominje da nauka danas mnogo u tom smislu pominje i stilove afektivne vezanosti koje imaju razne dimenzije – izbegavajuću i anksioznu.
„Kada se one ukombinuju, znaju da naprave ženu vulnerabilnom (ranjivom prim.red.) za različite oblike maladaptivnog funkcionisanja (lošeg prilagođavanja prim.red.), pa tako i u pogledu rizičnog seksualnog ponašanja. Onda se razviju neki obrasci vezanosti za partnera kao što su potreba za stalnim dokazivanjem, stalnim udovoljavanjem , osećaj da je žena objekat užitka, osećaj da ako nije dostupna on je neće voleti, ako ne uradi nešto senzacionalno neće mu više biti interesantna, uvek mora da bude nova….“ priča Stanojević.
Prisutni su i spoljni faktori, koji kako kaže naša sagovornica, mogu da isprovociraju i izazovu osobu da se ponaša na taj način.
Za svega par decenija, zatvorenim patrijarhalnim društvima kakvo je naše, dogodila se „sloboda“ koja je omogućila samostalnije, lagodnije odlučivanje u vezi naših intima, ali istovremeno nas opteretila nesagledivim spektrom mogućnosti i izbora. Neko se u svemu tome pogubi…
„Sociolozi to zovu seksualna permisivnost. To je jedan stil gledanja na seksualnost koji je karakteristika modernog društva i nekoliko decenija unazad , kod nas je naravno kasnije stiglo, ali na zapadu negde od 70-ih godina, smatra se da je seksualnost prirodna,i da kao takva, treba da bude prisutna u javnosti. Kod nas se to gledište još uvek sukobljava sa tradicionalnim“ kaže Stanojević.
Ona na kraju upozorava na novi vid seksualne komunikacije pa i odnosa, kroz fenomen poznat kao seksting, a koji podrazumeva digitalnu razmenu privatnog erotskog sadržaja što je takođe u domenu rizičnog seksualnog ponašanja, obzirom da sadržaj koji pošaljete nekome, lako može biti zloupotrebljen. Naročito su mladi žrtve, a to dovodi do nove teme – digitalnog nasilja.
Mišljenje građanki: Dame u zrelim godinama neodgovornije od devojaka; mladi su dobro informisani, ali alkohol….
Aleksandra Milošević iz Severne Mitrovice kaže da su se ljudi neodgovorno ponašali prema svom reproduktivnom zdravlju oduvek te da to ne treba nužno vezivati za ovu epohu i iznosi zapažanje da je to prisutnije među pripadnicima srednje generacije, nego među mladima.
„Žene srednje dobi misle da u ovim godinama ne može da im se desi ono što je moglo ranije, i zato izbegavaju da se zaštite od onoga što što ih vreba na svakom koraku“, kaže Milošević.
Primećuje da je uvreženo mišljenje da su polno prenosive bolesti problem isključivo populacije koja često menja partnere, ali da zna na osnovu reči stručnjaka da nije tako.
„Naučno je dokazano da je i osobi koja ima samo jednog partnera moguće da oboli. Zašto se ne poštuje reč lekara o zaštiti, to ne znam, ali znam da mnogo više o zaštiti znaju devojčice od 13 godina, nego žene od 40“ primećuje Milošević.
HPV virus se veoma lako dobija, kaže Milošević koja se kao novinarka, mnogo bavila temom ženskog zdravlja, te je ključne informacije o svemu ovome, dobila od svojih sagovornika. Poručuje da nikako ne treba zanemarivati redovne, kontrolne preglede.
„Zaštita je odgovornost i muškaraca i žena. Lekari ponavljaju da ako muškarac ne želi, žena zbog sebe mora da insistira na tome“ zaključuje Milošević.
Njena osamnaestogodišnja sugrađanka Katarina, kaže da su mladi dobro informisani zahvaljujući internetu, ali da dobra informisanost ne znači i da se po tim preporukama postupa.
„Ima informacija na sve strane… Na internetu ima mnogo zanimljivih i poučnih podkasta o reproduktivnom zdravlju. Sve je to dostupno ali ne ponašaju se svi odgovorno, čak i kada sve znaju“ kaže Katarina.
Dodaje da se kako izgleda „na tuđim greškama, niko nije naučio“.
„Ima devojaka koje se muče sa raznim infekcijama, bakterijama, virusima, samo zato što su nekome verovale, ali nema poverenje ništa sa tim koliko mi sami vodima računa o sebi. Najpre briga o sopstvenom zdravlju, a onda ćemo da pričamo o poverenju“.
Katarina podseća da alkohol ili narkotici takođe mogu da oduzmu zdravo prosuđivanje i mladima i starijima, a problem je da su ove supstance sve više u upotrebi.
„Mladi piju, često se desi i da koriste neke supstance pa i kada ste inače odgovorni, ta lepa osobina se gubi. Alkohol odlučuje umesto vas“, upozorava Katarina.
Zaključak je da je sve u osećaju odgovornosti prema sebi i automatski prema drugima. Informacije su i više nego dostupne, društvo iskušava oduvek, a čovek oduvek odoleva ili pada. Važno je znati da i kada se pad desi, postoji pomoć. Redovne kontrole i konsultacije sa stručnjacima zaduženim za fizičko ali i psihičko zdravlje su odlika odgovornih i savesnih ljudi, a takvi ljudi organizuju upravo takva – odgovorna i savesna društva.
Ovaj sadržaj, Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija )UNFPA).
Izvor: Radio Mitrovica sever
