Kosovo rizikuje da izgubi značajan deo od blizu 170 miliona evra koliko je Evropska unija u okviru Plana rasta odvojila za njega za drugu polovinu 2026, ako se nastavi politička kriza u zemlji i nefunkcionisanje državnih institucija, piše Radio Slobodna Evropa.
Budući da finansijska sredstva EU iz tog Plana mogu da se dobiju samo ako se sprovedu neophodne reforme, Evropska komisija upozorava da odugovlačenje u formiranju novih institucija nakon prevremenih parlamentarnih izbora u junu može imati direktne posledice po sprovođenje reformi i pristup Kosova fondovima EU.
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) ponovio je uobičajen poziv Brisela upućen političkim akterima na Kosovu da obezbede institucionalnu stabilnost.
„Od suštinskog je značaja da institucije Kosova budu konstituisane bez daljeg odlaganja, u skladu sa ustavnim okvirom i utvrđenim procedurama“, izjavio je Mersije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Kašnjenja u formiranju institucija rizikuju da uspore važne reforme i mogu uticati na sposobnost Kosova da u potpunosti iskoristi mogućnosti koje nudi Evropska unija, uključujući i one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan“, dodao je briselski portparol.
U decembru ove godine ističe rok za ispunjenje ukupno 27 reformskih koraka koje zvanična Priština treba da sprovede da dobije sredstva u ukupnoj vrednosti od 165,9 miliona evra.
Više evropskih zvaničnika, sa kojima je razgovarao RSE, već govori o višemilionskim gubicima koje bi Kosovo moglo da pretrpi kao posledicu institucionalne krize.
“Dok Evropska komisija ocenjuje izveštaj Kosova o ovim koracima, politička situacija u zemlji neizbežno je uticala na tempo sprovođenja i ograničila napredak u nizu ključnih reformi, dovodeći u pitanje deo finansiranja iz Instrumenta za reforme i rast”, rekao je za RSE jedan evropski zvaničnik, pod uslovom anonimnosti.
Među prvima u izradi Reformske agende, poslednje u izveštavanju
Kosovo je bilo među prvim zemljama koje su sedištu Evropske komisije 2024. godine podnele Reformsku agendu, ali je, međutim, poslednja zemlja koja je podnela izveštaj o stepenu primene reformi.
Kosovske vlasti predale su prvi zahtev za isplatu sredstava neposredno pre isteka roka, 15. jula 2026. godine, izveštavajući o koracima iz Reformske agende koji su prvobitno bili predviđeni za decembar 2024, jun 2025, decembar 2025. i jun 2026. godine.
“Da bi se sačuvalo raspoloživo finansiranje, biće od ključnog značaja obezbediti efikasno funkcionisanje institucija i politički konsenzus neophodan za održavanje kontinuiranog fokusa na sprovođenju dogovorene reformske agende”, naglasio je jedan evropski izvor.
Više od dva meseca nakon glasanja održanog 7. juna ove godine, Skupština Kosova još nije konstituisana.
Konstitutivna sednica, započeta 6. avgusta, odložena je dva puta na zahtev lidera pobedničke stranke, Pokreta Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija (Albin).
Kurti je zatražio dodatno vreme za konsultacije sa drugim strankama radi postizanja šireg političkog dogovora, koji obuhvata i pitanje izbora budućeg predsednika.
Upravo je izostanak konsenzusa o predsedniku ovog proleća doveo do održavanja prevremenih izbora u junu.
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije naglasio je da je brzo postizanje dogovora između političkih partija o kandidatu koji može da ujedini za predsednika od posebnog značaja.
“Samo efikasan međustranački dijalog i zajednički osećaj odgovornosti omogućiće Kosovu da ostvaruje zajedničke ciljeve i sprovede reforme koje njegovi građani očekuju”, rekao je Mersije za RSE.
U roku od 18 meseci Kosovo je prošlo kroz tri izborna ciklusa – dva puta su održani parlamentarni izbori, kao i lokalni izbori u dva kruga.
Ispunjavanje reformskih koraka u okviru Plana rasta EU zahteva angažovanje obe grane vlasti: Vlade koja priprema, pregovara i sprovodi konkretne ciljeve politika, i Skupštine koja usvaja odgovarajuće reforme.
