Najnovije istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta „Etikonekt“ pokazuje da građani najviše poverenja imaju u lokalne medije na srpskom jeziku na Kosovu. Sa druge strane, mediji se suočavaju sa problemom dugoročnog finansiranja, piše Kim.
U Barabar centru u Prištini predstavljeno je istraživanje “Mediji i dezinformacije: perspektiva građana”, koje su sproveli Radio Goraždevac, Radio Kim i portal KoSSev. Istraživanje analizira percepciju građana o dezinformacijama, poverenje u medije i ulogu lokalnih novinara u pružanju tačnih informacija.
Rezultati istraživanja “Mediji i dezinformacije: perspektiva građana”, sprovedenog u periodu od decembra 2023. do marta 2025. na 80 ispitanika, pokazuju da čak 87,5% građana primećuje dezinformacije u medijima. Društvene mreže (31,3%) i internet portali (26,4%) prepoznati su kao glavni izvori lažnih informacija.
Istovremeno, 83% ispitanika navodi da se oslanja na lokalne medije na srpskom jeziku, dok je poverenje u beogradske medije znatno niže (12,5%).
Medijska pismenost se ističe kao ključno sredstvo u borbi protiv dezinformacija – 42,5% ispitanika je upoznato s ovim konceptom, dok 15% priznaje da o njemu zna vrlo malo ili ništa. Većina ispitanika smatra da građani mogu doprineti borbi protiv dezinformacija kroz prijavljivanje lažnog sadržaja (44,4%) i kroz obrazovanje i medijsku pismenost (44,3%).
Novinarka i autorka istraživanja, Jelena L. Petković, naglasila je da podaci jasno ukazuju na sistemski problem sa dezinformacijama.
“Rezultati ove analize ukazuju na kompletno podrivanje sistema informisanja. Pokazuju ogromnu sveprisutnost informacija u životima građana, opadanje poverenja u tradicionalne medije i zagađenost društva i mreža. Naznačavaju ogroman uticaj na život i donošenje odluka građana. Jako veliki broj građana razume važnost medijske pismenosti i pokušava da se na dnevnom nivou izbori sa dezinformacijama, a jasno je da u tome ne mogu sami. Analiza takođe pokazuje da dominantan broj ispitanika ima poverenje u lokalne medije na srpskom jeziku na Kosovu, te da njih vidi kao neko ko je važan u cilju odbrane od dezinformacija.”
Edukacija novinara i analiza sadržaja
Projekat “Etikonekt” realizovan je kroz niz aktivnosti, uključujući obuke za novinare, panel diskusije i analize medijskih sadržaja.
Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev, istakla je da je projekat protekao u konstruktivnoj atmosferi, jer su na njemu učestvovali partneri sa zajedničkim sistemom vrednosti.
“Mi smo lagodno prolazili kroz projekat, ali u pozitivnom smislu moram da kažem, zato što smo pre svega radili sa donatorom koji je jedan izuzetno kredibilan partner koji se bavi medijskom scenom, druga karakteristika koja je meni davala tu vrstu samopouzdanja i lagodnosti jeste što smo radili sa partnerima koje poznajemo, to su partneri sa kojima delimo zajedničke vrednosti. Ovo je jako važno bilo u našem projektu da mediji sa kojima smo zajedno radili, napominjem Kim radio, Radio Goraždevac, KoSSev i uz par nevladinih organizacija mi delimo vrednosni sistem. Naš zajedički vrednostni sistem jeste da nas interesuje javno dobro, javni interes građana i da mi za to javno dobro radimo najbolje što umemo, a to je da ih informišemo, da se trudimo da su naše informacije poštene, da su objektivne i da ne primenjujemo cenzuru, da ne zauzimamo stav, iako kao pojedinci svakako imamo svoje stavove”, dodala je Lazarevićeva.
Glavni i odgovorni urednik Radija Kim Goran Avramović naglasio je značaj edukacije mladih novinara.
“Moram da priznam da sam, kad smo krenuli da radimo u okviru projekta, na početku zaista bio malo skeptičan koliko će pomoći mladim kolegama, ove male diskusije o kodeksu novinara. Diskusije organizujemo sa mladim kolegama, na moju sreću odmah nakon prve da to fantastično radi, da mladi ljudi žele da znaju šta je ta čudna buba o kojoj su vrlo čestu slušali, ali zapravo vrlo retko viđali jer je non stop bežalo pod tepih, znači stalno sklanjana iz javnosti i izbacivana iz pažnje važnosti. Insistirao sam da na tim sesijama o kojih je u periodu od decembra 2023. do oktobra 2024. godine bilo šest, prolazili smo naporedo Etički kodeks koji postoje na Kosovu i Etički kodeks koji postoji među novinarima u Srbijii”, istakao je Avramović.
Darko Dimitrijević, urednik Radija Goraždevac, istakao je da su mladi pokazali poseban interes za radionice i fokus grupe.
“Ono što sam ja primetio, mi smo imali dosta studenata, pogotovo onih koji studiraju u Severnoj Mitrovici koji su dolazili na te fokus grupe da čuju o čemu mi to tamo pričamo, popijemo kafu, razgovaramo o tim nekim važnim medijskim temama. I recimo samo u našem slučaju kroz nekih pet, šest fokus grupa ja mislim da je prošlo oko četrdesetak mladih mislim da je slično i kod kolega sa Kim radija i KoSSeva. Što se tiče takođe i ovih strateških sesija one su takođe bile javne i posle svake sesije smo imali priču o tome šta se tamo diskutovalo, a mislim da je i tu bilo takođe jako važnih tema i recimo kao partneri na ovom projektu smo se pomagali tokom čitavog ovog perioda”, naveo je on.
Finansiranje medija – ključni izazov za opstanak lokalnog novinarstva
Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik Radija Kim, istakao je da srpski mediji na Kosovu ne mogu opstati bez sistemske finansijske podrške.
“Molim sve donatore i partnere da kada razmišljaju o medijima koji izveštavaju na srpskom na Kosovu uvek imaju u vidu činjenicu da mi nismo tržišni igrači, tržište za nas ne postoji i na žalost ne možemo da prigodujemo od reklama. Mi smo mali gerilski mediji i imamo ta dva velika problema jedan od njih jeste finansiranje, odnosno jesu njihova sredstva odnosno dugoročnost i na to želim da skrenem pažnju da je izuzetno važno da imamo dugoročnu stabilnost, nama iz naših iskustava, meni dve godine izgleda strašno dugoročno. Ti ad hoc projekti koji su pitanje tri meseca, šest meseci, znače nam jer nam pomažu da premostimo nekakve rupe koje se jave, ali nam dugoročno zaista ne pružaju izvesnost a to je ono, a to je ono što je u ovom trenutku jako bitno”, naveo je on.
Avramović je takođe ukazao na problem privlačenja i zadržavanja mladih novinara.
“Drugi veliki problem su zaista ljudi. Mi smo pre 10 ili 15 godina, pošto ne možemo da dobijemo novinara sa fakulteta jer u Mitrovici nema odseka za novinarstvo, relativno lako mogli od srednjoškolaca koji iskazuju malo više interesovanja za jezike ili književnost, mi smo mogli od njih da pravimo novinare. Međutim, danas je situacija jako komplikovana jer, između ostalog, mladi ljudi nisu zainteresovani da preuzmu odgovornost na svoja leđa, koji naš posao nosi. Za novac koji mi možemo eventualno da im ponudimo kao naknadu za njihov rad, oni se na to samo nasmeju i kažu zašto bih ja bio odgovoran za taj novac”.
Tatjana Lazarević ističe da globalna donatorska politika, iako sa dobrim namerama, nameće pristupe u borbi protiv dezinformacija koji ne donose stvarne promene.
“Ja ću da se isključivo foksiram na medije na srpskom jeziku koji se trude da imaju nezavisnu uređivačku politiku, osim nas tri, tu su još dve – tri redakcije na Kosovu, pričam o nekih šest redakcija otprilike. Mi se bavim gerila novinarstvom, zavisimo isključivo od međunarodne donatorske podrške, luksuzno zvuči kada globalna donatorska politika traži na Balkanu da se bori protiv dezinformacije debatovanjem vesti i treninzima medijske pismenosti, ali mi sve manje resursa imamo da sve to radimo. Da li mislite da jedan konzument vesti u Severnoj Mitrovici više voli na Kosovu da pročita vest koju su ja ili kolega napisali ili da kažu ej vidite u ove tri vesti sadržana je lažna informacija, a ja ću sada da vam objasnim šta je lažno u tome”, kazala je ona.
Dimitrijević je dodao da je jedan od najvećih problema nedostatak institucionalne podrške.
“Dakle, mi nemamo reklame i mi ne možemo da imamo budžet za dnevnu produkciju vesti, ne postoje donator koji će da podrže, recimo vesti na Radio Goraždevcu, pa smo mi prinuđeni da ljude angažujemo na posebnim projektima koji su fokusirani na određene teme i tih projeta ima ili nema, ali ono što ja vidim kao jedan ogroman nedostatak medija na srpskom, ali i na ostalim jezicima manjina na Kosovu je nedostatak te institucijalne podrške. Dakle, sredstva koja će nam obezbediti da imamo dnevnu informativu, da imamo nešto što se zove program koji ima neki kontinuitet, neke emisije, nedeljne magazine. Dakle to je neka moja poruka za ubuduće, ono što je ogroman nedostatak kada je u pitanju odnos medija na srpskom jeziku i donatora je upravo nedostatak te institucijalne podrške koji će obezbediti svakodnevni rad i funkcionisanje naših lokalnih medija”.
