Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) u Njujorku, na kojoj se razmatra Izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a za period od septembra prethodne do marta ove godine, da se međunarodni principi moraju poštovati jednako i dosledno.
Đurić je naglasio da stav Srbije ostaje jasan i dosledan – da snažno podržava kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a.
„Velika mi je čast da se danas obratim ovom uvaženom telu u ime Republike Srbije. Koristim ovu priliku da zahvalim generalnom sekretaru Antoniju Guterešu, kao i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a, gospođi Karolin Zijade, na njihovim stalnim naporima u sprovođenju mandata koji je UNMIK-u poveren Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti“, rekao je Đurić u obraćanju.
On je istakao da posle više od 25 godina mandat misije još uvek nije ispunjen, a da izazovi na terenu postaju sve složeniji iz dana u dan.
Kako je rekao, uloga UNMIK-a nije samo relevantna, već je neizostavna.
Đurić je naveo da će u obraćanju izneti tri ključne tačke, od kojih je prva da se međunarodni principi moraju poštovati jednako i dosledno.
Ministar je naglasio da u godini u kojoj obeležavamo 80. godišnjicu od osnivanja najveće svetske organizacije i usvajanja njenog najvažnijeg akta – Povelje Ujedinjenih nacija, veruje da svi moramo da se zapitamo da li smo danas bliže ili dalje od ciljeva koje smo zajednički zacrtali.
„Često imamo priliku da u ovom zdanju čujemo izjave o potrebi i značaju punog poštovanja Povelje UN, a posebno principa koji garantuju zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Ponosan sam što sam predstavnik države koja je dosledno posvećena poštovanju Povelje UN i njenih temeljnih principa, uključujući neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kako svog, tako i svih drugih država članica UN. Stoga je prirodno da očekujemo da ova pravila važe za sve države članice i da se jednako primenjuju na sve, uključujući i Republiku Srbiju“, istakao je Đurić.
On je izrazio uverenje da smo danas, hteli to da priznamo ili ne, svi svesni posledica presedana koji je učinjen 2008. godine jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.
„Na vreme smo upozoravali da, kada se jednom principi međunarodnog prava prekrše, pitanje je kako možemo da izađemo iz ovog ‘začaranog kruga’. Svaka zemlja, potencijalno, može imati svoje ‘Kosovo’“, naveo je Đurić.
On je dodao da od 2008. godine vidimo sve veći broj situacija u kojima se dovode u pitanje statusi raznih regiona, pokrajina, teritorija suverenih država, članica UN.
„U stvari, posle kosovskog presedana, upravo ovaj Savet bezbednosti je bio preopterećen suočavanjem sa posledicama tog presedana“, ukazao je Đurić.
Situacija na terenu se pogoršava, Srbi plaćaju cenu
Đurić je rekao da se usled jednostranih poteza i etnički motivisanih incidenata koje je počinio aktuelni vladajući režim u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem situacija na terenu na Kosovu pogoršava, a da Srbi plaćaju cenu.
Đurić je naveo nekoliko incidenata koji ilustruju, kako je istakao, uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u rečima Aljbina Kurtija „Srbi moraju da pate i da plate“.
„Priština je poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije. Ovo nisu simbolični gestovi. Imaju direktne, bolne svakodnevne posledice po konkretne ljude. Ukinute su plate, penzije, socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva za opstanak mnogih naših sunarodnika su dovedena u opasnost“, istakao je šef srpske diplomatije.
On je podsetio da smo 15. januara ove godine bili svedoci i koordinisanih napora Prištine da zatvori srpske institucije u Kosovu Polju, Gračanici, Lipljanu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim enklavama južno od Ibra.
To nije bila samo politička provokacija, istakao je Đurić i dodao da je to bio i proračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim sredinama.
„Teško je zamisliti da bi iko mogao da smatra da takvi postupci pogoduju dijalogu ili pomirenju. Samo nekoliko nedelja kasnije, 21. februara, centri za socijalni rad u četiri opštine sa srpskom većinom na severu su nasilno zatvoreni, čime je više od 1.500 ugroženih pojedinaca ostalo bez pristupa osnovnim uslugama. Kako u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja“, upitao je Đurić.
Šef srpske diplomatije je ukazao da primeri koje je naveo ponovo vraćaju na pitanje koje Beograd postavlja već 12 godina, a to je kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština.
„Odgovor, kao što je jasno pokazano Kurtijevim postupcima, jeste da u Prištini ne postoji politička volja da ispuni ovu pravno obavezujuću obavezu. Umesto toga, vidimo etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja. Ono čemu svedočimo nije slučajno – to je direktno ispunjenje obećanja samog Aljbina Kurtija“, naglasio je Đurić.
On je podsetio da je u septembru 2023. godine Kurti izjavio da će „Srbi morati da pate i da plate“ i istakao da te reči nisu puka retorika, već su postale politika, a njihove posledice se odvijaju svakodnevno pred očima celog sveta.
Kako je dodao, ista strategija bila je i srž Kurtijeve izborne kampanje uoči izbora održanih na AP KiM 9. februara.
„Uslovi za učešće Srba bili su sve samo ne slobodni ili pošteni. Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, opisati ove izbore kao slobodne i poštene u bilo kom značajnom smislu. Više od mesec dana nisu objavljeni zvanični rezultati lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, navodno zbog softverske greške. Na kraju je jedno poslaničko mesto, koje je s pravom pripadalo srpskom predstavniku, praktično oduzeto. To je učinjeno kroz orkestrirano učešće etničkih Albanaca da glasaju za predstavnika koga je odabrao Kurti, čime je kandidatu omogućeno da pobedi ne kroz podršku srpske zajednice, već pretežno glasovima Albanaca“, rekao je Đurić.
Da paradoks bude još jasniji, kako je dodao, kada je prethodnih godina bilo sličnih slučajeva, kada su Srbi navodno glasali za kandidate iz drugih zajednica, takvi izbori su brzo poništeni.
Šef srpske diplomatije je naveo da takvo igranje sa sistemom glasanja i praksama podriva ne samo demokratski integritet, već i poverenje u institucije koje bi trebalo da garantuju pravičnost i zastupljenost svih zajednica.
„Već smo ranije videli ovaj isti obrazac koji se jasno odražava u eklatantnom kršenju člana 96. stav 5. tzv. ‘Ustava Kosova’. Imenovanjem predstavnika u prethodnoj tzv. Vladi Kosova bez ikakve legitimne izborne podrške srpske zajednice, jasno je narušen sam duh člana 96. stav 5. Ova odredba nije bila osmišljena da ispuni etničke kvote na papiru, već je trebalo da garantuje istinsko političko učešće nevećinskih zajednica u prištinskim institucijama. Zakon je bio jasan, ali je stavljen po strani zbog političke koristi“, ukazao je Đurić.
On je naglasio da je Kurtijev režim nedavno pokrenuo široku kampanju progona viđenijih Srba na Kosovu i Metohiji zbog učešća u protestima krajem 2022. godine.
Đurić je naveo da se to dešava uprkos pisanim garancijama koje su Evropska unija i SAD dale Beogradu u decembru 2022. godine, uz uveravanja da nijedan Srbin neće biti uhapšen ili krivično gonjen zbog učešća u tim demonstracijama.
Naprotiv, dodao je šef srpske diplomatije, 37 Srba je proizvoljno privedeno pod tim optužbama.
„Ono čemu smo svedoci je još jedan jasan pokazatelj da je Kurti rešen da sprovede u delo svoje reči da će ‘Srbi morati da pate i da plate’. Od dolaska Kurtija na vlast KiM je napustilo 20 odsto preostalih Srba. Broj napada na Srbe uvećao se za više od 50 odsto. I da ne zaboravimo: više od 200.000 Srba je raseljeno od 1999. godine, a manje od dva odsto je uspelo da se vrati. Ovo nije samo statistika. Ovo je teška osuda realnosti na terenu – realnosti na koju se suviše često reaguje zaglušujućom tišinom“, ukazao je Đurić.
On je podsetio da je od uspostavljanja međunarodnog prisustva u južnoj srpskoj pokrajini zabeleženo 9.530 etnički motivisanih incidenata.
Samo u izveštajnom periodu, o kojem je reč na ovoj sednici, dogodila su se 63 takva incidenta, istakao je Đurić i dodao da su u 25 slučajeva direktno umešani pripadnici tzv. kosovske policije.
Đurić je naglasio da su u četiri takva slučaja napadnuta deca i dodao da je 13 mladih osoba privedeno i podvrgnuto fizičkom nasilju.
Đurić je upitao kakvu poruku šaljemo budućim generacijama i kakvu budućnost oblikujemo.
„U kući Milice Mihajlović, samohrane majke iz Zvečana, kuča je opljačkana, a njenom sinu su pretili smrću oni koji bi trebalo da sprovode zakon. Da li je to ‘nova realnost’ koja se nameće Srbima na Kosovu i Metohiji? Jer, kako mi to vidimo, to nije suživot. To je represija“, istakao je Đurić na sednici SB UN.
Zijade: Podržavamo dijalog, uzdržati se od jednostranih poteza
Šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade izjavila je večeras da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.
Ona je prilikom predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu Unmika, koji obuhvata period od 6. septembra 2024. do 15. marta 2025. godine rekla da kada je posetila sever Kosova krajem marta ove godine sagovornici su joj ukazali na stalan deficit poverenja između institucija i zabrinutost za budućnost obzirom na dešavanja u regionu.
„Požalili su se na jednostrane akcije vlasti u Prištini, uključujući gašenje institucija Srbije. Oni su rekli da ne vide bilo kakvu alternativu dijalogu pod okriljem EU i da kosovski Srbi samo unutar ZSO mogu da ostvare sistem samoupravljanja“, rekla je Zijade.
Kako je rekla, sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa seksualnim uznemiravanjem žena srpske nacionalnosti i istakla da to mora da se istraži.
Istovremeno ona je rekla da imenovanje Petera Sorensena na mesto specijalnog izaslanika za dijalog predstavlja pozitivan signal i potez koji bi mogao obema stranama pomoći u potrazi za rešenjima.
Osudila je napad koji se 29. novembra dogodio na severu Kosova, navodeći da očekuje nepristrasnu i sveobuhvatnu istragu, koja bi počinioce privela licu pravde.
Zatražila je i da inspektorat kosovske policije objavi rezultate istraga o nasilju policije na severu Ap KiM, uključujući i one nad maloletnicima, a osudila je i uništavanje verskih obeležja i objekata, ocenjujući da je takva praksa nespojiva sa vrednostima za koje se Ujedinjene nacije zalažu.
Gervala Švarc zatražila ukidanje Unmika
Kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc zatražila je ukidanje Unmika, oštro optužujući misiju svetske organizacije da “izvrće činjenice vezane za napredak koji su postigle vlasti u Prištini”.
“Unmik više ne vrši ulogu zbog koje je došao… Unmik zavarava Savet bezbednosti”, rekla je Gervala Švarc, optužujući misiju svetske organizacije za pogrešnu interpretaciju niza sudskih procesa, uključujući i suđenja u odsustvu.
Gervala Švarc je ocenila da je KiM odličan pokazatelj uspeha zajedničkih akcija međunarodne zajednice, optužujući Beograd da je organizovao “paravojne jedinice” koje su upale na KiM.
Osudila je rečnik iz izveštaja Unmika, optužujući Beograd da je u nekoliko akcija u pitanje doveo ključne potrebe stotina hiljada ljudi i izazove ozbiljnu štetu.
Zatražila je od Beograda da isporuči Milana Radoičića i aktivno učestvuje u istragama o nedavnim događajima.
Beograd izvozi nestabilnost, Priština izvozi stabilnost… Ostajemo privrženi u podršci Ukrajini u ratu protiv Rusije, zaključila je Gervala Švarc, navodeći da će vlasti u Prištini nastaviti da učestvuju u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
