Kosovska predsednica Vjosa Osmani kao da je preuzela ulogu portparola Pentagona preteći Beogradu američkim vojnim trupama i na taj način ponizila i poigrala se sa Amerikom. Ali veći je problem što sve liči na „hrvatski scenario“ iz 1995. godine kad su za samo 31 sat Hrvati očistili 500 kilometara teritorije od Srba, mišljenje je doktora političkih nauka Dejana Vuka Stankovića, na opservaciju Osmani koja je Beogradu pored ovoga poručila i da Kosovo nije samo, aludirajući na NATO kao njihove zaštitnike, a koje navodi za Sputnjik.
Osmanijeva je uspela da u sve uplete Rusiju, ističući da srpska vojska vidi Rusiju kao svog glavnog saveznika u vojnoj saradnji, ali i u politici.
Zlokobna fikcija Prištine
Stanković veruje da je zbog ovakvih izjava na dresu Osmanijeve već verovatno stigla neka kritika iz američke ambasade.
„Radi se o ozbiljnoj i zlokobnoj fikciji Prištine koja priziva ratne sukobe i unosi neku vrstu nemira među Srbe na Kosovu i Metohiji. S druge strane, ovo jeste provokacija Srbije kao države. Što se tiče uloge Amerike, ona je definisana Rezolucijom 1244 kroz misiju Kfor,“ kaže Stanković.
To što albanski političari misle da kod Amerikanaca imaju beskonačan kredit i da mogu da rade šta hoće a da se kriju iza njih, kako primećuje naš sagovornik, pokazuje neku vrstu političke naivnosti vlade Aljbina Kurtija.
„Potpuno je neozbiljno, a u krajnjoj liniji i glupo, da neka kosovska političarka upravlja time kako će se ponašati američka vojska. Što se tiče mogućnosti ratnog sukoba, o tome maštaju samo Albanci sa Kosova. Srpska politika je posvećena mirovnom procesu i traženju kompromisnog rešenja u okviru međunarodnog prava. Iz Beograda se ne zvecka oružjem već se to zveckanje čuje samo iz Prištine, pre svega sa ciljem da uplaši Srbe na Kosovu i Metohiji,“ uveren je dr Stanković.
Osmanijeva umislila da je Pentagon
Jasno je takođe, napominje Stanković, da Vjosa Osmani nema bilo kakvog uticaja na američku vojsku odnosno na Pentagon. On dodaje i da to što kosovska predsednica ubacuje Rusiju u ovakvu priču nema mnogo smisla.
„Rusija je bila deo Kfora iz koga se povukla 2003. godine. Dakle, Rusija nema vojnike na terenu. Rusija je zagovornik diplomatskog rešenja i nikada nijedan ruski zvaničnik nije rekao bilo šta što bi čak i na indirektan način asociralo na upotrebu vojske. A to moram priznati nisam čuo ni od nekog američkog zvaničnika, bez obzira na njihove poruke o statusu Kosova. U krajnjoj liniji, i evropski i američki zvaničnici zaduženi za Kosovo dobro znaju da bi rasplamsavanje sukoba proizvelo mnogo više štete nego koristi,“ konstatuje Stanković.
Ono što sagovornika Sputnjika brine, a što prepoznaje kao nameru u Osmnijevim porukama jeste nešto što je već viđeno na ovim prostorima.
Sprema li Priština novi „Bljesak“
„Ono što ja tu vidim kao jednu zloćudnu poruku jeste da je u glavama kosovskih političara izgleda ono što zovemo „hrvatski scenario“ iz 1995. godine – operacija „Bljesak“ kada su u „vojno-redarstvenoj akciji“ hrvatske vojske i specijalne policije munjevitom akcijom zauzeta područja zapadne Slavonije. Vojska Srbije bi mogla da se umeša samo ako bi neko napravio neku vrstu „redarstvenih akcija“ nalik na akcije Hrvata iz pomenute godine i zato mi se čini da je ta priča o angažovanju srpske vojske sračunata na to da počne legitimizacija upotrebe nasilja preko KBS-a za obračun sa Srbima na severu. To zveckanje američkim oružjem kosovskih zvaničnika pokazuje da Kosovo ima sklonost ka jednoj vrsti rizičnog ponašanja“, upozorava Stanković.
Po mišljenju našeg sagovornika, tih albanskih provokativnih fleševa će biti još, jer su oni sastavni deo retorike kosovske politike koja je pojačana dolaskom Kurtija na vlast a koja misli da će ako igraju tvrdo, biti večito kreditirani od Amerike i Evrope, mada nije isključeno da za takvo mišljenje možda i imaju neke osnovane razloge.
Izvor Sputnik/Kosovo Online
