Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić sastao se danas sa zamenicom pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za pitanja izbeglica i migracija Nensi Izo Džekson.
Đurić je tom prilikom izneo informaciju da je stepen održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju najniži u poređenju sa svim svetskim postkonfliktnim područjima, i da iznosi svega 1,9 odsto, naglasivši da odgovornost za to, pre svega, nose privremeni organi samouprave u Prištini, koji odbijaju da stvore uslove za održivi povratak.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je predstavio i koncept povratničkog naselja „Sunčana dolina“, koji ima potencijal da makar delimično ispravi nepravdu i na održiv način reši probleme onih koji i dalje žele da se vrate na Kosovo i Metohiju.
Ovaj projekat, koji se realizuje u saradnji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske pravoslavne crkve i opštine Zvečan, podržan je, prema njegovim rečima, i u okviru Skopske inicijative za održivi povratak interno raseljenih, i dragocena bi bila šira podrška međunarodnih organizacija, čime bi se ovakvom konceptu povratka pružio dodatni kredibilitet.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je predstavnici američke administracije predočio i probleme s kojima se povratnici suočavaju u sredinama južno od Ibra, posebno u metohijskim selima, konstatujući da je reč o najugroženijoj i najobespravljenijoj populaciji u savremenoj Evropi.
Osim bezbednosnih izazova, najveći problem sa kojim se interno raseljena lica suočavaju, prema Đurićevim rečima, jeste nemogućnost ulaska u posed sopstvene imovine, budući da je oko 40.000 stambenih jedinica i dalje uzurpirano, a Priština ne stvara zakonske uslove da se taj problem reši na pravedan način.
Kako je dodao, mnogi povratnici nemaju dokumenta niti pravo glasa, što za posledicu ima nereprezentativnost u privremenim institucijama samouprave, a suštinski problem je i nemogućnost zapošljavanja, što povratak čini ekonomski i socijalno neodrživim.
Đurić je na kraju izrazio i žaljenje zbog toga što se pitanje povratka interno raseljenih lica do sada nije našlo na agendi briselskog dijaloga Beograda i Prištine.
