Piše_ Živojin Rakočević, Politika
„Sprema se krvavi petak, subota, nedelja“, glasi jedna od najvažnijih rečenica na Kosovu. Decenijama su demonstracije, veliki pokreti, zahtevi i životno-politički lomovi najavljivani ovom rečenicom. Ona živi kao deo kulture i smisla, ona se dogodila prekjuče u Prištini i njeni strahovi i značenja dirnuli su sve i svakoga. Nema Srbina, Albanca, Roma, Goranca, stranca koji nije sebi postavio pitanje: „Šta će biti sutra, hoće li se zaratiti, hoće li nam upadati po kućama, može li iko ovo da smiri?“
U ovakvim danima se sve zaledi, prestaje svaki posao i škola i čeka se da nagomilane sile zla odrade svoj posao.
„Ovu kuću je započeo moj otac, a i ja s njim“, kaže novinar Siniša Kostić.
Prošao je pored spaljene crkvice na srušenom i zaraslom groblju, tu su mu baba i deda. Prolazi kroz Matičane, prigradsko naselje Prištine, pored ostataka zidova nedovršenog doma.
Tu gde je odrastao nema više niko njegov, ali zna put i kako da zaobiđe kolone sa zastavama oslobodilačke vojske Kosova.
„Odmaknite se od prozora“, ponavlja rečenicu svojih profesora koji su svoje đake, pa i njega, kao gimnazijalca upozoravali da su u gradu nemiri i demonstracije. On danas prolazi pored Gimnazije „Priština“ i ide na izricanje presude Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Kadriju Veseljiju, i Redžepu Seljimiju.
Masa na trgu između vlade Kosova, Pozorišta, stare Robne kuće „Grmija“ uzvikuje „UĆK, UĆK!“ Na velikom ekranu novinarka Kljan Kosova, nasmejana kao da je reč o prenosu „Evrovizije“, najavljuje, ima goste u studiju, euforija raste i sve se seli u Hag.
Tamo je Čarls Smit, predsedavajući sudija Specijalizovanih veća, koja rade po zakonima Kosova, počeo da govori, dok masa u Prištini pomno prati svaku njegovu reč i kliče na pomen imena lidera OVK.
Osnova optužnice i njegovog govora odnosi se na proizvoljno hapšenje i lišenje slobode 385 osoba, surovo postupanje prema najmanje 49, mučenje najmanje 303 i ubistvo 96 osoba.
Sve se to dešavalo na Kosovu i na severu Albanije, a Smit je rekao da je suđenje teklo uz neprestano zastrašivanje svedoka zbog čega su neki odustali, a neki su ipak imali hrabrosti da svedoče pred sudom.
Njegovo obraćanje pratili su detalji o zverstvima, čupanju noktiju, izbijanju zuba, lomljenju rebara, umiranju nakon teškog premlaćivanja, čulo se da je u logorima bilo i dvomesečnih beba, kao i dečaka od 14 godina.
Posebno i mnogo puta pominjane su osobe koje je OVK proglasila saradnicima, špijunima i pomagačima Srbije. U jednom trenutku naveo je i Rome i Srbe.
Svi optuženi su delovali zajedno u okviru kažnjivog cilja, a odgovornost je individualna i lična. „Sve je bilo posledica plana, a tokom sukoba oni su ga sprovodili lično i u saradnji sa drugima“, zaključio je Smit.
U svemu navedenom sudski panel je zaključio da je Hašim Tači bio ključna osoba. Posmatrača sa strane, ili nekog ko dovoljno ne poznaje situaciju na Kosovu, ceo govor, presuda i obraćanje navelo bi na zaključak da se na Kosovu dogodio građanski rat među Albancima.
Obezličene žrtve, saradnici, kolaboracionisti, izdajnici, špijuni i centri za pritvaranje ključne su reči iz Haga. Srbi su tek usput spomenuti.
Kako je prenos obraćanja predsedavajućeg Čarlsa Smita odmicao, tako se tišina na glavnom prištinskom trgu povećavala. Sklanjamo se sa strane.
Bojan Košanin primećuje kako jedan namršteni čovek zagleda ko smo i svi se trudimo da izgledamo namrštenije od njega. Prodavac semenki nosi punu belu kesu, ide okolo svestan da danas nije imao ni posla, ni dobar dan.
Sudija Smit izgovara rečenicu „U ime naroda Kosova“ i presude se ređaju. Po tačkama optužnice za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode Tači je dobio 15 godina zatvora, za surovosti četiri godine, za mučenje 20 godina i za ubistvo 23 godine.
Sveukupno dobio je kaznu od 25 godina zatvora, u nju je uračunato i vreme provedeno u pritvoru. Masa na trgu se potpuno utišala. Jakup Krasnići je prošao gotovo isto i dobio 25 godina. Jedan stariji čovek sedi na postamentu spomenika Skenderbegu, drži glavu u šakama i plače.
Kadri Veselji je zbog zatvaranja drugih osuđen na 10 godina, za surovo postupanje na tri godine, za mučenje na 13 godina, a za ubistvo na 16 godina. Kada se sve sabere, dobio je 18 godina zatvora. Po istim tačkama, sa manjim brojem godina osude kažnjen je i Redžep Seljimi.
I pre nego što je završeno čitanje presude Seljimiju masa počinje da se razilazi. Vrte glavama, nose zastave, a centar mase kreće kroz glavnu prištinsku ulicu. Skandiraju „UĆK!“ i uzvikuju ime Hašima Tačija. Otišli su do prostorija Euleksa gde su nasrtali na kapije i policiju koja čuva ovaj objekat.
Huk mase se još čuje iz pravca hotela „Grand”, novinarka Anđelka Ćup ljuta je na svog Vladu, kamermana koji je otišao na binu i odatle snimao masu.
Trg ostaje pust, prolazi jedna uniforma sa američkom zastavom na rukavu. U krug između plastičnih flaša hoda potpuno uniformisani čovek sa crnom beretkom na glavi, a tri gospođe umotane u zastave sede na drvenim paletama ispred hotela „Union“. Nema nijedne džamije na Kosovu na čijem minaretu se ne vijori zastava tzv. oslobodilačke vojske Kosova.
Srpski novinari se vraćaju u svoj geto, dok neko dobacuje: „Danas smo za 50 posto povećali broj Srba u Prištini“. Novinar Goran Avramović upola glasa govori: „Pusti poruku kad stigneš, pustiću poruku kad stignem“.
Osnovna pitanja danas su: gde je stigla pravda, gde je 40.000 Srba iz Prištine, gde su Romi i Goranci, gde su izgubljeni gradovi, ko je zbrisao stotine sela, ko je trgovao ljudskim organima, gde su nestale hiljade ljudi, šta je sa sedamnaest ubijenih, otetih i nestalih novinara – Srba, Albanaca i stranaca?
Sigurno je da onaj ko je doneo presudu „U ime naroda Kosova“ iz dalekog Haga zna da je zaobišao sva ova pitanja, da je preskočio zlo i nesreću koja se decenijama javlja u različitim oblicima.
Na marginama svetskih sila i politika i sudu je jasno da oni koji su stvorili mit i silu Oslobodilačke vojske Kosova imaju pravo da toj ideji i sili sude. U toj činjenici je za jedne bio preduslov razvoja demokratskog društva, a za druge stara teza da od američkih neprijatelja gore prolaze samo američki prijatelji.
Razvoj društva je pod teškim znakom pitanja, jer i ovako blago osuđeni Tači predstavlja demokratski model u odnosu na Albina Kurtija.
Sve strane misije prekjuče su u Prištini i na Kosovu provirivale iz mišje rupe, sklanjale iza debelih zidova sve što može da se uništi. Tenzija dana presude uništila je njihov autoritet, a sve je imalo smisla jer su tamne sile uspele da zamrznu život, da oslobode strahove i da se spreme za konačni obračun. Do tada, živeće se do neke nove „krvave srede, četvrtka“ posle koje ništa više neće biti isto
