Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja Srpska pravoslavna crkva obeležava danas, 11. septembra, odnosno 29. avgusta po julijanskom kalendaru. Praznik je posvećen sećanju na mučeničku smrt Svetog Jovana, koji je pogubljen po naredbi Iroda Antipe.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju uspomenu na smrt svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja. Ovom svecu posvećeno je šest praznika u toku godine. Danas se strogo posti.
U narodu ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek, pa i Jovan Sekovan.
Obeležava dan kada je car Irod iz Galileje koji je živeo suprotno svim Božijim i ljudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdoljubivom Jovanu Krstitelju jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.
Po želji nove žene careve, glava Jovanova je odsečena odnosno “usekovana” i doneta na tanjiru.
Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva, koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Običaji na današnji dan
Danas se strogo posti, po mogućnosti tzv “suhojedenje” odnosno jede se samo nekuvana, suva posna hrana. Izuzetak je ako je praznik u subotu ili nedelju, kada se razrešava na ulje i vino.
Blagočestivi običaj je da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Ne rade se danas teži poslovi, odlazi se u polja i beru lekovite trave, ali se vodi računa da se ne radi ništa oko semenja.
Slavi se kao krsna slava, održavaju se i vašari.
Na praznik Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja, 1914. godine, rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.
