Osnivač francuske humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon reagovao je na javne nastupe advokata Čedomira Stojkovića, ocenivši da je reč o kampanji usmerenoj i protiv ljudi i organizacija koji već dve decenije pružaju pomoć srpskom narodu na Kosovu.
Gujon je u video-poruci ukazao da se poslednjih dana pojačavaju napadi na humanitarne aktiviste i volontere, navodeći da je posebno zabrinjavajuće to što takve poruke, kako je ocenio, dobijaju značajan prostor u javnosti i podršku dela političke, medijske i akademske scene.
On je posebno govorio o Stojkovićevom odnosu prema događajima na Kosovui njegovoj poseti Memorijalnom kompleksu „Adem Jašari” u Prekazu.
Stojković je u januaru 2024. godine posetio taj kompleks i položio cveće na grob sedmogodišnje Bljerine Jašari. Tada je izjavio da je došao da oda počast žrtvama i uputi poruku o pomirenju Srba i Albanaca.
Gujon je, međutim, ocenio da se u takvim javnim nastupima zanemaruje stradanje Srba na Kosovu i ukazao na činjenicu da Stojković, prema njegovim rečima, tokom boravka nije posetio Goraždevac niti odao počast srpskim žrtvama zločina na reci Bistrici.
U Goraždevcu su 13. avgusta 2003. godine u oružanom napadu na srpsku decu i mlade koji su se nalazili na Bistrici ubijeni Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12), dok je još četvoro ranjeno. Za taj zločin do danas niko nije odgovarao.
Za Gujona je, kako proizlazi iz njegove poruke, upravo odnos prema žrtvama jedno od ključnih pitanja — zbog čega se, kako je naveo, jednim stradanjima posvećuje veliki javni prostor, dok se srpske žrtve i zločini nad Srbima prećutkuju ili potiskuju na marginu.
Gujon je u prethodnom video-obraćanju već naveo Stojkovića među javnim ličnostima čije stavove o Srbiji smatra štetnim, poručujući: „Kada sam video šta sve oni pišu o Srbiji, imam baš jaku želju da se borim protiv njih.”
On je ukazao i na uticaj koji, prema njegovoj oceni, imaju pojedinci sa snažnim prisustvom na društvenim mrežama i u medijima, navodeći da njihove poruke ne ostaju ograničene samo na internet, već se prenose u širi javni i politički prostor.
U tom kontekstu pomenuo je i akademika Dušana Teodorovića, ukazujući na krug javnih ličnosti koje pružaju podršku stavovima koje Gujon smatra usmerenim protiv srpskih nacionalnih interesa.
Gujon je naglasio da odgovor, po njegovom mišljenju, ne treba da bude povlačenje iz javnog prostora, već još snažnije društveno i političko angažovanje, kao i aktivnije predstavljanje tema koje se odnose na položaj Srba, nacionalnu kulturu i očuvanje sećanja na stradale.
„Borite se i na društvenim mrežama, podelite ono što je nacionalno pozitivno, afirmativno”, poručio je Gujon.
Gujonova organizacija „Solidarnost za Kosovo” gotovo dve decenije organizuje humanitarne akcije za Srbe na Kosovu , a on je u svojoj poruci naglasio da napadi na ljude koji se bave takvim radom ne smeju biti razlog za povlačenje, već podstrek za snažniji javni angažman.
