Povodom 28 godina od otmice radnika površinskog kopa „Belaćevac“ kod Obilića, danas je u Kosovskoj Mitrovici održano komemorativno okupljanje.
Članovi porodica, prijatelji, kolege i predstavnici udruženja kidnapovanih i nestalih položili su vence kod spomenika „Istina“, podsećajući da sudbina otetih rudara ni nakon gotovo tri decenije nije rasvetljena.
Prva otmica radnika kopa „Belaćevac“ dogodila se 14. maja 1998. godine, a 22. juna iste godine oteto još devet radnika ovog preduzeća.
Dragiša Kostić, ispred Udruženja kidnapovanih i nestalih za sever Kosova, rekao je na skupu u Kosovskoj Mitrovici da porodice već 28 godina čekaju informacije o sudbini rudara.
„Mi moramo da istrajemo i da budemo uporni i da dočekamo pravdu. Pravde će sigurno biti. Jeste spora, ali biće pravedna“, kazao je Kostić.
Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije istakla je da se porodice i dalje nadaju rasvetljavanju sudbine nestalih.
„Nažalost, 28. godinu zaredom okupljamo se ovde i obeležavamo za nas ovaj veoma tužan dan, u nadi da će sledeće godine doći do nekog rešenja i da više neće biti potrebe za obeležavanjem ovog dana. Međutim, i dan-danas, posle 28 godina, na početku smo našeg dugog puta. Nažalost, i nas je sada sve manje. Nekada je na ovom skupu bilo mnogo više porodica, ali sada su i mnogi članovi naših porodica preminuli. Nadam se da će uskoro sve institucije i odgovorni konačno krenuti sa radom i da ćemo razrešiti sudbinu svih nestalih, bez obzira na nacionalnost“, poručila je Marinković.
Negovan Mavrić ispred Udruženja za nestala lica iz Orahovca pozvao je na otvaranje svih arhiva koje bi mogle da doprinesu rasvetljavanju sudbine nestalih.
„Živeti u neizvesnosti, to samo mi, porodice koje tragamo za najmilijima, znamo koliko to boli. Zato smo i ovde danas – da pokažemo svima da je nama stalo da se rasvetli sudbina svih nestalih lica, bez obzira na naciju, jer svaka porodica treba da bude srećna barem povratkom kostiju. Naravno, ne zavisi to samo od nas, već od mnogih drugih i zato molim sve da se otvore arhive, bez obzira na to da li su lokalne, vojne, policijske, OVK ili bilo koje druge, jer u tim arhivama mi vidimo našu nadu da bismo mogli da rasvetlimo sudbinu naših najmilijih“, zaključio Mavrić.
Komemorativnom skupu prisustvovala je i Maja Avramović, supruga Milorada Avramovića, nestalog u južnom delu Mitrovice 19. juna 1999. godine.
„Na svačija vrata sam zakucala i pokucala, ali ništa o njemu nisam saznala.“
Smatra da međunarodna zajednica ništa nije učinila za kidnapovane, te da i ona snosi odgovornost za njih.
„Nije bila ni spremna da se suoči sa ‘ovima’, zato što i sama snosi odgovornost. Na taj način možemo da protumačimo odugovlačenje potrage za kidnaperima, kao i odugovlačenje ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka. Štiti li neko zločince, one za koje se pouzdano zna da su mučili ljude? Zašto danas, u vreme kada može da se sazna gotovo sve? Niko nije hteo da sazna mračnu tajnu tih ljudi. To je sumrak nad pravdom i pravosuđem, što nije u domenu svetske civilizacije. Međunarodna zajednica sigurno zna šta je sa tim ljudima i to se strogo drži u tajnosti“, uverena je Avramović.
Povodom godišnjice otmice rudara saopštenjem se oglasila i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, navodeći da je otmica rudara kopa Belaćevac „bila uvod u masovno nasilje nad srpskim i drugim nealbanskim civilima“.
Na današnji dan 1998. godine nestalo je devet radnika kopa „Belaćevac“ i jedan radnik koji je tog dana trebalo da zasnuje radni odnos. Na putu do radnog mesta kidnapovani su Dušan, Pera i Zoran Ađančić, Mirko Buha, Dragan Vukmirović, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić, Žarko Spasić i Božidar Lempić.
Na Kosovu je ubijeno 57, a kidnapovano 27 srpskih radnika Elektroprivrede Srbije.
