Poslanici pokreta Samoopredeljenje započeli su izbor novog predsednika, iako na vanrednoj sednici slupštine, nisu imali kvorum od 80 prisutnih poslanika. Za predsedničku funkciju predložene su Feride Rušiti i Hatidže Hodžu.
U prvom krugu glasanja za Feride Rušiti glasala su 63 poslanika od 64 prisutna.
Opozicija bojkotuje izbor novog predsednika, a predsednica skupštine Aljbuljena Hadžiu prekinula je sednicu nakon prvog glasanja i zakazala je nastavak za sutra u 10 časova.
Feride Rušiti je direktorka Centra za rehabilitaciju žrtava torture, dok je Hatidže Hodža doktorantkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini i deo je Pokreta Samoopredeljenje od 2010. godine. Bila je poslanica u dva mandata.
U utorak u ponoć ističe rok za izbor novog predsednika. U suprotnom, prema odluci Ustavnog suda, skupština će biti raspuštena i raspisani novi izbori.
Početak izbora novog predsednika bez kvoruma u opoziciji ocenjuju teškim kršenjem ustava. Iz nevladinog sektora osuđuju pokušaj da se nastavi sa izborom predsednika bez ispunjavanja ustavom propisanog kvoruma.
“Takva akcija direktno krši temelje ustavnog poretka i funkcionisanja parlamentarne demokratije. Odluke i praksa Ustavnog suda jasno su razjasnile standard koji se mora poštovati, prema kojem je utvrđeno da postupak izbora predsednika zahteva učešće najmanje dve trećine svih poslanika u prvom i drugom krugu glasanja, dok se tek nakon ispunjenja ovog uslova postupak nastavlja u trećem krugu. Svaki pokušaj da se zaobiđe ovaj ustavni poredak i da se predsednik izabere sa ograničenim brojem poslanika u sali predstavlja jasno kršenje Ustava i namerno iskrivljavanje ustavnih principa. Štaviše, ne postoji pravni osnov koji dozvoljava smanjenje kvoruma na osnovu tvrdnji o nedostatku poslanika”, navodi se u reagovanju Instituta.
Za izbor predsednika potrebno 80 poslanika
Feride Rušiti je direktorka Centra za rehabilitaciju žrtava torture, dok je Hatidže Hodža doktorantkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini i deo je Pokreta Samoopredeljenje od 2010. godine. Bila je poslanica u dva mandata.
U skupštinskoj sali prisutni su bilijedino poslanici pokreta Samoopredeljenja i stranaka manjinskih zajednica, kojih ukupno ima 66, dok je za izbor predsednika potrebno prisustvo dve trećine, tj. 80 poslanika.
Opozicija je bojkotovala i večerašnju, drugu po redu današnju vanrednu sednicu skupštine, objašnjavajući da se o predsedniku ne raspravlja, već glasa po unapred postignutom političkom dogovoru.
Pošto prethodnog sporazuma nema, na vanrednoj sednici se nisu pojavili poslanici opozicione Demokratske partije, Demokratskog saveza, Alijanse za budućnost, Srpske liste i drugih stranaka.
Rok za izbor novog predsednika je do 28. aprila u ponoć. Ako predsednik ne bude izabran, parlament će prema odluci ustavnog suda biti raspušten i automatski će biti raspisani novi izbori.
Samoopredeljenje već imalo dva kandidata
Pokret Samoopredeljenje imao je dva kandidata za predsednika. Gljauka Konjufcu i Fatmiru Koljčaku opozicija nije podržala, zalažući se za kandidata koji bi bio politički ujedinjujuća figura. Konjufca i Koljčaku su večeras povukli kandidature.
Predsednica parlamenta i vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju rekla je na prethodnoj sednici da “odsustvo opozicije proizvodi direktne posledice, blokirajući ustavnu proceduru i gurajući ka nepotrebnoj krizi”.
“Ne sudim o bilo čijim političkim motivima, nije u mojoj ulozi kao predsednice parlamenta da to činim. Međutim, moja je obaveza da zaštitim ustavno funkcionisanje ove institucije, jer je presuda Ustavnog suda definitivno razjasnila pitanje – poslanici su obavezni da budu prisutni i glasaju na sednici”, rekla je Hadžiju.
Opozicija bez kandidata
Na pozive pokreta Samoopredeljenja opozicija nije predložila svoje kandidate za predsednika bez prethodnog političkog sporazuma, što je Aljbin Kurti ocenio odbijanjem opozicije da izabere novog predsednika, optužujući je da uvodi društvo u novu nestabilnost.
“Nijedno ime nismo dobili, a garantovali bismo da jedno od njih bude pobednik. Mogli su da dostave tri imena i da nas testiraju. Nisu. Cilj je da se ošteti Samoopredeljenje kako bi na novim izborima dobilo manje poslanika”, rekao je Kurti.
Preneo je da na sastancima opozicija nikada nije pomenula nijedno ime.
“Morao sam da pomenem imena sa maštom kako bi razgovor mogao da postane konkretan. Pomenuo sam imena na sastancima, oni ih nisu pomenuli. Pomenuo sam i imena tih stranaka. Ne mogu više od toga da uradim”, rekao je Kurti na večerašnjoj vanrednoj sednici skupštine.
Neozbiljan proces i manipulacija
Uoči sednice predsednik Demokratske partije Bedri Hamza izjavio je da je dosadašnji proces neozbiljan i sa ciljem manipulacije, upozoravajući da bi stvorena situacija mogla dovesti do novih izbora.
“Večeras, nakon dva dana diskusije o izboru predsednika, Skupština bi trebalo da glasa o izboru predsednika. Ovo je neozbiljan čin sa ciljem manipulacije, koji ne daje rezultate i situacija koja vodi do izbora. Jedina adresa koja vodi do izbora je pokret Samoopredeljenje i gospodin Kurti”, rekao je Hamza.
Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Besnik Tahiri rekao je da se ne sećaju da su imali sednicu sa debatom o predsedniku i da to nije u praksi parlamenta.
Predsednik Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku rekao je da je poziv za sednicu “propagandna predstava” Samoopredeljenja i potvrdio da neće učestvovati na sednici.
Sutra se završava ustavni rok za izbor novog predsednika, koji bi na tom mestu zamenio Vjosu Osmani, kojoj je početkom ovog meseca istekao petogodišnji mandat.
Bez konsenzusa
Poslanici opozicionih stranaka su kritikovali poziv predsednice parlamenta, Aljbuljene Hadžiju, koja je poslanicima prenela da je važno da budu prisutni na sednici.
Poslanik Demokratske partije Arijan Tahiri izjavio je da nedostatak političkog dogovora vodi u novu situaciju.
“Ne poznajem ‘Zanzibar’, ali znam da Kosovo nikada nije imalo ovakvu krizu oko izbora predsednika. Ovo je prvi put da idemo na izbore zbog nedostatka konsenzusa”, rekao je Tahiri.
Nakon izbora 28. decembra prošle godine, pokret Samoopredeljenje je formirao vladu sa Kurtijem na čelu. Za predsednicu skupštine izabrana je Aljbuljena Hadžiju iz Samoopredeljenja, koja od 5. aprila obavlja i funkciju predsednice na centralnom nivou.
Stranke Albanaca nisu pronašle konsenzus o kandidatu koji bi obezbedio učešće najmanje 80 poslanika u procesu glasanja za predsednika. Izbor predsednika je moguć u tri kruga glasanja. U prva dva kruga izbor je moguć ako svih 80 glasa, a u trećem krugu predsednik može biti izabran glasovima 61. poslanika, ali uz prisustvo 80 poslanika u sali.
Mediji u Prištini najavljuju da, ako predsednik ne bude izabran do sutra u ponoć, Ustav zahteva da prevremeni izbori budu održani u roku od 45 dana. Na osnovu ovih rokova, najraniji datum kada bi glasači ponovo na birališta je 7. jun. Ako do novih izbora dođe, vlada će raditi u tehničkom mandatu.
