Na suđenju službenici Misije Oebsa na Kosovu Jeleni Đukanović, koju Specijalno tužilaštvo tereti za špijunažu, danas su iznete završne reči.
Specijalni tužilac Bekim Kodraljiju rekao je da je tokom suđenja utvrđeno da je optužena počinila krivično delo koje joj se stavlja na teret i zatražio maksimalnu kaznu. Njen branilac advokat Predrag Miljković istakao je suprotno – da tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo da je uradila ono što joj se stavlja na teret i sudu predložio da je oslobodi krivice.
Kodraljiju tvrdi da je optužena pomogla rad BIA slanjem Oebsovih informacija sa osetljivim sadržajem koje se tiču političkih i bezbednosnih institucija Kosova.
On je naveo i da su informacije poslate putem telefona, ali i fizički, tako što je, prema njegovim tvrdnjama, ona kontaktirala sa optuženim Aleksandrom Vlajićem i ostalim agentima BIA.
Kazao je i da je komunicirala sa Vlajićem prilikom napada na kancelarije OIK-a u Severnoj Mitrovici u decembru 2022. i slala mu fotografije.
Prema njegovim rečima, između Đukanović i Vlajića „postojala je funkcionalna i operativna veza“.
„Iz svih dokaza proizilazi da je optužena izvršila krivično delo. To nije bila izolovana delatnost ili slučajna. Dokazi dokazuju jednu organizovanu delatnost u kontinutitetu koja je trajala nekoliko godina“, rekao je tužilac.
Kodraljiju je naveo i da Đukanović delovanjem nije zloupotrebila samo profesionalnu dužnost već i „ustavni poredak i državnu bezbednost“ radnjama koje su, kako ističe, pored istitucija, ugrožavali i život građana na Kosovu.
Kodraljiju je predložio sudu da Jelenu Đukanović proglasi krivom za špijunažu i izrekne joj maksimalnu kaznu za ovo krivično delo koja je propisana zakonom.
Miljković: Nije dokazano da je Jelena Đukanović počinila krivično delo
Advokat Predrag Miljković, branilac Jelene Đukanović, istakao je da je nakon sprovedenog dokaznog postupka neizbežno pitanje da li je Specijalno tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je optužena počinila krivično delo.
„Odbrana kaže da nije“, naglasio je Miljković.
Ponovio je, kako je rekao, brojne nedostatke optužnice, na koje je ukazao na prošlom ročištu.
„Prvi stav odbrane i dalje će se ticati nezakonitosti pribavljanja dokaza, iako je to potvrđeno od strane Specijalnog suda. Taj institut je relativno mlad i nadam se da će u nekom kraćem periodu biti jasno definisano i od strane Vrhovnog i Apelacionog suda. Međutim, argumentacije radi, ako bismo zanemarili taj procesni prigovor ostaje činjeinica da dokazi iz telefona nisu pouzdani s obzirom da postoji nepodudarnost između uređaja Galaksi S8 i M10“, naveo je Miljković.
Ukazao je da nije utvrđeno da li je u pitanju isti ili drugi uređaj.
„Dokumentacija koja nam je prezentovana ne daje čvrst i precizan lanac identifikacije da bismo sasvim sigurno znali koji je tačno uređaj predmet kog veštačenja. Koji je uređaj oduzet, koji je fotografisan, a koji analiziran. Na to se nadovezuje neposostojanje SIM kartice u tom uređaju. Kao što smo sudu pokazali, nepostojanje viber i signal naloga za oba broja telefona za koje tužilaštvo tvrdi da pripadaju Jeleni Đukanović. Postavlja se logično pitanje, ako ti brojevi nemaju viber i signal registraciju, kako se uopšte veštačenje sprovelo i kako su nađene prepiske sa aplikacija“, zapitao je Miljković.
On je naglasio da Obaveštajna agencija Kosova nije organ koji izdaje zvanične potvrde o statusu stranih funkcionera ili službenika.
„Takav dokaz, za koji odbrana ne može znati ni izvor ni metod prikupljanja informacija, ne možemo proveravati na sudu. Jednako se ovo odnosi i na izveštaj o prelasku granica, da li su neka lica izašla ili ušla nema veze sa Jelenom Đukanović“, rekao je advokat.
Napomenuo je da se krivična odgovornost ne može se izvoditi iz geografskog kretanja trećih lica bez čvrste uzročno-poslednične veze.
„Jedna od najvećih slabosti ove optužnice jeste potreba tužioca i istražitelja da sve adaptiraju, daju mu kontekst – njihov kontekst, da interpretiraju i nama objašnjavaju šta oni misle da nešto znači. Čvrst dokaz ne treba objašnjavati mnogo. Čvrst dokaz govori sam za sebe. Slušao sam ada tužioca koji kaže ‘tamo gore’. Sigurno misli na Srbiju. To je interpretacija tužioca, to nije proverena i utvrđena činjenica“, rekao je Miljković.
Dodao je i da se tužilac u nedostatku preciznih pojmova koristio slobodnim tumačenjem.
„Dispozitiv optužnice koji postaje pravosnažan, ne aneks, ne obrazloženje, ne sadrži nijedan precizan navod o tome koji je podatak tajni, prosleđen kojim kanalom, u kom svojstvu, kome konkretno, kakva je posledica zbog toga nastupila… Posledica je opisana apstraktno, kao što su ugrožavanje bezbednosti, institucija, dovođenje u opasnost života i zdravlja građana. Krivično pravo ne poznaje apstraktnu krivicu, naročito kod ovako teškog dela i optužnice. Ne može se reći neko je doprineo narativu, a da se pritom ne identifikuje konkretan sadržaj i posledica. I da ne zaboravimo, umišljaj“, podvukao je Miljković.
Ukoliko nema dovoljno jasnog činjeničnog opisa – onda ne može biti ni osuđujuće presude, poručio je branilac Jelene Đukanović.
„U uvodom izlaganju, tužilac je pokušao da ovaj predmet oboji istorijskim, političkim, bezbedonosnim kontekstom. Pomenhute su ’90 godine, Hag, Resor državne bezbednosti, masakri, geopolitičke okolnosti… Međutim, ni najteži istorijski kontekst ne može zameniti dokaz o individulanoj krivici konkretne osobe. Jelena Đukanović ne može biti osuđena zbog istorije, odnosa država, percepcije bezbednosti ili tuđe presude“, rekao je Miljković.
Njoj se, dodao je, može suditi samo na osnovu dokaza da je „baš ona, baš u određno vreme, određenim radnjama, sa umišljanjem, pribavljala ili prenela tajne podatke“.
„Ovaj postupak nema svedoke, nema priznanja optužene, nema neposrednih dokaza da je postupala po nalogu nečije službe, nema precizno identifikovanog tajnog podatka, nema čvrste veze između spornih elektronskih uređaja, SIM kartica, naloga na platformama, ni navodnih poruka i nema konkretizovane posledice“, naznačio je Miljković.
Istakao je da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je Jelena Đukanović uradila ono što joj se stavlja na teret.
„Na osnovu svega navedenog, predlažem sudu da Jelenu Đukanović oslobodi krivice“, zaključio je Miljković.
Izricanje presude u ovom slučaju zakazano je za ponedeljak, 27. april u 13.15.
Đukanović je uhapšena 28. februara prošle godine pod sumnjom za krivično delo špijunaže, a na osnovu višemesečne istrage.
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2. septembra 2025. optužnicu protiv Đukanović koja je tereti da je od neodređenog datuma, pa sve do hapšenja 28. februara 2025, kao lokalna službenica Oebsa na Kosovu, u Regionalnoj kancelariji u Mitrovici „sa punom svešću i direktnom namerom počinila više radnji koje predstavljaju aktivnu pomoć obaveštajnoj službi – Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) Republike Srbije“.
Optužena je da je pružila „podatke, dokumente i osetljive informacije koje je stekla tokom obavljanja svojih službenih dužnosti u okviru Oebsa, putem brojnih komunikacija sa Aleksandrom Vlajićem, sada osuđenim za špijunažu i rezidentnim agentom BIA“.
Đukanović je pred sudom negirala krivicu.
