Građani na severu Kosova suočavaju se sa nizom sistemskih prepreka u pokušajima da regulišu ličnu dokumentaciju, zaključeno je na javnom forumu koji je organizovala nevladina organizacija CASA u Centru građanske energije (CEC). Reč je o prvom javnom susretu sa građanima na ovu temu od početka pune primene Zakona o strancima.
Kako je saopšteno iz ove nevladine organizacije, forum je održan u okviru procesa praćenja sprovođenja zakona u praksi, a, kako je saopšteno iz NVO CASA, učesnici su izneli brojne probleme koji, kako navode, otežavaju ostvarivanje osnovnih prava i dodatno produbljuju pravnu nesigurnost.
Jedan od ključnih izazova, prema svedočenjima građana, jeste neujednačena administrativna praksa u četiri opštine na severu. Isti postupci često zahtevaju različitu dokumentaciju, u zavisnosti od opštine ili službenika, dok su u pojedinim slučajevima davana i međusobno kontradiktorna uputstva unutar iste institucije.
„Učesnici su dodatno ukazali na prekomerna administrativna opterećenja, uključujući ponovljene zahteve za apostil pečate i overene dokumente, što značajno povećava troškove.“
U saopštenju se dodaje da su mnogi opisali proces kao dugotrajan, skup i nejasan, koji često zahteva više poseta institucijama i duge periode čekanja.
„Nekoliko učesnika je navelo da već godinama pokušavaju da regulišu civilni status na Kosovu, u nekim slučajevima i više od decenije, bez uspeha.“
Posebna zabrinutost, navodi se dalje, izražena je u vezi sa mladima od 14 do 18 godina za koje ne postoji jasan postupak, dok se osobe starije od 18 godina u nekim slučajevima tretiraju kao stranci, uprkos mogućem pravnom osnovu za civilni status preko roditelja.
Učesnici su ukazali i na problematičan rok od tri meseca za završetak procedura uz korišćenje srpskih ličnih karata, ocenjujući ga nerealnim u postojećim okolnostima.
„Neki su naveli da su obavešteni da njihovi postojeći lični dokumenti više neće biti prihvaćeni u narednom periodu, na primer, u slučajevima obnavljanja privremenih boravišnih dozvola, te da će morati da pribave dokumenta u Srbiji što, kako ističu, za mnoge nije dostupna opcija“, navode iz NVO CASA.
Među prijavljenim problemima su i odluke koje se izdaju isključivo na albanskom jeziku, kašnjenja u njihovom dostavljanju, što utiče na pravo na žalbu, kao i neprihvatanje MTS brojeva, uprkos tehničkim mogućnostima za njihovu upotrebu. Građani su ukazali i na nedovoljnu informisanost službenika o primeni procedura.
Posebno zabrinjava praksa usmenog odlučivanja bez pisanog traga.
„U pojedinim slučajevima, građanima se čak ne omogućava ni da podnesu zahtev, niti da on bude zvanično evidentiran, što dovodi do nejasnog pravnog osnova za odluke i onemogućava korišćenje pravnih lekova.“
Istovremeno, primećen je pozitivan pomak u postupcima za privremene boravišne dozvole, gde se sve češće izdaju pisane potvrde o predaji zahteva, navodi se dalje.
Ukazano je i na problem usmenog odlučivanja.
„Usmeno odlučivanje bez odgovarajuće evidencije i dalje predstavlja ključni problem, budući da većina podnosilaca zahteva ne dobija pisane potvrde o predatim zahtevima. U pojedinim slučajevima, građanima se čak ne omogućava ni da podnesu zahtev, niti da on bude zvanično evidentiran, što dovodi do nejasnog pravnog osnova za odluke i onemogućava korišćenje pravnih lekova.“
S druge strane, kako se ističe, primećen je pozitivan pomak u postupcima za privremene boravišne dozvole, gde se sve češće izdaju pisane potvrde o predaji zahteva.
Najizraženije posledice, kako se navodi, trpe najugroženiji.
„Učesnici su dodatno ukazali na značajne posledice ovih izazova na svakodnevni život ljudi, naročito porodica bez regulisanog civilnog statusa i samohranih majki sa maloletnom decom“, uz upozorenje na poteškoće u dokazivanju porodičnih odnosa i rizik od razdvajanja porodica ili deportacije, posebno u slučajevima majki bez dokumenata.
Iz organizacije CASA najavljeno je da će svi nalazi sa foruma biti uključeni u naredni izveštaj o praćenju primene Zakona o strancima, uz preporuke za unapređenje transparentnosti, doslednosti i pravne sigurnosti u administrativnoj praksi.
Građani su pozvani da svoja iskustva podele putem mejla monitoring@ngocasa.org ili društvenih mreža ove organizacije, dok je detaljan izveštaj sa foruma dostupan na zvaničnom sajtu CASA.
